Skoro tri hiljade ljudi je za sada potpisalo peticiju koja zagovara sprečavanje Srbije da „preda zdravstveni suverenitet SZO-u“ i kojom, kako autori peticije kažu, hoće da pokažu da građani ne prihvataju eksperimente u projektu „BIO4“.

„Mi potpisani građani Srbije odbijamo da predamo svoj zdravstveni suverenitet Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO). Ne prihvatamo da služimo za realizaciju kliničkih eksperimenata u projektu BIO4“, navodi se na početku ove peticije, koju je pokrenulo udruženje građana „Lekari i roditelji za nauku i etiku“ i do sada ju je potpisalo preko 2.800 ljudi. Neki od potpisnika su ostavljali komentare poput: „Ne verujem SZO“, „Zločinačka organizacija ukratko rečeno“, „SZO nas tretira kao pokisne kuniće i robove“.

U tekstu peticije se navodi da je „nova uloga SZO da preuzme kontrolu nad vašim telom i da nametne nasilne i neodobrene tretmane, a sve pod lažnom tvrdnjom da vas tako štiti od pandemije“.

Šta je BIO4 Kampus kog se antivakseri plaše?

„BIO4“ je skraćenica za biomedicinu, biotehnologiju, bioinformatiku i biodiverzitet.

Inicijativa o izgradnji BIO4 Kampusa postojala je još pre dve godine, a u junu ove godine je Vlada donela odluku o osnivanju istoimene firme koja bi trebalo da upravlja ovim naučno-istraživačkim centrom.

Vlada Srbije navodi da će BIO4 Kampus „uključivati šest fakulteta, devet naučnoistraživačkih i razvojnih instituta, naučno-tehnološki park, kao i biofarmaceutske kompanije“.

„Planirano je da ovaj ekosistem po multidisciplinarnosti predstavlja jedinstven centar u širem regionu, koji će privući i istraživače iz drugih oblasti, kao što su mašinstvo, ekonomija, filozofija, sociologija“, navodi se na sajtu Vlade.

Novac za izgradnju Kampusa Srbija je već počela da traži. Na izglasavanje u Skupštinu poslat je Sporazum o uzimanju kredita od Banke za razvoj Saveta Evrope vrednog 200 miliona evra, a što prema tom dokumentu iznosi polovinu potrebnog novca.

U okviru projekta „BIO4“ potpisan je i Memorandum o razumevanju sa kompanijama Fajzer i Astra Zeneka, kojim se, kako se navodi, potvrđuje partnerstvo u razvoju biomedicine i biotehnologije u Srbiji.

Srbija je osim njih, ranije potpisala Memorandume o saradnji sa farmaceutskim kompanijama „Roche“ iz Švajcarske, „Merch, Sharp and Dohme“ iz Amerike, „BGI Group“ iz Kine, „Takede“ iz Japana.

Vada Srbije u julu ove godine osnovala je i firmu „BIO4 doo“ koje bi trebalo da upravlja ovim kampusom.
.
V. d. direktorka firme je Smiljana Krivokuća, koja dolazi iz kabineta premijerke Ane Brnabić, a Nova ekonomija navodi da je Krivokuća i članica žirija za idejno rešenje BIO4 Kampusa.

Nova ekonomija je početkom jula pisala o tome da je firma „BIO4 doo“, koja u tom trenutku i dalje nije bila zvanično registrovana u APR-u, dobila 102.000 dinara iz budžeta.

Predaja suvereniteta i SZO

Tvrdnje da će Srbija „predati suverenitet SZO-u“ postoje od ranije, a po svemu sudeći se vezuju za Sporazum o pandemiji Svetske zdravstvene organizacije.

Sadržaj ovog sporazuma je, međutim i dalje u pripremi, a o njemu pregovaraju čak 194 države. Usvajanje je najavljeno za maj 2024. godine.

Reč je o međunarodnom dokumentu, čija je ideja, kako je Raskrikavanje ranije pisalo, da se zemlje snažnije umreže kako bi brže i bolje razmenjivale informacije o potencijalnim pandemijskim pretnjama, kako bi se sprečilo gomilanje zaliha u određenim zemljama nauštrb nekih drugih, odnosno da bi se sredstva u vreme pandemije - uređaji za dijagnostiku, lekovi, vakcine - ravnopravno i pravično raspoređivala. Takođe, između ostalog, sporazum bi trebalo da definiše i formiranje sigurnijih globalnih lanaca snabdevanja i da omogući dovoljan broj zdravstvenih radnika tokom pandemije u svim zemljama.

Drugim rečima, ideja je, kako se navodi na sajtu SZO-a, da se obezbedi jednakost u pristupu svemu što je potrebno za sprečavanje pandemije, poput vakcina, zaštitne opreme, stručnosti, informacija, kao i pristup zdravstvenoj zaštiti za sve ljude.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je u novembru 2020. godine prvi predložio izradu međunarodnog sporazuma o pandemijama koji bi olakšao koordinaciju između zemalja i njihovo snabdevanje u slučajevima globalne zaraze. Od tada se održavaju razni sastanci i pregovori koji se odnose na izradu nacrta ovog sporazuma.

Iako sadržaj sporazuma i dalje nije poznat, nema naznaka da će njime državama biti oduzet suverenitet.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da države članice pregovaraju o samom sporazumu i da će svaka, prilikom prustupanja imati u vidu svoje nacionalne zakone, kao i o tome da li će neke odredbe biti pravno obavezujuće za sve državne članice.

Isto su za Dojče vele rekli iz nemačkog Ministarstva zdravlja, da će „konačno dogovorene propise ratifikovati suverene države kako bismo imali nacionalni pravni efekat“.

Stručnjak za međunarodno pravo, Pedro Viljareal koji istražuje globalno zdravstveno pravo i ulogu SZO je tada za Dojče vele objasnio da je u „trenutnom nacrtu ugovora ili sporazuma o pandemiji naglašeno da države zadržavaju svoj suverenitet u određivanju mera prevencije i delovanja u slučaju pandemije“.

Takođe, u aprilu prošle godine je bivši ministar zdravlja, Zlatibor Lončar potpisao je dvogodišnji sporazum o saradnji Ministarstva zdravlja sa Svetskom zdravstvenom organizacijom koji obuhvata više oblasti kao što su imunizacija, mentalno zdravlje, kao i pomoć u oporavku od posledica pandemije kovida 19.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić je u martu ove godine posetila Regoinalnu kancelariju SZO za Evropu u Kopenhagenu kako bi učvrstila saradnju sa SZO po pitanju primarne zdravstvene zaštite koja obuhvata niz oblasti.

Ni jedna od ovih aktivnosti, međutim, ne znači da je Srbija predala svoj suverenitet Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.