Već dobro poznate tvrdnje o naseljavanju migranata su ponovo „vaskrsle“ poslednjih dana. Nedavno je takva jedna lažna vest podeljena u Vajber grupi „LRNE - Roditeljski sastanak za opstanak“. Iza grupe stoji pokret Lekari i roditelji za nauku i etiku, poznat po kontroverznim stavovima protiv vakcina i promovisanju ivermektina - leka protiv parazita - za lečenje korone, o čemu smo već pisali.

Iako se u toj grupi uglavnom dele svakojake tvrdnje u vezi s koronavirusom i medicinom, tu i tamo zaluta i neka nemedicinska tema, poput migranata. Jednu takvu poruku sa ove grupe Raskrikavanju je prosledila čitateljka, a u njoj se navodi „Šokantno! Zvanična vest! MIGRANTI postaju novi glasači u Srbiji““.

„Zbog predstojećih izbora i drastičnog osipanja biračkog tela vladajuće partije, vlasti Republike Srbije su aktivirale jedan ranije pripremljeni PLAN koji za cilj ima da se zadrži podrška EU i bogatih muslimanskih zemalja koje tajnim kanalima plasiraju ogromna novčana sredstva kako bi podržale realizaciju ovoga o čemu govori ZAPREPAŠĆUJUĆI VIDEO koji sledi“, piše u poruci. U nastavku se ljudi pozivaju na konkretnu akciju - prvi i najvažniji korak, kako navodi nepoznati autor, jeste da se podeli video „dok ne bude prekasno“.

Video o kome je reč postavljen je na Jutjub još u junu 2020. godine, sa istim dramatičnim najavama da migranti postaju novi birači. Od „dokaza“ nudi se niz neutemeljenih tvrdnji, koje su već demantovane.

Jedna od njih je da Austrija vraća migrante u Srbiju po sporazumu o readmisiji koji je navodno deo tajnog plana da se migranti nasele ovde.

Ovaj sporazum je Srbija potpisala sa EU još 2007 - a takve sporazume sa EU imaju i druge zemlje kandidati, kao i zemlje EU međusobno. On podrazumeva da svaka osoba koja nezakonito uđe iz jedne zemlje u drugu, može da bude vraćena u zemlju iz koje je ušla, uz određenu proceduru.

Ovo se, međutim, ne odnosi samo na ljude koji dolaze s područja Bliskog istoka, već i na državljane Srbije. Upravo oni u najvećem broju bivaju deportovani natrag zbog ilegalnih boravaka u zemljama EU, pre svega Nemačkoj, kako su 2020. objasnili iz Komesarijata za izbeglice za N1. Tada su naveli i da u Srbiju po ovom sporazumu nije vraćen nijedan migrant ili izbeglica iz zemalja Bliskog Istoka ili Severne Afrike.

Beogradski centar za ljudska prava u svom izveštaju za 2020. godinu navodi da Srbija sa Austrijom od 2019. godine ima potpisan radni aranžman za sprovođenje ovog sporazuma, ali je reč o operativnom dokumentu. Drugim rečima, on ne otkriva nikakav plan niti zaveru već reguliše tegničke detalje readmisije i transfera.

„Kako se navodi u odgovoru MUP-a, radnim aranžmanom je precizirano da u konkretnom slučaju austrijska strana mora nesumnjivo da dokaže da je migrant iz trećih država ušao u njihovu zemlju iz Srbije i da je u tom slučaju neophodna eksplicitna saglasnost Srbije za vraćanje. Takođe, naša strana može odbiti transfer bez navođenja razloga za odbijanje. MUP je još naveo da u RS nikada nije vraćen nijedan migrant iz Republike Austrije, ni po osnovu readmisije, ni po bilo kom drugom osnovu“, navodi Beogradski centar za ljudska prava.

U spornom videu se postavlja i pitanje da li postoji mogućnost da će vraćeni ili novopridošli migranti biti naseljeni u Srbiji. Priče o njihovom naseljavanju su rapidno počele da se šire od kada je 2015. godine Mađarska zatvorila svoju granicu, a ubrzo je to učinila i Hrvatska, pa se u Srbiji povećao broj izbeglica i migranata koji su ostali zaglavljeni u pokušaju da izađu iz zemlje.

Ono što je pospešilo antimigrantsku retoriku jeste dezinformacija koja je 2017. godine potekla od poslanice Dveri, Marije Janjušević, da je za pet godina migrantske krize oko 700.000 migranata zatražilo azil u Srbiji.

Međutim, reč je o broju migranata koji su pri ulasku u Srbiju izrazili nameru da zatraže azil, a to nije isto što i traženje azila. Izražavanje namere da se zatraži azil je formalnost koju izbeglice i migranti pri ulasku u Srbiju obavljaju kako bi u zemlji, tokom tranzita kroz nju, boravili legalno. Kako retko ko od njih zaista želi da ostane u Srbiji, broj onih koji su zaista podneli zahtev za azil je mnogo manji, a još je manji broj onih koji su ga dobili.

Podaci policije koje navodi Beogradski centar za ljudska prava, pokazuju da je od 2012. do 2020. godine nameru da izrazi azil zatražilo više od 720.000 ljudi. Od tog broja, tek je oko 3.000 zaista i podnelo zahteve za azil. Ostali su u najvećem broju otišli iz Srbije ka zemljama-destinacijama. Azil je za tih devet godina u Srbiji dobilo manje od 200 ljudi.



Antimigrantska i rasistička retorika ovog videa dodatno se podstiče snimcima muslimana tokom molitve u prihvatnom centru u Šidu, uz pitanje „Da li je ovo budućnost Srbije u ime dodvoravanja svetu i radi zadovoljenja interesa pojedinaca“.

Prikazan je i isečak sastanka Aleksandra Vučića i Avganistanca Farhada Nurija iz 2017. godine. Nuri, koji je tada imao deset godina, mladi je slikar koji je sa porodicom živeo u izbegličkom centru u Krnjači i prodavao slike i akvarele za lečenje bolesnog dečaka iz Srbije. Njemu i njegovoj porodici je, zbog pokazane humanosti, u aprilu 2018. godine uručeno državljanstvo Srbije.

Ovu vest je još tada deo javnosti uzeo kao „argument“ za tvrdnje da vlast „deli pasoše migrantima kao bombone“, o čemu je pisao Fejknjuz Tragač (FNT). Pomenuti video to takođe uzima kao dokaz da će Srbi u sopstvenoj zemlji postati nacionalna manjina i upozorava na najezdu migranata-glasača. Ipak, upravo je državljanstvo uslov da neko postane glasač u Srbiji, a dodeljivanje državljanstva porodici Nuri je, kako su iz Komesarijata rekli za FNT, bio izuzetak, a ne pravilo.

Da bi neko redovnim putem postao državljanin, a time i glasač, neophodno je da ispuni niz uslova i da boravi u Srbiji legalno tokom više godina. Iz Komesarijata su napomenuli da „migranti ne dobijaju srpsko državljanstvo već mogu samo da uđu u proceduru azila“.

Čak je i porodica Nuri, uprkos tome što su njeni članovi dobili državljanstvo, 2019. godine napustila Srbiju i odselila se u Švajcarsku.