U kratkom video snimku od svega 30 sekundi koji je podelio na svom Fejsbuku, Saša Borojević uspeo je da iznese nekoliko dezinformacija, posumnja u hiljade naučnika širom sveta i zapravo netačno protumači jedno poznato naučno istraživanje.

„Ovde postoji jedan pleonazam, nema klimatskih promena ima vremenskih promena. Ali se klimatska promena koristi kao naziv jer to dobro zvuči”, kaže Borojević u videu koji je podelio 9. aprila.

„S druge strane, Milutin Milanković je lepo objasnio šta su klimatske promene, a s treće strane, to se mnogo dobro plaća. Amerika je izdvojila iz budžeta prošle godine čak negde fantastičnih 55 milijardi dolara da bi sprečili klimatske promene. Na primer Rusija je odbila da finansira takvu glupost jer ona dobro zna da to ne postoji”.



Krenimo redom.

Pre svega, potrebno je napraviti razliku između vremena i klime. Vreme odražava kratkoročne uslove atmosfere, odnosno - ono što vidimo napolju svakog dana. Klima opisuje kakvo je vreme tokom dužeg vremenskog perioda u određenom području.

Klimatske promene dakle ukazuju na dugoročne promene dnevnog vremena. Na većini mesta se vreme može menjati iz dana u dan, dok klima predstavlja prosek tog vremena.

Da li teorija Milutina Milankovića zaista može da objasni trenutne klimatske promene?

Ovo nije nova tvrdnja, već nekoliko godina se negatori klimatskih promena referišu na teoriju Milutina Milankovića o ledenim dobima.

Konkretno tvrde da je trenutno globalno zagrevanje Milutin Milanković objasnio svojom teorijom o ledenim dobima, te da je to normalna pojava.

Nauka, međutim, kaže drugačije.

Kako je objasnio profesor Fizičkog fakulteta, Vladimir Đurđević, u autorskom tekstu na sajtu Klima, Milankovićeva teorija se odnosi na „nastanak” i „nestanak” ledenog doba na Zemlji, a kao posledica veoma sporih promena u načinu na koji se Zemlja kreće oko Sunca.

„Milanković je izdvojio tri elementa kretanja Zemlje koji nisu konstantni već polako ciklično osciluju prelazeći iz jedne faze u drugu. Ove ciklične promene su kasnije i nazvane po njemu, tako da su danas poznate pod imenom Milankovićevi ciklusi.”



NASA ukazuje da Milankovićevi ciklusi zaista pomažu da se razumeju promene klime Zemlje u rasponu od nekoliko desetina hiljada do stotina hiljada godina, uključujući i početak i kraj ledenih doba. Milanković je recimo izračunao da se ledena doba dešavaju otprilike na svakih 41 hiljadu godina.

Više studija potvrdilo je validnost Milankovićevog rada, a jedna od prvih je studija koja je 1976, objavljena u časopisu Sajens i koja je potvrdila da Milankovićevi ciklusi odgovaraju periodima velikih klimatskih promena u poslednjih 450 hiljada godina.

Ipak, NASA daje i odgovor zašto Milankovićevi ciklusi ipak ne mogu da objasne trenutno rapidno globalno zagrevanje od predindustrijskog perioda (između 1850. i 1900.) i tokom sredine 20. veka.

Pre svega, Milankovićevi ciklusi se odnose na znatno duži vremenski period - od desetina hiljada do stotinu hiljada godina. Sa druge strane, trenutno zagrevanje Zemlje obuhvata period od nekoliko decenija i vekova.

Takođe, Zemlja se trenutno nalazi u interglacijalnom periodu (period između ledenih doba). Naučnici ukazuju da bi prema Milankovićevim ciklusima, naša planeta trebalo lagano da se hladi, kako bi nastavila dugiročni trend hlađenja koji je počeo pre šest hiljada godina, a ne da se zagreva, kao što je to slučaj.

Da se trenutne promene na Zemlji, poput porasta temperature ne mogu objasniti Milankovićevim ciklusima pisalo je i više organizacija koje se bave proverom činjenica poput Fejk njuz tragača, Faktografa, Rojtersa.

Klimatske promene kojima trenutno svedočimo, a koje Saša Borojević naziva „glupošću” obuhvataju niz aspekata, jedan od njih je globalno zagrevanje, a tu se još svrstavaju i porast nivoa mora, smanjenje planinskih glečera, otapanje leda i snega na područjima poput Grenlanda, Antarktika i Artika.

Prosečna globalna temperatura je na Zemlji od kraja 19 veka, skočila za 1,1 stepen Celzijusa.
Naučnici su uvereni da je trenutno rapidno povećanje temperature posledica ljudskih aktivnosti - prvenstveno oslobađanja ugljen-dioksida tokom sagorevanja fosilnih goriva (nafta, gas, ugalj) i seče šuma. Ukazuje se da će ona nastaviti da raste.



Grafikon iznad prikazuje prosečnu godišnju temperaturu Zemljine površine po godinama, pri čemu je primetan njen porast.

Ujedinjene nacije ukazuju da globalno zagrevanje može da dovede do velikih promena u životnoj sredini, čak i da ostavi posledice na zdravlje ljudi i biodiverzitet.

Posledice globalnog zagrevanja vidljive su recimo i ako se pogleda brzina otapanja snega i leda u područjima koja su pod ledom i snegom tokom cele godine.

Agencija za zaštitu životne sredine SAD-a navodi recimo da je ukupna količina leda koju su Grenland i Antarktik izgubili od 1992. do 2018. bila dovoljna da nivo mora u svetu podigne u proseku za sedam desetina inča, što je oko 1,7 cm.

Naučnici takođe upozoravaju da se na zapadnom delu Antarktika topi glečer veličine Floride, što preti da dovede do velikog porasta nivoa mora za nekoliko vekova.

Satelitski podaci koje je zabeležila NASA između 2002. i 2023. godine vizuelno pokazuju gubitak leda na Antarktiku u roku od dve decenije.

Istraživanja zasnovana na satelitskim podacima pokazuju je između 2002. i 2023. godine Antarktik izgubio u proseku 150 milijardi tona leda godišnje, što je doprinelo globalnom porastu nivoa mora. Pri čemu je najveći gubitak uočen na Zapadnom Antarktiku.



NASA napominje da je u istom periodu još vše leda izgubio Grenland, čemu takođe svedoči satelitski snimak.

Takođe, NASA je upozorila da je u 2023. godini zabeležena najtoplija prosečna temperatura površine Zemlje u istoriji.

Direktor Insituta Godard, koji je deo NASA-e, Gavin Šmit izjavio je tim povodom da je zagrevanje prvenstveno posledica emisije fosilnih goriva, što se dalje manifestuje kroz toplotne talase, intenzivne padavine, obilne poplave.

Pored postojećih dokaza da je dugoročni trend zagrevanja planete vođen ljudskom aktivnošću, naučnici i dalje istražuju druge pojave koje mogu uticati na godišnje ili višegodišnje promene klime poput El Ninja (fenomen koji nastaje kada površinska voda u ekvatorijalnom delu Pacifika postane toplija od proseka, pri čemu gotovo cela planeta oseti njegov uticaj), aerosoli, zagađenja i vulkanske erupcije.

Podsetimo da je u Parizu 2015. godine, pod okriljem Ujedinjenih nacija potpisan globalni Sporazum o borbi protiv klimatskih promena, poznatiji kao Pariski sporazum i do sada ga je potpisalo 195 zemalja. Srbija je sporazum potpisala u aprilu 2016, a ratifikovala u julu naredne godine.

Kao glavni cilj države su odredile da će u ovom veku zadržati porast globalne temperature ispod dva stepena celzijusa, kao i da će ulagati napore da se temperatura ograniči na 1,5 stepen celzijusa.

Borojević tvrdi i da je Rusija, prestala da finansira „takvu glupost” (sprečavanje klimatskih promena aut.prim.) jer ona zna da to ne postoji”.

Rusija se inače zajedno sa SAD-om svrstava među najveće svetske emitere gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.

Ova zemlja je formalno i zvanično 2019. godine usvojila Pariski sporazum uz obećanje da će do 2030. smanjiti emisije gasova staklene bašte do 70 odsto nivoa iz 1990. godine. Ipak, ne ide joj dobro.

BBC navodi da je uprkos konsenzusu da se emisije gasa iz fosilnih goriva moraju smanjiti, Rusija tokom 2022. neznatno povećala proizvodnju nafte i uglja. Takođe, kako je pisao Rojters 2022. godine su dve aktivističke organizacije u Rusiji podnele tužbu protiv ove države uz zahtev da Rusija preduzme hitne korake za smanjenje emisije gasova staklene bašte.