„Pogrešili smo. Do sada to nismo shvatili. (...) Nismo znali da je spajk protein otrov i patogeni protein (izazivač bolesti). Dakle, vakcinisanim ljudima nehotice injektiramo otrov”, upozorio je kanadski imunolg i vanredni profesor na Veterinarskom koledžu u Ontariju, Bajram Brajdl.

On je tokom gostovanja u radijskoj emisiji autorke Aleks Pirson, krajem maja, izneo dramatične tvrdnje o opasnosti koju izaziva spajk protein nakon vakcinacije protiv kovida.

Njegova „zastrašujuća” priča, za koju tvrdi da je „potkrepljena naučnim dokazima” proširila se na društvenim mrežama i portalima u svetu, a u Srbiji ih je detaljno i neupitno preneo portal Srbin.info.

Naime, nauka je prema Brajdlu otkrila da „kada uđe u krvotok, protein spajk, u potpunosti sam uzrokuje štetu u kardiovaskularnom sistemu", preneo je Srbin.info.

„Ranije se mislilo da će vakcine (protiv kovida 19) delovati kao bilo koja uobičajena vakcina, da neće ići nigde osim na mesto injekcije. Deo proteina će putovati do lokalnih limfnih čvorova kako bi aktivirao imunološki sistem”, obrazložio je Brajdl, a potom kazao da „nema šanse”, da će vakcina ostati u mišiću ramena.

„To je zabrinjavajuće. Šiljak proteina ulazi u krv gde cirkuliše nekoliko dana nakon vakcinacije. Akumulira se čim uđe u krv i nakuplja u brojnim tkivima, kao što su slezina koštana srž, jetra, nadbubrežne žlezde i u visokim koncentracijama u jajnicima”, objasnio je Brajdl, a prenosi Srbin.info.

Njegove tvrdnje su međutim za USA Today osporili stručnjaci, ali i američka Agencija za lekove (FDA), koja odobrava upotrebu lekova i vakcina u Americi.

„Ne postoje naučni dokazi koji ukazuju da je spajk protein toksičan ili da se zadržava na bilo kom toksičnom nivo u telu nakon vakcinacije”, naveli su iz pres službe FDA-e za USA Today.

I profesorka molekularne genetike i biologije na Djuk Univerzitetu, Kerolajn Kojn ranije je objasnila za ovaj sajt da spajk protein ostaje neko vreme u telu, ali se vakcine na kraju razgrađuju na način koji ograničava sposobnost proteina da se u potpunosti vežu za ćelije i stvaraju više zaraznih čestica.

Bajram Brajdl je uporište svojih tvrdnji pronašao u studiji pod nazivom „Cirkulišući antigen vakcine protiv SARS- CoV-2 otkriven u plazmi vakcinisanih”.

Istraživanje je objavljeno 20. maja i u njemu su ispitivani uzorci krvne plazme 13 ljudi koji su primili dve doze Modernine vakcine protiv kovida.

Studija je dakle obuhvatila samo 13 učesnika, što ne može biti reprezentativan uzorak za čitavu populaciju.

Uprkos Brajdlovim tvrdnjama, rezultati ove studije ne ukazuju da su vakcine protiv virusa korona opasne.

Profesor Hardvardove Medicinske škole i koautor te studije, Dejvid Volt ocenio je u mejl prepisci sa USA Today da je Brajdl „otišao predaleko u interpretaciji rezultata studije”.

„Spajk protein je otkriven kod troje od 13 vakcinisanih ljudi, u proseku, 15 dana nakon primljene prve doze vakcine”.

Profesor je naglasio i da je količina spajk proteina isuviše niska da bi izazvala bilo kakvu štetu.

„Iako je istina da protein spajk poseduje svojstva superantigena, što znači da ima potencijal da izaziva neželjene efekte, znamo da ih ne izaziva kod velikog broja zaraženih pacijenata, niti superantigenske efekte uzrokuje kod većine vakcinisanih pojedinaca, a nivoi (spajk proteina) u krvi su neverovatno niski, te sugerišem da ovo ne bi trebalo da nas zabrinjava”, objasnio je Volt.

Uporište da se spajk protein taloži u organima, Brajdl je našao i u drugoj, tzv. „Studiji biodistribucije”, koja je objavljena na japanskom jeziku.

Iz Fajzera su objasnili za USA Today da je reč o delu dokumentacije koju je Fajzer podneo na pregled, japanskoj Agenciji za lekove i medicinska sredstva.

Portparol Fajzera, Kit Longli je naveo da „dokument sadrži farmakokinetički pregled iz laboratorijskih studija i potvrđujemo da nije reč o spajk proteinima iz vakcine, koji rezultiraju opasne toksine koji se zadržavaju u telu”.

USA Today je mejlom zatražio komentar profesora Bajrama Brajdla, a u odgovoru koji su automatski primil, navodi se da je „odgovor na pitanje koje je (Brajdlu) postavio domaćin emisije bio objektivan i zasnovan na višestrukim naučnim izvorima”, te da je profesor „jednostavno ispunjavao svoju dužnost kao javni akademski službenik”.

Brajdlove tvrdnje je za USA Today osporilo i nekoliko njegovih kolega sa univerziteta.

Recimo, profesor na katedri za biomedicinske nauke, Glen Pyle naveo je da „vakcine sadrže izmenjen protein koji je osmišljen da spreči potpunu aktivaciju i cirkuliše tokom kratkog perioda, na nivoima koji su daleko od onih koji bi zabrinjavali”.


Šta je spajk protein i kako „rade” vakcine protiv kovida?

Spajk protein pronađen je na površini virusa SARS-CoV-2. Važan je za virus koronu jer mu omogućava da uđe u ćelije, vezujući se za tzv. enzim ACE2, koji se nalazi na površini ćelija.

Na naučnom portalu za proveru činjenica Health feedback objašnjeno je da se vakcina protiv kovida prima u mišić nadlaktice i tu ćelije mišića dobijaju instrukcije za proizvodnju spajk proteina.

Veći deo vakcine ostaje u tom području ili u ćelijama mišića ili u limfnim čvorovima koji stvaraju imunološki odgovor.

Pozivajući se na Evropsku medicinsku agenciju, portal navodi da deo vakcine može završiti u krvotoku, ali se vremenom razgrađuje i reč je o maloj količini.

Postoji nekoliko načina na koje su naučnici koristili spajk protein tokom razvoja vakcine, a za sve je zajedničko što on pomaže u stvaranju imuniteta na buduću infekciju.

iRNK vakcine sadrže u sebi genetski materijal (informaciona RNK) sa „uputstvima”, koja koriste ćelije, kako bi sagradile imunitet.

Nakon primljene iRNK vakcine, stvara se deo spajk proteina. Ćelije „prepoznaju” da on ne bi trebalo da bude u telu i prema dobijenim „instrukcijama”, počinju da stvaraju antitela.

iRNK se ne umnožava u ćeliji, već brzo biva razgrađena i uklonjena.

Na kraju procesa - imuni sistem je naučio da prepozna spajk protein i da se zaštiti protiv buduće infekcije.

Ovoj kategoriji vakcina pripadaju Fajzer-Biontekova vakcina i Moderna.

Na sličan način funkcionišu i vektorske vakcine, koje sadrže humani adenovirus koji je vektor (nosač, isporučilac).

Vektor je izmenjen, te nema mogućnost umnožavanja u organizmu vakcinisane osobe. Ulaskom u ćelije, vektor dostavlja genetski materijal, koji sadrži instrukcije za izgradnju imunološkog odgovora.

Po ovom principu „funkcionišu” Sputnik V, AstraZeneka i Džonson i Džonson.

Naglašeno je da ove dve vrste vakcina ne menjaju DNK ćelije.

Treći tip se odnosi na „tradicionalne” inaktivisane vakcine. One sadže oslabljen ili neaktivan oblik patogena virusa, koji nema sposovnost razmnožavanja, a pokreće imunološki odgovor na kovid 19.

Na ovaj način su razvijene kineske vakcine Sinofarm i Sinovac.

Dok Novavax vakcina sadrži „prečišćen” protein spajk, koji edukuje imuni sistem da se brani.