Televizija Newsmax Adria došla je do spiska koji je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma 13. jula ove godine poslala bankama u Srbiji, a na kojem se nalaze imena oko 50 pojedinaca i nevladinih organizacija. Uprava traži od banaka da dostave podatke o njihovim transakcijama za poslednjih godinu i po dana.

Nije potpuno jasno po kom kriterijumu je sastavljen ovaj spisak.

Tu se nalaze novinari i urednici, kao i mediji koji se bave istraživačkim novinarstvom. Pored KRIK-a, na spisku su i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Balkanska istraživačka mreža (BIRN)+, kao i Branko Čečen, direktor CINS-a i Slobodan Georgiev, direktor Newsmax Adria.

Uprava se raspituje i za magazin Nova ekonomija, Novosadsku novinarsku školu, kao i za dva najveća novinarska udurženja - NUNS i UNS.

Od nevladinih organizacija se na meti Uprave nalaze one čiji predstavnici često kritikuju poteze aktuelne vlasti - Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centar za vladavinu prava advokata Ivana Ninića, Biro za društvena istraživanja, Vojvođanski građanski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i drugi.

Od političara, na spisku se nalazi Vuk Jeremić, predsednik opozicione Narodne stranke.

Uprava se interesuje, međutim, i za one koji nisu u javnosti prepoznati kao kritičari vlasti.

Na spisku je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanstske studije, koja često gostuje po režimskim medijima i hvali poteze predsednika Aleksandra Vučića.

Reditelj Andrej Nosov, direktor organizacije Hartefakt, koji je član kretivnog tima premijerke Ane Brnabić, takođe se nalazi na listi ljudi za proveru.

Zašto su baš ove organizacije i pojedinci izazvale pažnju Uprave nije objašnjeno. U odgovoru koji je ova agencija poslala Newsmax navode da je u pitanju redovna aktivnost.

„Cilj je procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa“.

Tumačenje nevladinog sektora je drugačije.

Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa, organizacije koju je Uprava takođe označila kao sumnjivu, objasnila je da nema ništa sporno u tome što su nevladine organizacije predmet kontrole jer su one i globalno označene kao potencijalno rizične - kao i kladionice, agencije za nekretnine, advokati, notari.

Selaković, međutim, objašnjava da moraju postojati bar osnovi sumnje da neko učestvuje u pranju para.

Uprava je u zahtevu bankama navela član 73 Zakona o sprečavanju pranja novca koji glasi da „ako uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma“ može da zahteva sve ove podatke o transakcijama.

Za Selaković ovo znači da je već procenjeno da postoje sumnje da se pojedinci i organizacije koje su na spisku bave nedozvoljenim aktivnostima.

„Naše banke su o tome takođe obaveštene. Da li će neko ko prima platu od ovih organizacija, uz sve pripadajuće poreze i doprinose kojim sebe i svoje kompanjone finansira ova vlast, zbog ovog spiska ostati bez kredita za stan ili auto, takođe ćemo videti“, napisala je Selaković sinoć na tviteru.

„Mehanizam za kontrolu pranja novca i finansiranje terorizma ovde je zloupotrebljen na školski način, baš onako kako ne dozvoljavaju ni međunarodne finansijske institucije iza kojih se skriva država Srbija. Na ovaj način se dezavuiše ova tema generalno i skreće pažnja sa realnih i opšte poznatih tokova novca za koje niko ne dovodi u pitanje“, napisala je ona.

Mali nadležan za Upravu

Uprava za sprečavanje pranja novca, inače, radi u okviru Ministarstva finansija na čijem je čelu Siniša Mali - o čijim koruptivnim poslovima novinari godinama izveštavaju.

Pre nego što je Mali postao ministar, Uprava je istraživala i njegove poslove i utvrdila da je bio umešan u sumnjive transakcije.

KRIK je priču o tome objavio pretprošle godine i u njoj su otkriveni podaci iz izveštaja Uprave za sprečavanje pranja novca o Malom. Otkriveno je da je Mali dok je bio gradonačelnik Beograda kontrolisao najmanje 45 bankovnih računa od kojih neki nisu otvoreni na njegovo ime. Taj izveštaj je ukazao na različite transakcije koje Mali sproveo, a koje se mogu smatrati pranjem novca – najveća je ona od pola miliona evra koje je Mali sebi uplatio sa računa firme sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Uprkos ovim saznanjima, Više javno tužilaštvo u Beogradu nikada nije pokrenulo istragu.

Siniša Mali je nekoliko meseci nakon objavljivanja ove priče, u maju 2018, postao ministar finansija - čovek koji upravo kontroliše Upravu za sprečavanje pranja novca i češljanje računa nevladinih organizacija.