Suđenje nekadašnjem načelniku Državne bezbednosti Radomiru Markoviću i još trojici za ubistvo Slavka Ćuruvije, urednika lista Dnevni telegraf i nedeljnika Evropljanin, ponovo je otpočelo danas u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal beogradskog Višeg suda (tzv. Specijalni sud). Na početku novog suđenja pročitana je optužnica, a okrivljeni su ostali pri tome da nisu krivi za Ćuruvijinu likvidaciju.
Nova „runda“ suđenja u ovom slučaju počela je nakon što je
Apelacioni sud nedavno ukinuo
presudu Višeg suda iz aprila 2019. godine, kojom je
na ukupno 100 godina zatvora osuđen Radomir Marković, nekadašnji šef beogradskog centra Državne bezbednosti Milan Radonjić, kao i pripadnici DB-a Miroslav Kurak (kome se sudi u odsustvu) i Ratko Romić.
Glavnu reč danas je imao zamenik tužioca za organizovani kriminal
Milenko Mandić koji je gotovo tri sata čitao optužnicu i dokaze koje predlaže.
Više puta opomenut da govori glasnije, zamenik tužioca je u jednom trenutku morao da skine masku i sedne.
On je predložio niz dokaza - da se opet pročitaju izjave na desetine nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti koji su prethodnih 20 godina već saslušavani, i da se izvrši uvid u brojnu dokumentaciju Državne bezbednosti i MUP-a. Osim toga, predložio je da se čitaju izjave i veštaka, kao i novinara koji su govorili o vremenu pre Ćuruvijine smrti, pre svega o tekstu „Ćuruvija dočekao bombe“ koji je neposredno pred njegovo ubistvo objavljen u „Politici ekspres“. Danas se taj tekst smatra najavom Ćuruvijinog ubistva.
Advokat Ćuruvijine dece, Jelene i Radeta Ćuruvije,
Slobodan Ružić, rekao je novinarima da ne očekuje da će svedoci biti ponovo saslušavani, već da će se eventualno čitati njihove izjave.
„Pošto nisu predloženi novi dokazi, nadam se da ćemo uskoro preći na završne reči“, rekao je Ružić, ali nije mogao da precizira koliko bi ponovljeno suđenje, po njegovom mišljenju, moglo da traje.
Samo suđenje je danas, inače, započelo tako što je predsednica veća
Snežana Jovanović rekla da želi da se i tužilac i odbrana izjasne o tome da li je veće bilo pristrasno u prethodnom postupku. Naime, u presudi Apelacionog suda se ističe da je veće koje ona predvodi „koristilo pravila logičnog razmišljanja i zaključivanja“ pri donošenju presude, ali da su bili dužni i da „nepristrasno ocene dokaze“.
„Zaključivanje suda o postojanju ili nepostojanju činjenice o nekom događaju, ne sme biti proizvoljno, zasnovano na emocijama ili ličnom odnosu prema predmetu i strankama“, citirala je sudija Jovanović deo iz presude Apelacionog suda.
Na pitanje da li postoji ikakva sumnja da je sudsko veće bilo neobjektivno i pristrasno, svi su - i tužilac i advokati optuženih - naveli da nije, kao i da da bi svakako tražili izuzeće sudija u tom slučaju, što dosad nisu učinili.
Suđenje se nastavlja sutra.
Podsetimo, suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije počelo je u junu 2015. godine, 16 godina od njegovog ubistva.
Prema optužnici podignutoj 2014. godine, Radomir Marković je dobio nalog od „NN lica iz najviših struktura vlasti“ da organizuje ubistvo Ćuruvije, zbog njegovih istupanja u domaćoj i stranoj javnosti i njegovog mogućeg uticaja na javno mnjenje. To je saopštio tadašnjem načelniku beogradskog centra DB-a Milanu Radonjiću, koji je dogovorio likvidaciju sa pripadnicima DB-a Romićem i Kurakom i izdao nalog da se Ćuruvija neprekidno prati par dana pre ubistva. Nekoliko minuta pre samog ubistva, 11. aprila 1999. godine, Radonjić je, prema optužnici, iznenada naredio radnicima DB-a da prekinu praćenje kako ne bi videli Kuraka i Romića i sam momenat ubistva.
Kada se Ćuruvija vratio iz šetnje sa svojom partnerkom Brankom Prpom i ušao u haustor svoje zgrade, Kurak i Romić su im prišli sleđa, Kurak je pucao „škorpionom“ u Ćuruviju, a Romić je udario Prpu kundakom od pištolja.
Nakon četiri godine suđenja, Viši sud je u aprilu 2019. godine osudio Markovića na 30 godina zbog podstrekivanja na teško ubistvo, a Radonjića, Kuraka i Romića za saučesništvo u ubistvu. Radonjić je dobio 30 godina, a Kurak i Romić po 20 godina.
U presudi koju su donele sudije
Snežana Jovanović, Dragan Milošević i Vladimir Mesarović, navedeno je, međutim, da je u Ćuruviju pucala nepoznata osoba, odnosno NN lice. Romić i Kurak su, prema presudi, „omogućili NN licu“ da puca u Ćuruviju i udari Branku Prpu drškom od pištolja.
Ovo obrazloženje je upravo bilo najveći problem zbog koga je Apelacioni sud presudu oborio u julu 2020. godine. Naime, Viši sud je uvođenjem NN lica „prekoračio optužbu“, odnosno izmenio činjenični opis optužnice, što se po Zakonu o krivičnom postupku ne sme.
„Pri tome se u presudi ne navodi nijedan jedini dokaz na osnovu koga je sud utvrdio prisustvo još jednog lica na licu mesta, i to neposrednog izvršioca“, navodi Apelacioni sud.
Osim toga, navodi se, u presudi se na više mesta spominje NN lice, i kao nalogodavac i kao ubica, pa nije jasno da li je to jedna ista osoba ili ne. Nije razjašnjeno ni kako su Romić i Kurak tačno omogućili nepoznatoj osobi da puca u Ćuruviju, niti gde se ko tačno nalazio u momentu ubistva. Nije dokazano ni to ko je tačno, gde i kada naložio Ćuruvijinu likvidaciju.
Zbog svega toga, ukinuo je osuđujuću presudu i naložio ponovno suđenje.