Na sajtu Narodne skupštine Srbije koja od 2007. godine ima svoju predstavničku delegaciju u Parlamentarnoj skupštini ove alijanse jasno pišu da to nije ista organizacija i da ona „podiže parlamentarnu svest o bezbednosnim pitanjima, povećava transparentnost NATO politika i unapređuje zajedničke vrednosti na kojima je zasnovana NATO alijansa.”

„Parlamentarni pandan NATO-a, ali formalno ne predstavlja istu organizaciju, već je forum za razmatranje odbrambene i bezbednosne politike zemalja članica i NATO-a u celini. Članovi Parlamentarne skupštine NATO-a su poslanici u nacionalnim parlamentima”, piše na sajtu Narodne skupštine Srbije.

Od ponedeljka isti status kao Srbija ima i Kosovo, koje je prethodnih deset godina u ovoj skupštini imalo ulogu posmatrača.

To, međutim, ne znači da je Kosovo primljeno u NATO, kako Informer tvrdi na naslovnoj strani od utorka, navodeći da je u pitanju „skandalozna odluka zapadnih moćnika” koji su time „nagradili ekstremistu Kurtija za progon Srba”.

Kako se navodi na sajtovima NATO-a i Parlamentarne skupštine NATO-a, ove dve institucije nisu isto i međusobno su nezavisne.

Parlamentarna skupština NATO-a, prema njenom statutu, je neka vrsta „veze” između NATO alijanse i nacionalnih parlamenata.

Ona je, kako se navodi na njenom sajtu, nezavisna od NATO-a i nema direktnu ulogu nadzora nad politikom Alijanse. U pitanju je platforma na kojoj se predstavnici različitih parlamenata susreću kako bi uticali na donošenje odluka relevantnim za NATO, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou.

„Skupština je stvorena nezavisno od NATO-a i institucionalno je odvojena od strukture NATO-a. Ipak, Skupština služi kao suštinska veza između NATO-a i parlamenata zemalja NATO-a”, navode na svom sajtu.

Drugim rečima, svaka od zemalja šalje po nekoliko poslanika iz svojih parlamenata u Parlamentarnu skupštinu NATO. Kroz skupštinske diskusije i aktivnosti, kako ističu, ovi delegati pomažu da se rad i politika Alijanse učini transparentnijim i razumljivijim domaćim javnostima, i potom u svojim zemljama rade na razvoju konsenzusa „koji moraju da budu u osnovi politike Alijanse”.

Koliki će značaj i status pojedinačne delegacije imati, zavisi da li dolaze iz zemlje članice NATO ili iz drugih zemalja. Parlamentarnu skupštinu trenutno čini 281 delegat iz 32 NATO države. Osim njih, u aktivnostima skupštine učestvuju i delegati iz devet pridruženih zemalja, četiri mediteranske pridružene zemlje i posmatračke delegacije iz još osam zemalja (u ovoj delegaciji je donedavno bilo Kosovo).

Za razliku od delegacija iz zemalja NATO članica, delegacije iz pridruženih članica, među kojima su i Srbija i Kosovo, mogu da predlažu neke dokumente i učestvuju u diskusijama ali nemaju pravo glasa.

„Pridruženi članovi mogu da učestvuju u skoro svim aktivnostima (...) Na plenarnim zasedanjima, mogu da prezentuju rezolucije i amandmane na rezolucije. (...) Ne mogu, međutim, da glasaju za izveštaje, rezolucije ili upravu Parlamenta, niti da doprinose budžetu Parlamenta”, piše na sajtu Parlamentarne skupštine.

NATO (Organizacija severnoatlantskog ugovora) je vojni i politički savez osnovan 1949. godine. Trenutno broji 32 zemlje članice, među kojima su neke i susedi Srbije: Albanija, Hrvatska, Mađarska, Crna Gora i Severna Makedonija.