Portal Nulta tačka objavio je tekst o „epidemiji hepatitisa kod dece“ koja je aktivna u nekoliko država Evrope i SAD. U naslovu navode da „Svetska zdravstvena organizacija nema odgovore“ i postavljaju pitanje - „da nije možda od vakcina“. Nulta tačka prenosi deo saopštenja SZO o samom slučaju, ali prećutkuje upravo onaj deo saopštenja u kome se jasno navodi da slučajevi hepatitisa (zapaljenja jetre) nemaju veze sa vakcinama protiv koronavirusa, jer deca koja su obolela od hepatitisa uglavnom nisu vakcinisana.
„Epidemija akutnog hepatitisa kod dece?! SZO nema odgovore a da nije možda od vakcine?“, navodi
Nulta tačka u naslovu. Reč je, inače, o portalu koji aktivno promoviše antivakserske stavove.
Oni se pozivaju na
saopštenje SZO od subote 23. aprila, ali ignorišu deo u kome se navodi da obolela deca uglavnom nisu prethodno primala vakcinu protiv koronavirusa.
„Pretpostavke u vezi sa nus-pojavama od vakcine protiv koronavirusa trenutno nisu osnovane jer velika većina obolele dece nije primila ovu vakcinu“, navodi se u saopštenju.
Da nije pronađena nikakva veza između slučajeva hepatitisa i vakcine,
saopštili su i iz Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).
Uzrok, međutim, još uvek nije utvrđen. Kako ističu iz SZO, mogući uzročnik je takozvani adenovirus, ali su istraživanja još uvek u toku. U ovom trenutku nije poznato ni da li je zaista došlo do porasta broja slučajeva hepatitisa, ili je stopa obolevanja ista kao i inače, ali je zbog povećanog obima testiranja utvrđen veći broj slučajeva koji bi inače bili neregistrovani.
O kakvim se slučajevima radi?
Sve je počelo 5. aprila kada je Velika Britanija prijavila Svetskoj zdravstvenoj organizaciji 10 slučajeva akutnog hepatitisa nepoznatog porekla kod dece do pet godina. Neka deca su imala simptome tokom marta, a jedno dete još u januaru. Do osmog aprila, taj broj se povećao na 74.
U međuvremenu do 21. aprila prijavljeno je najmanje 169 dece iz 11 zemalja Evrope (Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija, Izrael, Danska, Irska, Holandija, Italija, Norveška, Francuska, Rumunija i Belgija) i SAD.
U pitanju su deca starosti od mesec dana do 16 godina. Sedamnaestoro njih (10 odsto) moralo je da se podvrgne transplantaciji jetre, a prijavljen je najmanje jedan smrtni slučaj.
Deca u većini slučajeva nemaju temperaturu, a od simptoma imaju bol u stomaku, dijareju i povraćanje, povećani su im nivoi enzima jetre i imaju žuticu.
„Uobičajeni virusi koji izazivaju akutni virusni hepatitis (virusi hepatitisa A, B, C, D i E) nisu otkriveni ni u jednom od ovih slučajeva. Međunarodna putovanja ili veze sa drugim zemljama na osnovu trenutno dostupnih informacija nisu identifikovani kao faktori“, piše u saopštenju SZO.
U najmanje 74 slučaja otkriven je adenovirus, a 20 dece je istovremeno bilo inficirano i koronavirusom. Ujedinjeno Kraljevstvo i Holandija su u prethodnom periodu prijavile povećanu cirkulaciju adenovirusa koga je tokom pandemije bilo manje u opticaju.
Adenovirus je, inače, vrsta virusa koja kod dece najčešće izaziva zapaljenje gornjih disajnih puteva, ali može da izazove infekciju i u digestivnom traktu, mokraćnim organima ili očima.
„Iako je adenovirus trenutno jedna hipoteza kao osnovni uzrok, on ne objašnjava u potpunosti težinu kliničke slike“, navodi SZO i ističe da se nastavljaju istraživanja faktora kao što su povećana osetljivost među malom decom, potencijalna pojava novog adenovirusa, kao i koinfekcija koronavirusom.
Iz ove organizacije savetuju redovno pranje ruku i higijenu disajnih puteva, a zasad se ne preporučuju nikakva ograničenja kada je reč o putovanjima u Ujedinjeno Kraljevstvo ili bilo koju drugu zemlju u kojoj su identifikovani slučajevi zaraze.
