Tvrdnju da je koronavirus „veštački napravljen” samo zbog izbora u SAD više puta je ponovljena od početka krize izazvane koronavirusom.

Nestorović tvrdi da je SZO dan nakon Bajdenove pobede promenila način testiranja na virus korona, kako bi se smanjio broj obolelih. SZO međutim nije promenila način testiranja, već je ažurirala upustvo o pravilnoj upotrebi PCR testa, namenjeno medicinskim radnicima.

Očigledno je da njegove tvrdnje nisu tačne jer je virus i nakon Bajdenove pobede, nastavio da se širi. Poslednji podaci SZO-a pokazuju da je do sada u svetu potvrđeno približno 500.000 zaraženih, dok je preminulo preko 13.000 ljudi.

Takođe, brojna istraživanja su pokazala da SARS-CoV-2 nije veštački stvoren, niti da bi se oborio Tramp, već da je nastao u prirodi, o čemu je i Raskrikavanje ranije pisalo.

Pretragom sajta CNN-a, Raskrikavanje nije pronašlo članak u kojem je CNN objavio da je od virusa korona preminulo 175.000 ljudi. CNN je dan nakon inauguracije Bajdena (21. januara) objavio da je u Americi od virusa korona toga dana preminulo preko četiri hiljade ljudi, dok je od početka pandemije umrlo najmanje 406.000 ljudi. Ovi podaci odgovaraju i zvaničnim podacima za taj period.

I nakon Bajdenove inauguracije, CNN je nastavio da izveštava o virusu korona, te ni Nestorovićeve tvrdnje da CNN više neće „pratiti tu priču” (o virusu koroni) nisu bile tačne.

I ovo je bajata dezinformacija prema kojoj je u SAD-u od kovida 19 preminulo samo šest odsto ljudi, dok kod ostalih 94 odsto umrlih kovid 19 nije bio uzrok smrti.

Naime, Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti objavio je da je, od februara do sredine avgusta prošle godine, u SAD-u od kovida 19 preminulo oko 153.000 ljudi. Kod šest odsto (oko 9.000) preminulih, kovid 19 je bio jedini uzrok smrti, dok je 94 odsto pored kovida 19 imalo i druge bolesti. To znači da se kovid 19 „udružio” sa bolestima poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska i doveo do smrtnog ishoda.

I ove tvrdnje već su demantovane. Njih je prošle godine plasirao irski lekar Vincent Karol rekavši da PCR test daje „lažno pozitivne rezultate u 97 odsto slučajeva”, te da je to „obmanjujući test”.

Ubrzo je profesor sa Harvarda i epidemiolog, Majkl Mina za irski fektčeking portal The Journal, to demantovao.

Mina je objasnio da PCR može „otkriti” prisustvo virusa kod ljudi i nakon što prestanu da budu infektivni”, tj. da virus prenose na druge.

Takve ljude je nazvao „kasnim pozitivcima”, i istakao da su oni verovatno u prošlosti zarazili i druge.

Profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, virusolog Tanja Jovanović objasnila je za Raskrikavanje da „svaka laboratorijska metoda, pa i PCR test može dati lažno pozitivne ili lažno negativne rezulate”.

„Rezultat zavisi od velikog broja faktora, a najvažniji su dobro uzorkovanje materijala - sa pravog mesta, u pravo vreme, na pravi način uzet, transportovan i obrađen u laboratoriji”, kazala je Jovanović.

PCR ipak važi za „zlatni standard pri testiranju” jer je „specifičnost i osetljivost metode koja se koristi za PCR, daleko veća od tradicionalnih tehnika izolovanja virusa”, zaključila je virusolškinja Jovanović.

I Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u kratkom vodiču za pacijente navodi da „postoji manja verovatnoća” da PCR pokaže lažno pozitivan rezultat, recimo kada se testira populacija koja nema veliki broj kovid pozitivnih. Lažno negativan rezultat može dati ukoliko se uzorak uzme tokom rane infekcije ili ukoliko se osoba zarazi nakon testiranja. CDC stoga napominje da zdravstveni radnici pored rezultata testa, prilikom određivanja terapije uzmu u obzir i simptome i istoriju bolesti pacijenta.

Na sajtu američke Agencije za hranu i lekove navodi se da „ne postoji test koji može biti tačan u 100 odsto slučajeva, ali da je PCR „obično vrlo tačan”, te ga u većini slučajeva nije potrebno ponavljati.

PCR se svrstava se u molekularne testove, a testiranje podrazumeva uzimanje uzorka iz grla ili nosa. Prepoznaje da li je virus korona trenutno prisutan u organizmu, ne i u kojoj količini, niti da li je osoba ranije imala ovaj virus.

Kanadski portal globalresearch.ca poznat je po plasiranju neproverenih informacija, teorija zavere i pseudonauke. Pored negativnih tekstova o SAD-u, prisutan je i antivakserski narativ.

Autori ovog sajta inače dovode u pitanje pandemiju virusa korona, te je često predstavljaju kao biološko oružje.

Globalresearch je osnovan 2001. godine, a u opciji „o nama” navodi se da je „u eri medijskih dezinformacija, njihov fokus usmeren na neizrečenu istinu”. Sajt je deo Centra za istraživanje globalizacije, čiji je direktor i predsednik Michel Chossudovsky, inače profesor emeritus ekonomije na Univerzitetu u Otavi.

Paskal Sakr, jedan od autora ovog sajta, na kojeg se Nestorović poziva, osporio je tačnost PCR-a u „otkrivanju” virusa korona. Po njemu - pozitivan PCR ne znači da osoba ima kovid 19, već to može biti i druga bolest.

Ipak, naučnik i profesor Univerziteta Kvinslend Ijan Mekej je na svom blogu, pozivajući se na dosadašnja istraživanja, objasnio da je „PCR dizajniran tako da prepozna delove određenog virusa. Možemo pogledati genetske sekvence drugih poznatih virusa i pouzdano tvrditi da ovaj test neće imati interakcije sa njihovim genetskim materijalom”.

To znači da je svaki PCR test „dizajniran” tako bude specijalizovan za prepoznavanje predviđenog virusa. Test za SARS-CoV-2 ne „detektuje” druge koronaviruse, rinoviruse, adenoviruse, virus gripa itd.

Upravo ta „specijalizovanost” PCR-a pomaže u sprečavanju lažnih rezultata testa, objasnio je Mekej.

Naravno, može se desiti da PCR pokaže lažne rezultate, a oni su (kako je Raskrikavanje objasnio u prethodnoj tvrdnji) najčešće uzrokovani nepravilnom upotrebom PCR testa.

Svetska zdravstvena organizacija je dala „strogu preporuku” da se hidroksihlorokin i hlorokin ne koriste kao terapija za lečenje pacijenata pozitivnih na kovid 19. Naime, poslednje studije pokazale su da ovi lekovi nemaju učinka u lečenju kovid pacijenata, te da čak u nekim slučajevima mogu izazvati i komplikacije.

Podsetimo, sve je počelo od istraživanja francuskih naučnika (sredinom marta 2020.) koje je pokazalo da bi lek protiv malarije (hydroxychloroquine) mogao pomoći i u lečenju pacijenata obolelih od COVID-19.

Političari poput Donalda Trampa i Aleksandra Vučića preuranjeno su ga predstavljali kao lek protiv kovida 19, a u apotekama u Srbiji je zavladala nestašica za ovim lekom.

Kako je Raskrikavanje ranije pisalo, američka Agencija za hranu i lekove je početkom jula prošle godine povukla privremenu dozvolu za korišćenje ovih lekova u lećenju kovida 19.

Ispitivanjima je utvrđeno da je šteta u primeni ovog leka u lečenju zaraženih koronavirusom veća od potencijalne dobiti - on u velikom broju slučajeva, kako navodi ova agencija, može da izazove ozbiljne probleme sa srčanim ritmom, poremećaje krvnog i limfnog sistema, probleme sa bubrezima, kao i otkazivanje jetre. U nekim slučajevima dolazilo je i do smrti pacijenata.

Iz Agencije za hranu i lekove, međutim, napomenuli su da se lek i dalje može smatrati bezbednim u lečenju malarije, lupusa i reumatoidnog artritisa.

Slično je i sa pomenutim remdesivirom, SZO je objavila da za sada ne postoji dovoljno dokaza koji podržavaju njegovu upotrebu u lečenju hospitalizovanih kovid pacijenata. Američka Agencija za hranu i lekove ga je međutim odobrila za lečenje hospitalizovanih kovid pacijenata, naglasivši da su ispitivanja njegove efikasnosti u lečenju kovid pacijenata u toku.