Jedan od administratora ove Vajber grupe podelio je fotografiju tvrdeći da je u pitanju HAARP - oružje koje je, po mišljenju teoretičara zavere, „u stanju da kontroliše umove svojih žrtava“ kao i da šalje „milione volti električne energije u čestice zagrevanja jonosfere u vazduhu izazivajući ogromne klimatske promene“.

„Vlada se igrala sa mlaznim strujama, odsecajući zemlje od kiše, blokirajući sunce, izazivajući mnoge uragane (...) Zbog toga vidimo ogromne klimatske promene, sneg leti i vrućinu zimi, ali smo krivi i okrivljeni u ime globalnog zagrevanja“, napisao je administrator grupe Radivoje Tmušić tvrdeći da je objekat sa slike upravo HAARP.

Drugi član grupe mu je odgovorio da to nije HAARP, na šta je administrator konstatovao da je „alergičan na kontriranje“ i zapretio mu izbacivanjem iz grupe.



Na fotografiji se, međutim, ne nalazi HAARP, već je u pitanju radar SBX (Sea-Based X-Band Radar) koji je razvila američka Agencija za protivraketnu odbranu (Missile Defence Agency - MSA) početkom dvehiljaditih godina.

Vlada SAD je 2003. godine kupila od jedne norveške kompanije platformu koja se postavlja na morsku površinu i teži 50.000 tona. Dve godine kasnije, na nju su postavili ogroman radar koji su nazvali SBX. Ovaj radar, kako se navodi na sajtu MSA, služi tome da detektuje i presretne protivničke balističke rakete.

Fotografija za koju se na Vajber grupi tvrdi da prikazuje HAARP, nastala je oktobra 2004. godine u Teksasu prilikom konstrukcije SBX-a, koji će tokom 2005. godine biti postavljen na platformu kupljenu od Norvežana.

Od konstrukcije do danas, ova platforma plovi od Aljaske do Havaja po Tihom okeanu, između Severne Amerike i Azije. Budući da je mobilna, menja lokacije u zavisnosti od procene američke vojske o tome odakle „vreba“ opasnost. Tako radar poslednjih godina „nadgleda“ raketna testiranja Severne Koreje.

„SBX ima naprednu radarsku sposobnost da dobije informacije o kretanju projektila dok je projektil u vazduhu (...) i te podatke obezbedi presretačkim raketama kako bi one mogle da uspešno presretnu i unište projektil pre nego što dođe do cilja“, navodi se na sajtu Agencije za protivraketnu odbranu.

Fotografija o kojoj je ovde reč je nastala tokom konstrukcije, a danas pomenuti radar izgleda nešto drugačije - kao džinovski beli balon, visok oko 25 metara. Nema nikakve veze ni sličnosti sa HAARP-om.

Šta je HAARP?

HAARP (High-frequency Active Auroral Research Program - Program aktivnog auroralnog istraživanja visoke frekvencije) je sistem postavljen na kopnu, na Aljasci, i izgleda ovako:



HAARP je razvila američka vojska devedesetih godina, i upravljala je njime sve do 2015. godine kada istraživanja u ovoj stanici preuzima Univerzitet Aljaske. Kako se navodi na sajtu univerziteta, HAARP je u suštini jedan veliki sistem radio-antena koje emituju talase veoma visokih frekvencija u jonosferu. Jonosfera je sloj Zemljine atmosfere koji se prostire između 50 i 600 kilometara iznad površine.

„U jonosferi postoje slobodni elektroni i joni sa kojima radio-talasi mogu da komuniciraju. HAARP radio-talasi zagrevaju elektrone i stvaraju male perturbacije (poremećaje, prim. aut) slične onima koje se dešavaju u prirodi. Prirodni fenomeni su nasumični i teško ih je posmatrati. Sa HAARP-om, naučnici mogu da kontrolišu kada i gde se pojavljuju poremećaji kako bi mogli da izmere njihove efekte“, navodi se na sajtu Univerziteta u Aljasci.

Danas HAARP-om više ne upravlja američka vojska, ali dok je upravljala, cilj postojanja ovog antenskog sistema bio je istraživanje fizičkih i električnih svojstava jonosfere, koje su mogle da utiču na vojne i civilne sisteme za komunikaciju i navigaciju. Danas je cilj, kako navode, produbljivanje naučnih saznanja.

Sa Univerziteta u Aljasci tvrde da HAARP „operiše“ po visokom sloju jonosfere i da nema uticaja na vremenske prilike na Zemlji koje se odvijaju u nižim slojevima atmosfere - troposferi i stratosferi. Osim toga, kako kažu, sama jonosfera je veoma turbulentna sredina koja se brzo „obnavlja“ zahvaljujući sunčevom zračenju, i u kojoj svi veštački izazvani efekti nestaju u rasponu od sekunde do 10 minuta.

„Ako jonosferske oluje koje prouzrokuje sunce ne utiču na vremenske prilike, nema šanse da će na njih uticati ni HAARP“, navode na sajtu.

Ističu i da HAARP ne može da utiče ni na umove ljudi ni stvaranje kemtrejlsa, kao i da ne postoje opasnosti po zdravlje povezane sa elektromagnetnim poljima koja proizvodi ovaj sistem.

„Ne postoje lokacije oko HAARP-a gde elektromagnetno polje premašuje bezbednosne standarde. U stvari, elektromagnetna polja merena na najbližoj tački javnog pristupa niža su od onih koje postoje u mnogim urbanim sredinama. Jedine tačke koje se približavaju granici elektromagnetne bezbednosti su blizu ili direktno ispod i iznad same antene“, tvrde na ovom univerzitetu.

Spisak istraživanja kojima su se naučnici bavili radeći na HAARP sistemu poslednjih 30 godina, može se naći ovde, i on sadrži usko-stručne naslove poput „Pobuđivanje kratkotrajnih oscijacija u jonosferskoj plazmi putem polja radio-talasa velike snage sa izuzetnom polarizacijom usled indukovanog rasejanja jonima“.

Ako zvuči komplikovano, to je zato što i jeste - svemirska fizika nije laka oblast proučavanja, kažu sa Univerziteta u Aljasci.

„Baš kao što doživljavamo efekte kratkoročnih atmosferskih promena, Sunce i Zemlja takođe imaju svoje jedinstvene interakcije koje utiču na nas. Svemirske vremenske prilike su relativno nova oblast nauke posvećena razumevanju ovih veza i predviđanju sunčevih baklji, magnetnih oluje i drugih fenomena. Što više razumemo ove interakcije, bolje se možemo pripremiti za njihove efekte“, navode na sajtu.

U HAARP centru se istraživanja sprovode na dva načina - aktivno i pasivno. Kada je u toku aktivno istraživanje, to znači da se koriste instrumenti za istraživanje kojima se manipuliše procesima u jonosferi, dok je pasivno ono gde se koriste samo instrumenti za praćenje, odnosno procesi se samo posmatraju. Poslednji put je HAARP bio „aktivan“ od 25. do 28. marta 2019. godine.