Osim svetskih medija koji prate ruski napad na Ukrajinu, o tome šta se dešava u ovom ratu svedoče i brojni video-snimci i fotografije običnih građana na društvenim mrežama. Mnogi od njih su autentični i pokazuju stvarne scene sa terena, ali mnogi od njih su lažni i napravljeni ranijih godina na sasvim drugim mestima i drugim okolnostima. Na primeru jednog snimka - koji navodno prikazuje eksploziju u Ukrajini, a zapravo je star sedam godina - Raskrikavanje će vam pokazati kako da sami probate da proverite autentičnost snimka pre nego što ga podelite.
Snimak velike eksplozije pojavio se na Tviter nalogu
Russia Ukraine Conflict juče oko 18:30. Uz video je išao i tekst
„Velika eksplozija u Kijevu, pre nekoliko minuta“. Isti nalog je posle par minuta podelio isti video, ovoga puta sa još dramatičnijom tvrdnjom
„200 ubijenih u Kijevu u eksploziji, od strane Rusije“. Nakon toga - još dramatičnije:
„U pitanju je nuklearna eksplozija u Kijevu“.
Pretragom ovog snimka, Raskrikavanje je utvrdilo da su ove tvrdnje laž. Snimak je, naime, napravljen 2015. godine u lučkom gradu Tijandžin u Kini, prilikom eksplozije hemikalija u jednom skladištu.
Kako da sami utvrdite da li se radi o lažnom videu?
U proveri autentičnosti video-snimaka, novinarka Raskrikavanja najpre je koristila alat koji se zove InVid. U svega nekoliko koraka ovaj softver možete i vi instalirati na svoje računare ili mobilne telefone.
1. Dakle, prvi korak jeste da instalirate
InVid dodatak za pretraživač na svom računaru (Chrome ili Mozilla). Postoji i
verzija za mobilni telefon.
2. Iskopirajte link videa sa Tvitera, Fejsbuka ili Jutjuba u „Video analysis“. Posle nekog vremena, ova aplikacija će vam ponuditi više „skrinšotova“ iz videa, odnosno fotografija koje ćete moći da proverite kroz pretragu fotografija.
Desnim klikom na bilo koji od ovih fotografija i odabirom opcije koja se zove
„Tražite sliku uz Gugl objektiv“, pretraživač će vas odvesti na Gugl pretragu slika. Videćete da li se ovi skrinšotovi još negde pojavljuju i od kada su. Tako ćete videti da li je snimak nastao ovih dana, ili je star i prikazuje nešto sasvim drugo od onoga što se tvrdi.
3. U nekim slučajevima - kao u slučaju ovog videa - InVid će vam dati spisak tekstova sa fekt-čekerskih sajtova, u kojima se već pojavljuje ovaj video. Drugim rečima, pomenuti video je već ranije bio predmet novinarskih istraživanja. U tim tekstovima moći ćete da vidite i kontekst koji su novinari utvrdili - gde je, kada i kojom prilikom video nastao.
4. Nekada nećete moći tako jednostavno da utvrdite da li je video na koji ste naleteli na društvenim mrežama autentičan ili nije, jer je potrebna dodatna i dublja pretraga. U takvim slučajevima - pošto sumnjate u njegovu autentičnost - obratite se nekoj od profesionalnih organizacija koje se bave proverom sadržaja. Osim portala Raskrikavanje, u Srbiji postoje i
Fejk Njuz tragač,
AFP činjenice,
Istinomer.
5. Osim ovih tehničkih veština, Raskrikavanje vam savetuje da uvek imate na umu oprez pre nego što kliknete na „podeli“ dugme. Ovih dana se na svim društvenim mrežama - kao što i inače bude u vreme svetskih kriza, od pandemije preko prirodnih katastrofa do ratova - pojavljuju i lažni snimci i novi nalozi koji se otvaraju bilo radi privlačenja klikova, bilo radi širenja propagande.
Obratite pažnju kada je nalog otvoren i da li je kredibilan. Kakve informacije se na njemu dele? Tviter nalog Russia Ukraine Conflict otvoren je ovih dana, a dramatične tvrdnje koje prate video-snimke (poput ovih da se radi o nuklearnoj eksploziji) bude sumnju da se radi o neproverenim informacijama.
Ukoliko na društvenim mrežama vidite sumnjiv video, kontaktirajte nas da ga proverimo, preko
Fejsbuk ili
Tviter stranice Raskrikavanja. Osim potvrde autentičnosti, novinari će pokušati da utvrde i ceo kontekst situacije u kojoj je video nastao.
