„Ove fakultete uglavom upisuju PSIHOPATE!? Neverovatni rezultati naučnog istraživanja!”, pompezno najavljuje portal Republika u članku od svega nekoliko pasusa. Kao izvor za ovu tvrdnju u naslovu navode naučno istraživanje iz Danske, rađeno 2016.

Međutim, šta zapravo to istraživanje govori i zašto je ova interpretacija portala Srpskog telegrafa pogrešna?

Naime, studija danskog Univerziteta Arhus je istraživala da li u poljima prava i ekonomije zaista ima više osoba sa „mračnijim” osobinama. Među studentima su praktično tražili one koje odlikuju narcizam, makijavelizam i psihopatija - u psihologiji poznata kao tzv. mračna trijada osobina neke ličnosti.

Želeli su da vide da li budući ekonomisti i pravnici, kako su to neke ranije studije tvrdile, postanu „mračniji” tokom školovanja, odnosno obavljanja posla ili su baš zbog takvih svojih osobina izabrali oblast kojom će se baviti.

U istraživanju je učestvovalo nešto manje od 500 brucoša tog Univerziteta između 17 i 45 godina, a koji su upisali jedan od četiri kursa - psihologiju, ekonomiju odnosno biznis studije, prava i političke nauke.

Kako su zaključili autori studije, pokazalo se da studenti ekonomije imaju više mračnijih osobina od studenata na svim drugim smerovima.

Dake, studenti ekonomije i biznisa su se zaista pokazali kao „najmračnija“ grupa, dok su studenti psihologije bili znatno empatičniji. Između studenata prava i političkih nauka, kako se pokazalo, nije bilo prevelikih razlika.

Ipak, kao i sve i ova studija ima svoje nedostatke. Najpre, istraživanje je rađeno na uzorku od nešto manje od 500 studenata i to na samo četiri akademska kursa. Takođe, istraživanje među studentima je rađeno samo jednom, odnosno nije praćen razvoj njihove ličnosti kroz vreme.

Portal Republika ove nedostatke, koje ističu sami autori studije, uopšte ne navodi u svom članku. Takođe, u čitavom tekstu nije bilo argumenata za njihove tvrdnje da fakultete ekonomije i prava upisuju uglavnom psihopate.

Mračna trijada i psihologija?

Pojam „mračne trijade” je u psihologiji uveden još pre 20-ak godina, ali je tokom godina više puta kritikovan, pre svega zbog svoje pojednostavljenosti.

Tako u radu, na primer, Džušue Milera iz 2019. navodi se da je ovim testom moguće nekog proglasiti narcisom samo zato jer ima previše samopouzdanja, iako je crta narcizma nešto potpuno drugo.

Kritikuje se i nedostatak drugih „crnih” osobina, poput sadizma, na primer. Takođe, kako se u ovom radu navodi ne postoji samo jedan poremećaj „psihopatije“ već se radi o spektru psihopatskih poremećaja, a na koji utiču različiti faktori, uključujući strukturu mozga, rano životno iskustvo i gene.