Grupa za slobodu medija, koju čine predstavnici novinarskih udruženja, aktivisti i građani, predala je Vladi Srbije listu sa 13 zahteva za poboljšanje situacije u medijima. Jedan od njih je i zahtev Vladi da obezbedi izvršenje rešenja Poverenika, da sama postupi po zaostalim zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, i da ubuduće po tim zahtevima postupa u zakonskom roku.

Brnabić je navela da “Vlada uredno i u roku dostavlja informacije od javnog značaja” i da “ukoliko neka strana smatra da Vlada to ne čini, postoje pravna sredstva protiv takvog nečinjenja”.

Šabić ističe da se na ovu izjavu mora gledati sa mnogo skepse.

“Budući da je za zaštitu prava u slučaju Vlade nadležan Upravni sud, a ne Poverenik, od suda bi trebalo tražiti preciznije podatke, ali poznat mi je nemali broj slučajeva u kojima Vlada nije postupala po zahtevima, pa ni po presudama Upravnog suda donetim po tužbama koje su zbog toga podnete”, navodi Šabić.

Iz Transparentnosti Srbija tvrdnju Ane Brnabić nazivaju “neverovatnom” i ističu da su tokom ove i prošle godine imali nekoliko desetina zahteva za pristup informacijama na koje nisu dobili nikakav odgovor “ni u roku, ni van roka, a za aerodromsku koncesiju ni po sudskoj presudi”.

Brnabić takođe navodi da je inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u nadležnosti Upravne inspekcije koja “nadzire i postupanje organa javne vlasti po rešenjima poverenika”. Kako kaže, iskustva Upravne inspekcije pokazuju da “organi javne vlasti nakon sprovedenog inspekcijskog nadzora, postupe po rešenju Poverenika u približno 85%”.

Dodaje se i da izvršenje rešenja Poverenik sprovodi prinudnom merom, odnosno propisivanjem novčane kazne, a da mu, ukoliko ne može da sprovede rešenje na ovaj način, Vlada na njegov zahtev pomaže obezbeđivanje izvršenje rešenja Poverenika neposrednom prinudom.

Brnabić u odgovoru meša dva mehanizma, smatra Rodoljub Šabić, i to nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i sa druge strane izvršenje odluka Poverenika koje podrazumeva obavezu Vlade da “u slučaju potrebe obezbedi izvršenje rešenja Poverenika neposrednom prinudom”.

“Nadzor nad primenom zakona je obaveza ministarstva nadležnog za poslove uprave i kao najvažniju stvar podrazumeva pokretanje prekršajnih postupaka protiv počinioca različitih predviđenih prekršaja… Činjenica da se u poslednje vreme nadzor sprovodi nešto aktivnije nego ranije ne može biti razlog za zadovoljstvo budući da je ranijih godina praktično potpuno izostajao, pa primera radi tri godine uzastopce, iako je počinjen veliki broj prekršaja, nije pokrenut nijedan jedini prekršajni postupak. I danas je broj pokrenutih prekršajnih postupaka neuporedivo, višestruko manji nego broj počinjenih prekršaja”, navodi se u odgovoru Poverenika.

On dodaje i da stvari još lošije stoje kada je reč o obavezi Vlade da u slučaju potrebe obezbedi izvršenje rešenja Poverenika neposrednom prinudom - čak 41 put ove godine se Poverenik obratio Vladi sa ovim zahtevom, ali “prema raspoloživim informacijama Vlada ni u jednom od ovih slučajeva nije to učinila”.

“Da li je Vlada svesna problema sa oglašavanjem državnih organa?”

Na zahtev Grupe za slobodu medija da se sveobuhvatno i dosledno uredi oglašavanje državnih organa i drugih organa vlasti izmenama Zakona o javnim nabavkama ili donošenjem Zakona o oglašavanju organa javne vlasti, Brnabić kaže da će ovu oblast dodatno urediti novi Zakon o javnim nabavkama, i da će biti usklađen sa direktivama EU.

Iz njenog odgovora, kažu iz Transparentnosti, uopšte se ne vidi da li je Vlada svesna problema državnog oglašavanja u medijima koje, kako navode, nije u potpunosti regulisano ni Zakonom o javnom informisanju i medijima, ni Zakonom o oglašavanju koje je fokusirano na komercijalno oglašavanje, dok je Zakon o javnim nabavkama nepotpun i nedosledno uređuje oglašavanje u medijima.

“U praksi su, međutim, uočeni brojni primeri oglašavanja institucija javnog sektora (državni organi, lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove...) koji predstavljaju rasipanje novca građana, jer se plaća za objavljivanje informacija od opšteg interesa, koje bi mediji i inače preneli, zato što se plaća reklama koja je nepotrebna, jer ne postoji konkurencija ili je oglas usmeren ka publici koja je nezainteresovana da primi poruku”, navode iz Transparentnosti.

Taj problem, kažu iz ove organizacije, nije nepoznat Vladi jer su na njega ukazivali i Savet za borbu protiv korupcije i brojne organizacije, a deo problema je bio obuhvaćen i medijskom strategijom “ali ništa nije urađeno da se reše”.