Suđenje Mitroviću ponovo je počelo ispočetka u martu ove godine, nakon što je Apelacioni sud u decembru 2019. ukinuo prvostepenu presudu kojom je on bio osuđen na jedinstvenu kaznu od godinu dana kućnog zatvora za dva krivična dela: za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja dobio je 11 meseci, a za nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi još pola godine.

U međuvremenu, za drugo krivično delo - nepružanje pomoći povređenom, nastupila je potpuna zastarelost. Naime, maksimalna kazna za ovo delo je tri godine, a zastarelost nastupa nakon što protekne duplo više vremena od predviđene maksimalne kazne. S obzirom da se nesreća dogodila u julu 2013, apsolutna zastarelost nastupila je u julu 2019. godine.

Apelacioni sud je zbog toga preinačio presudu za to krivično delo i odbio optužbu, te za to delo Mitrović više neće moći da bude osuđen.

U odnosu na drugo krivično delo - teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja Apelacioni sud je presudu ukinuo i predmet vratio opet u Prvi osnovni sud.

Kako stoji u presudi, i pored brojnih sudskih nalaza i veštačenja ostalo je nejasno kojom brzinom je upravljao Aleksandar Mitrović.

Na prvom glavnom pretresu ponovljenog suđenja u martu ove godine, Aleksandar Mitrović je rekao pred sudijom Zoricom Avramović ponovio da ostaje pri svom ranijem iskazu u kome je naveo da nije kriv što je u saobraćajnoj nesreći u julu 2013. BMW-om X6 naleteo i usmrtio maloletnu Andreu Bojanić.

Njegovi advokati, Borivoje Pajović i Milenko Milisavljević, takođe su u svojim izlaganjima ponovili stav da bi „nesreća mogla biti izbegnuta jedino da je Mitrović vozio znatno manjom brzinom od dozvoljene“.

Predložili su oslobađajuću presudu za Mitrovića.