„U čemu je fora ovde? Zvezdara, treći sprat sa liftom”, pitala je jedna korisnica X-a koja je bila sumnjičava. Pažnju joj je privukao oglas na Instagram nalogu „Nekretnine za sve”, za stan kod Vukovog spomenika od 49 kvadrata koji košta 54 hiljade evra.

U ovom delu grada, prema podacima sajtova za prodaju nekretnina, prosečna cena kvadrata se kreće oko 3.400 evra, tako da bi za ovakav stan u realnosti trebalo izdvojiti oko 150 hiljada evra, dakle triput više.

Zahvaljujući oglašavanju jeftinih stanova, ovaj nalog je privukao pažnju i mnogih drugih na društvenim mrežama. Instagram stranicu trenutno prati gotovo 29 hiljada ljudi, a na istoimenom TikTok nalogu ih je sakupljeno oko šest hiljada za manje od mesec dana. Na TikToku smo pronašli još jedan povezani nalog, „Stanovi iz snova”, sa oko 3.200 pratilaca, na kome su se tokom aprila reklamirali nešto luksuzniji, ali i dalje nerealno jeftini stanovi.


„Pronađite vaš dom iz snova po neverovatno niskim cenama”, stoji u opisu naloga Nekretnine za sve.

Ono što u opisu ne stoji, jesu naziv i kontakt podaci ove „agencije”. Na upite zainteresovanih kako mogu da zakažu razgledanje stanova, administrator stanice ih poziva da pošalju mejl na nekretninezasve@gmail.com. Na taj mejl, kako se žale ljudi u komentarima, niko ne odgovara.

To je zato što ovi stanovi, i to po ovakvim cenama, zaista i postoje samo u snovima. Kako smo ustanovili, fotografije u objavama su preuzete sa interneta i prikazuju enterijere nekretnina u zemljama poput Češke, Slovačke, Nemačke, Španije.

Sa lažnim reklamiranjem nekretnina, vlasnik ove stranice počeo je u aprilu. Tada je objavljena prva „reklama” za luksuzan stan od 147 kvadrata u Beogradu za samo 114 hiljada evra.

Ipak, ovaj povoljni penthaus u srcu Beograda se u stvari nalazi u Berlinu. Našli smo ga na platformi za rentiranje smeštaja, Airbnb.


Ljude je zainteresovao i stan od 56 kvadrata „u mirnom delu Beograda” od 68 hiljada evra, pa su se u komentarima raspitivali – bez uspeha – kako mogu da zakažu razgledanje, kako da kontaktiraju agenciju i u kom delu grada se nalazi stan.

I on se, međutim, nalazi malo dalje od Beograda – takođe u Berlinu.

Isto tako je i kuća od 128 kvadrata iz Krakova u Poljskoj postala kuća u novosadskom naselju Veternik, a nudi se za svega 85 hiljada evra.



I druge fotografije nekretnina koje smo pretraživali, vodile su nas do stanova u Madridu, Pragu, Bratislavi.

Nismo uspeli da utvrdimo ko stoji iza ovog naloga, a na pomenuti mejl ni nama niko nije odgovorio. Pitali smo, između ostalog, i šta je tačno „ideja” iza ovog lažnog reklamiranja, budući da ne postoji nikakav proizvod koji se prodaje ili račun na koji bi obmanuti građani bili pozivani da uplaćuju novac.

Instagram profil „Nekretnine za sve” menjao je ime čak šest puta, a ranije se, po svemu sudeći bavio i objavom motivacionih poruka. To se može videti na njegovom Threads profilu gde stare objave nisu obrisane.

„Bildovanje” profila kao biznis

Ipak, čini se da bi zarada itekako mogla da bude motiv za pokretanje jedne ovakve stranice koja je za kratko vreme uspela da okupi veliki broj pratilaca zainteresovanih za jeftine stanove.

A upravo je skupljanje pratilaca odnosno „građenje” naloga na društvenim mrežama vid biznisa. Osnivači i administratori ovakvih ili sličnih profila kontinuirano rade na privlačenju publike šerovanjem atraktivnog sadržaja. Kada dođu do nekoliko hiljada, desetina hiljada pa čak i stotina hiljada pratilaca, taj profil prodaju, i to najčešće vlasniku nekog biznisa, potencijalnom influenseru, mediju, ili bilo kome kome treba već izgrađena baza pratilaca.

Tada se dešava da stranica promeni naziv i krene sa drugačijim objavama nego dotad ili sa prodajom nekih proizvoda.

Na internetu se mogu naći oglasi za prodaju „razrađenih” naloga na Instagramu, Tviteru, Fejsbuku i drugim mrežama. Cene dosta variraju, pa se tako recimo na sajtu za oglase Sasomange može kupiti Instagram profil od gotovo 50 hiljada pratilaca za oko 150 evra. Sa druge strane, na jednom specijalizovanom sajtu za preprodaju naloga, profil tih razmera košta više od 1000 evra.

Mnogima koji na ovaj način zarađuju stalo je da relativno brzo sakupe što veći broj pratilaca kako bi ga skuplje prodali. Stoga će se najverovatnije služiti i raznim tehnikama manipulacije kako bi privukli pažnju, poput obećanja lake i brze zarade, manipulativnim oglašavanjem, dezinformacijama, senzacionalizmom, klikbejt sadržajima i slično.

Kako da ne nasednete

U ovoj konkretnoj priči postoje dva pozitivna aspekta.

Prvo, čini se iz komentara ispod objava da su mnogi ljudi shvatili da ovde nešto „smrdi” i nisu poverovali obmanama, a drugo – po svemu sudeći trenutno ne postoji nikakva „šema” za izvlačenje novca od građana. Drugim rečima, čak i da ste naseli i poverovali da se ovako jeftini stanovi zaista prodaju, najviše što ste izgubili jeste malo vremena u slučaju da ste probali da zakažete razgledanje stana i poslali mejl na koji vam niko nije odgovorio.

Ipak, to ne mora uvek da bude slučaj, pa nekada i može doći do štete. Stoga, evo nekoliko saveta kako da ne nasednete na slične prevare:


1. Nema naziva ni kontakt informacija

Sumnju bi najpre trebalo da probudi ako se u opisu profila ne navodi jasno o kojoj agenciji za nekretnine ili firmi je reč, odnosno ko tačno stoji iza tog naloga. Na pouzdanim nalozima će uvek biti naveden naziv kompanije, veb-sajt, adresa, broj telefona. Istina je da i ovi podaci mogu biti izmišljeni, ali ako ih uopšte nema, to definitivno jeste razlog za oprez.

Da je stvar problematična, trebalo bi da bude jasno i po tome što je administrator naloga neresponzivan, odnosno ne odgovara na poruke. Mnogi su ostali bez odgovora na brojna pitanja o stanovima, a tek poneki su upućeni na pomenuti mejl ali su i tu ostali bez odgovora.


2. Pažljivo razgledajte

Oni koji podmeću ovakve sadržaje, računaju na to da niko neće uočiti propuste koji bi mogli da ih odaju. Moguće je da ciljaju na starije ljude, one koji su na nižem nivou obrazovanosti ili tehnološke pismenosti i koji neće ni primetiti sumnjive znake u objavama.

Recimo – kvalitet fotografije. Razgledajte sve objave na stranici i ako uočite fotografije koje su „mutnije”, manjih dimenzija, lošije rezolucije, velike su šanse da su preuzete sa interneta, a ne fotografisane. Prava agencija za nekretnine bi stanove zasigurno fotografisala.

Isto važi i ako izgledaju toliko dobro da su gotovo nerealistične, kao iz kataloga.

Obratite pažnju i na druge propuste – na primer, neke fotografije na pomenutom Instagram nalogu „Nekretnine za sve” imaju vodene žigove sajtova sa kojih su preuzete. Na fotografiji ispod uočili smo žig koji pripada sajtu “4 mosty”, za prodaju nekretnina iz Poljske.
U vreme razvoja veštačke inteligencije odnosno softvera za generisanje fotografija, nije isključeno da naletite, na primer, na enterijer koji izgleda gotovo ili u potpunosti realistično, ali u stvarnosti ne postoji. Ipak, pažljivo razgledajte po fotografiji – uglavnom će detalji otkriti da se radi o veštačkoj inteligenciji, poput zamagljenih ivica, iskrivljenih kvaka i dugmića, iskrivljenih ili potpuno distorziranih sitnijih predmeta itd.



3. Čitajte pažljivo

U slučaju pomenutog naloga, ni same tekstualne objave nemaju mnogo smisla ili im fale ključne informacije. Recimo, uglavnom se nigde ne precizira ono što se inače po sličnim oglasima uvek navodi – u kom delu grada se nalazi stan, koje linije gradskog prevoza tu prolaze, koje prodavnice, ustanove i poznatiji objekti su u blizini i slično.

„Stan se nalazi u dobro razvijenom delu koji nudi sve pogodnosti: prodavnice prehrambene robe, zdravstvene klinike, pekare, vrtiće, jaslice, supermarkete, teniske terene, bazen, dečije igralište, veliki park. Izvanredan javni prevoz: autobusi, tramvaj (terminus tramvaja), brzi izlaz na autoput”, navodi se u jednoj od objava, koja je formulisana vrlo uopšteno kao da ju je sastavljala veštačka inteligencija. U nekim objavama mogu se naći i tuđice, poput „surađujemo”.

Sve ovo bi trebalo da vam probudi sumnju.


4. Ako vam je sumnjivo, verovatno ima razloga

I najzad, budite sumnjičavi. Na ovim prostorima i dalje pamtimo kako su mnogi sugrađani prošli devedesetih godina ulažući ušteđevinu u zloglasne piramidalne banke, Jugoskandik i Dafiment. Verujući obećanjima da će na štednju u markama dobiti do 15 odsto kamate i čak 160 odsto na dinarsku štednju, mnogi su izgubili sve što su imali.

Naravoučenije bi moglo biti – ako zvuči suviše dobro da bi bilo istinito, verovatno i nije istinito. U godinama kada su cene nekretnina u Srbiji skočile „u nebesa” i do krova nad glavom je veoma teško doći, logično je da će mnogi biti privučeni ovakvim ponudama. Ipak, pitajte se da li bi ijedan investitor zaista prodavao stanove, i to u savršenom stanju, po dva ili tri puta nižim cenama od tržišnih.