„LJUDI, DA LI STE NORMALNI?! SZO dala detaljno uputstvo kako da mala deca masturbiraju“, konstatuje Informer u naslovu pojašnjavajući da „skandalozan izveštaj“ Svetske zdravstvene organizacije navodi da bi „deca mlađa od četiri godine trebalo da (...) nauče sve o uživanju i zadovoljstvu pri dodirivanju sopstvenog tela, a pre svega o masturbaciji“.

I Alo je 2020. godine pisao da se SZO zalaže za „morbidnu i bizarnu stvar“, odnosno da „promoviše edukaciju dece od 0 do 4 godine o masturbaciji i "rodnom identitetu".

Dokument o kome zapravo pišu zove se „Standardi seksualnog obrazovanjua u Evropi“ i datira iz 2010. godine, a u izradi je učestvovala i Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu (SZO). Dokument su sastavili stručnjaci iz različitih oblasti - od medicine do psihologije i društvenih nauka i dostupan je na više jezika.

Nasuprot tvrnjama Informera da je to „detaljno upustvo kako da mala deca masturbiraju“, ovaj dokument predstavlja „okvir za kreatore političkih odluka, obrazovne i zdravstvene institucije i stručnjake“. Dakle, pre svega, nije namenjen deci.

U tekstu se daje pregled telesnog i psihološkog razvoja dece i mladih od rođenja do tinejdžerskih godina, i daju se primeri tema koje u određenim godinama interesuju decu i mlade. Između ostalog, deca, kako piše u ovom dokumentu, u prvih deset godina mogu otkriti masturbaciju i uopšte istraživanje svojih tela, kao i zainteresovanost za tuđa. Štaviše, tokom prvih šest godina života deca postaju svesna svoga tela i razvijaju seksualna osećanja već u ranom detinjstvu.

„Između druge i treće godine života otkrivaju fizičke razlike između muškarca i žene. U tom periodu deca počinju da otkrivaju sopstvena tela (masturbacija u ranom detinjstvu, stimulacija) i mogu pokušavati da istraže tela svojih prijatelja (igra doktora). Deca uče o svojoj okolini eksperimentisanjem i u tom pogledu se seksualnost ne razlikuje od drugih oblasti“, konstatuje se u ovom dokumentu.

U drugom delu ovog dokumenta nalazi se i tabelarni pregled različitih tema koje interesuju decu i mlade u zavisnosti od uzrasta, kao i informacija, veština i stavovi koje deca treba da usvajaju.

Ove preporuke su namenjene odraslima i predstavljaju neku vrstu uputstva kako pristupati deci uz uvažavanje njihove radoznalosti i kako adresirati njihova pitanja koja se tiču seksualnosti i tela.

Tako je, recimo, preporučeno odraslima da se sa decom do četiri godine starosti, korišćenjem adekvatnog jezika koji mogu da razumeju, razgovara o masturbaciji odnosno o toj vrsti telesnog zadovoljstva, o otkriću sopstvenih genitalija, da im se uživanje u telesnoj bliskosti predstavi kao normalan deo svačijeg života. Takođe, deca treba da počnu da uče, prema ovim smernicama, i o autonomiji sopstvenih tela, odnosno o „izražavanju vlastitih potreba, želja i granica (na primer, u kontekstu igre doktora)“.

U osnovi, u ovom uzrastu deca treba da razviju pozitivan stav o svom telu i njegovim funkcijama, znatiželju prema svom i tuđim telima, ali uz poštovanje drugih.

Ovaj dokument je star 13 godina, ali je poslednjih nedelja došao u centar pažnje britanske javnosti. Naime, tamošnje konzervativne snage ga kritikuju nakon što su se na njega pozivali velški ministri koji su prošle godine uveli seksualno obrazovanje u školama. O svemu ovome je prethodnih dana pisao britanski tabloid Dejli Mejl, od koga je Informer i preuzeo preuveličane tvrdnje.

Argument konzervativaca u Ujedinjenom Kraljevstvu jeste da se radi o preteranoj seksualizaciji dece. Laura En Džons iz konzervativne partije pozvala vladu da se distancira od „uznemirujućih smernica SZO-a“.

„Moramo zaustaviti guranje štetne rodne ideologije u seksualno obrazovanje u Velsu i Velikoj Britaniji“, rekla je Džons, prenosi Telegraf.

Portparol Svetske zdravstvene organizacije je naveo za Telegraf da SZO ostaje pri smernicama.

„Naše smernice odražavaju utvrđene psihološke činjenice o dečijem razumevanju sopstvenog tela i psihosocijalnog razvoja na osnovu decenija istraživanja“, navode iz SZO-a za Telegraf.

Osim tvrdnji da se deci daje uputstvo kako da masturbiraju, tokom 2020. godine su se širile i tvrdnje da ovaj dokument decu prerano „gura“ u seksualne odnose, što je portal USA Today ocenio kao netačno.

Inače, kako se navodi u ovom dokumentu, on je nastao „kao odgovor na potrebu za standardima seksualnog obrazovanja. Većina zapadnoevropskih zemalja već ima nacionalne smernice ili minimalne standarde seksualnog obrazovanja, ali nije bilo pokušaja za oblikovanje standarda na nivou Evropske unije ili evropskog regiona“.

U dokumentu se konstatuje da se „tradicionalno, seksualno obrazovanje fokusiralo na potencijalne rizike poput neželjene trudnoće i polno prenosive bolesti (...). Takvo seksualno obrazovanje ne odgovara njihovim (dece i omladine, prim. aut) potrebama za informacijama i veštinama“.

Konstatuje se da je potreba za seksualnim obrazovanjem podstaknuta i različitim događajima tokom proteklih deset godina - globalizacija, migracije, tehnološki napredak, pojava i širenje HIV-a/AIDS-a, veća zabrinutost za seksualno zlostavljanje dece i adolescenata…

„Novine zahtevaju efikasne strategije da bi mladi bili u mogućnosti da se sa svojom seksualnošću nose na siguran i zadovoljavajući način“.

Kako bi objasnili zašto seksualno obrazovanje započeti pre četvrte godine života, eksperti koji su pisali ovaj izveštaj navode da obrazovanje deteta počinje od rođenja - prvo neverbalno, a kasnije i verbalno.

„Seksualno obrazovanje je deo detetovog opšteg obrazovanja čak i kad se to čini nesvesno. (...) Roditelji su istovremeno uzori za polne uloge i izražavanje emocija, seksualnosti i nežnosti. I ne pričajući o seksualnosti (na primer, ne imenujući polne organe) roditelji takođe podučavaju nešto o seksualnosti (njihovo ćutanje se može protumačiti kao nelagoda).“