„Neophodno je da se hitno pokrenu odgovarajući postupci za sprovođenje unutrašnje kontrole i utvrđivanje krivične odgovornosti za ozbiljnu povredu službene dužnosti i značajno prekoračenje službenih ovlašćenja”, navodi SHARE Fondacija u svom saopštenju.

Napominju i to da, prema Krivičnom zakoniku, posedovanje, distribucija i upotreba špijunskih softvera kao vrste računarskih virusa predstavlja krivično delo, te da je svaki „neovlašćeni pristup zaštićenim uređajima i podacima - kriminalizovan”.

„Neselektivna priroda upotrebe špijunskih softvera znači da ne samo da se obrađuju podaci targetiranog lica, već i podaci svih ostalih lica koji se nalaze na uređaju”.

Iz SHARE Fondacije podsećaju da su i ranije postojale indicije upotrebe špijunskih softvera, te da je najskoriji bio slučaj pokušaja daljinskog „zaražavanja telefona” predstavnika civilnog društva, što je izazvalo sumnju da državni organi koriste Pegasus i druge špijunske softvere za targetiranje aktivista.

Podsetimo, jutros su međunarodna organizacija Amnesti i više medija, među kojima je i Raskrikavanje, objavili dokaze o digitalnoj špijunaži više aktivista i novinara u Srbiji. Za prisluškivanje su korišćeni različiti softveri koji su tajno instalirani u telefone prilikom informativnih razgovora u prostorijama Bezbednosno-informativne agencije ili policije.

Kako je Raskrikavanje objavilo, žrtva digitalne špijunaže bio je i novinar loklanog portala FAR iz Dimitrovgrada, Slaviša Milanov, kome je softver za prisluškivanje NoviSpy instaliran u telefon početkom godine, prilikom informativnog razgovora u policijskoj stanici u Pirotu.

Reč je o softveru koji je do sada bio nepoznat čak i stručnjacima za digitalnu bezbednost. Istraživanje Amnestija je pokazalo da je taj softver bio direktno povezan sa IP adresama koje pripadaju Bezbednosno-informativnoj agenciji.

Novinar Slaviša Milanov je preko NUNS-a i advokatice Krune Savović podneo krivičnu prijavu protv NN lica u Policijskoj upravi Pirot još pre devet meseci. Do sada nije poznato šta je Više javno tužilaštvo uradilo ovim povodom.

Osim njega, u izveštaju Amnestija su istaknuti slučajevi digitalnog prisluškivanja aktivista Nikole Ristića, Ivana Bjelića i Ivana Milosavljevića Bukija.

Izveštaj Amnestija otkriva da su špijunski softveri poput Pegasusa izraelske kompanije NSO Group i domaćeg NoviSpy sistema, zajedno sa alatima za forenzičku analizu izraelske kompanije Cellebrite, korišćeni za ciljano nadgledanje aktivista, novinara i demonstranata. Ova praksa, kako navodi Amnesti, ugrožava osnovna prava na privatnost, slobodu izražavanja i okupljanja.

Detaljan izveštaj na engleskom jeziku možete pročitati ovde.