„U prodavnicama se mogu naći proizvodi od ribe ulovljene u ribolovnim područjima koja su obeležena kao rizična u smislu povišenog stepena radijacije (...) Jedan od takvih je i ovaj sa slike, na kome je jasno navedeno da sadrži ribu iz ribolovnih područja Tihog okeana koja su obeležena crvenim slovima kao posledica havarije u nuklearnoj elektrani Fukušima“, navodi Udruženje potrošača „Efektiva“ na svojim mrežama. Na jednoj od fotografija je i konzerva tunjevine na kojoj piše da je riba ulovljena u tzv. FAO 61 području i uvezena sa Tajlanda.



Ove njihove objave je na Fejsbuku i Tviteru videlo na desetine hiljada ljudi.

Napominju i da pretpostavljaju da je riba proverena od strane nadležne Uprave za veterinu, ali sugerišu da se našim institucijama ne može verovati.

Ova objava pomenutog udruženja je usledila nakon što je slične tvrdnje na TV Happy izneo pulmolog Branimir Nestorović, u emisiji emitovanoj 24. avgusta.

„Evo bile su rasprodaje tunjevine, neću da kažem koje, jer će da me tuže, znaš, stalno me neko tužaka. I pogledaš tamo na konzervi piše „ulovljeno u regionu FAO 7A“, piše sitnim slovima. A to je Fukušima, 7A je Fukušima. Znači prilično jeftina ta tunjevina, samo što je radioaktivna i zatrovana verovatno teškim metalima“, rekao je Nestorović, a ovaj deo gostovanja je narednih dana postao viralan i na TikToku.

„FAO“ područja o kojima govore udruženje potrošača i Nestorović zapravo su ribolovni regioni, prema klasifikaciji Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization).



Kao najproblematičnije u javnosti se navodi upravo FAO 61 područje (koje Nestorović pogrešno naziva „7A“) - u pitanju je region severozapadnog Pacifika koji obuhvata praktično celu obalu Azije, i, specifično, Japana.

Ovde se 2011. godine dogodio veliki nuklearni akcident, kada je došlo do havarije u elektrani Fukušima i kada su opasne radioaktivne čestice ispuštene u okolinu. Između ostalog i u okean - što kroz otpadnu vodu iz elektrane, što preko radioaktivnog oblaka kojeg je vetar, duvajući ka istoku, odneo iznad površine vode.

Još tada su izmereni nešto povišeni nivoi radioaktivnih elemenata u živom svetu okeana. SAD su, recimo, 2012. ispitivale radioaktivnost dve vrste tune koje migriraju kroz Pacifik od istočnih obala Azije do zapadne obale SAD. Ipak, utvrdili su da nivoi radioaktivnosti u tim ribama nisu opasni po javno zdravlje.

Isto su tada naveli iz Svetske zdravstvene organizacije i FAO, kao i međunarodne Agencije za atomsku energiju.

Od opasnih čestica u podvodnom svetu detektovali su radioaktivne izotope joda (I-131) i cezijuma (Cs-134 i Cs-137). Za razliku od izotopa joda koji se „raspada“ u roku od nekoliko dana, radioaktivni cezijum može da opstane decenijama, tako da ga morske struje i ribe koje migriraju mogu odneti do obala SAD i drugih delova sveta.

Dobra vest je, kako se zaključuje iz jednog od izveštaja, da je količina vode ogromna pa se i koncentracija opasnih čestica drastično smanjuje sa udaljavanjem od japanske obale: nivoi radioaktivnosti u vodi koji premašuju dozvoljene granice tada su izmereni samo u blizini elektrane Fukušima.

Ipak, od tada zemlje sveta pojačano testiraju na radioaktivnost sve što dolazi iz ovog regiona.

Da se morski plodovi mogu konzumirati bez bojazni, za Raskrikavanje tvrde iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

Kažu da se od početka godine u Srbiju uvozila konzervirana riba iz Albanije, BiH, Bugarske, Vijetnama, Gane, Grčke, Danske, Ekvadora, Indonezije, Italije, Kine, Letonije, Litvanije, Maroka, Mauricijusa, Poljske, Portugalije, Rusije, Sejšela, Slovenije, Tajlanda, Francuske, Hrvatske, Crne Gore i Španije. Ta riba se pri uvozu šalje na razne laboratorijske testove, pa i na testove za radioaktivnost. Oni dosad, kako tvrde, nisu pokazali nedozvoljen nivo radioaktivnosti.

„U skladu sa rezultatima laboratorijskih ispitivanja na radioaktivnost, ispitivane riblje konzerve bile su bezbedne za ishranu ljudi“, navode iz Uprave.

Štaviše, napominju da je testiranje obavezno za ribu ulovljenu u potencijalno rizičnim regionima FAO 61, 67, 71 i 77 (videti na mapi: severni i centralni deo Pacifika - od istočnih obala Azije do zapadnih obala SAD i Srednje Amerike, prim. nov). Ona se ispituje na prisustvo radioaktivnog Cs-137.

Osim toga, pošiljke ribljih konzervi se mogu testirati i na još jedan izotop cezijuma (Cs-143), radioaktivni izotop kalijuma (K-40), stroncijuma (Sr-90) i uranijuma (U-238).

Ono što javnost naročito zabrinjava, međutim, jeste nedavna vest iz Japana da je ova država počela da izbacuje prečišćenu radioaktivnu otpadnu vodu iz elektrane Fukušima u Pacifik, koja je korišćena za hlađenje šipki u nuklearnom reaktoru. Kako piše Njujork Tajms, Japan planira da u okean izbaci više od milion tona vode u narednih 30 godina.

Tamošnje vlasti tvrde da se voda svaki dan testira i da nema povišene radioaktivnosti, ali im neki ne veruju - Kina je objavila da prestaje sa uvozom morskih plodova iz Japana.

Pitali smo Upravu za veterinu i o ovome - kakav je plan za ubuduće kada je reč o uvozu morskih plodova iz Pacifika, s ozbirom na nedavna dešavanja u Japanu.

„U slučaju da bude uvoza ribljih konzervi iz Japana, biće pojačan nadzor na graničnim prelazima od strane granične veterinarske inspekcije“, navode iz Uprave i ponavljaju da se riba uvezena iz tzv. rizičnih područja Pacifika svakako obavezno kontroliše na prisustvo radioaktivnih elemenata.

Inače, navodi o „radioaktivnoj ribi iz Fukušime“ nisu novi. Blic je u aprilu 2022. pisao da se u Srbiji konzumira riba iz područja FAO 61 blizu Fukušime, a iz Uprave za veterinu su im tada rekli isto - da nisu zabeleženi nivoi radioaktivnosti koji bi bili opasni za zdravlje.