Analiza NUNS-a pokazuje da je najviše para medijima dato iz lokalnih budžeta - do kraja novembra 2017. godine 133 lokalne samouprave su objavile konkurse u ukupnoj vrednosti od skoro 970 miliona dinara. Najviše para je podeljeno u Beogradu - 74 miliona, a najmanje u Kniću - 200 hiljada.

Medijima je 255 miliona dinara na sedam konkursa do juna 2017. godine podelilo i Ministarstvo informisanja, dok je iz budžeta Vojvovodine izdvojeno 70 miliona za šest konkursa.

Komisije najslabije karike projektnog ciklusa

Najveće zloupotrebe dešavaju se pri formiranju konkursnih komisija i samoj raspodeli novca.

NUNS navodi primere Kladova i Smedereva gde su prvobitne komisije, sastavljene od predstavnika reprezentativnih udruženja, bez obrazloženja raspuštene i formirane nove, sa pojedinim članovima upitnih kompetencija i i profesionalnog integriteta.

Predstavnici Koalicije “kao da su nepoželjni za lokalne vlasti", smatraju u NUNS-u, dok se istovremeno neretko forsiraju manje poznata i nedovoljno kredibilna udruženja.

"Očigledno favorizovanje medija naklonjenih vlastima uz pokriće tzv. stručnih komisija gotovo da postaje pravilo. Pri tome, veoma je sporna kompetentnost nekih udruženja čiji su predstavnici gotovo redovni članovi konkursnih komisija koje donose problematične odluke o finansiranju medija", podsećaju iz NUNS-a.

Nije retka pojava da se u više komisija “vrte” jedni te isti ljudi, a često se radi upravo o najspornijim konkursima.

"U najviše komisija, čak 16, učestvovao je Vladimir Jovanović, predlagan od strane Udruženja turističkih novinara i pisaca u turizmu Srbije – FIJET Srbija. Vladan Stefanović je bio član 13 komisija, na predlog Udruženja elektronskih medija “ComNet”, čiji je vlasnik, udruženja “FIJET” i organizacije RAB Srbija. Na trećem mestu po broju učešća u stručnim komisijama je Radojica Mali (10), a predlagao ga je RAB", kažu iz NUNS-a.

“Burazerska” podela para građana

Naročito je problematično kako pare dobijaju javnosti nepoznate reklamne i slične agencije, i to po 5 ili 6 miliona, što je “dva do tri puta više nego najskuplji projekti odobreni na konkursima Ministarstva koje se bave istraživačkim novinarstvom po najvišim standardima”.

"Takva novčana blagonaklonost prema nepoznatim i tek osnovanim firmama rađa ozbiljnu sumnju da je reč o tome da se takvim tumačenjem medijskih zakona, a novcem građana, podmiruju, na skriven način povezani, privatni a ne javni interesi", kažu u udruženju.

Novac se dodeljuje medijima bliskim vlastima, nepoznatim konsultantskim i PR kućama, kao i tek osnovanim firmama, kao što je bio slučaj i u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Skoro trećina neregularnih konkursa na lokalu

Neregularnosti je, prema podacima NUNS-a, bilo na 39 od 133 lokalnih konkursa, što je nešto manje od trećine.

Najčešće nisu bili predviđeni najviši i najmanji iznos sredstava koji može biti dodeljen za pojedinačni projekat, neke opštine su umesto konkursa raspisivale javne nabavke za medijske usluge, a pojedine su i ograničavale pravo učešća na konkursu samo medijima koje imaju sedište na teritoriji te opštine.

Dešavalo se i da teksta konkursa bude samo na sajtu, ali ne i u štampanom mediju kako to zakon nalaže, a pojedine opštine nisu otklanjale te neregularnosti ni nakon upozorenja Koalicije novinarskih i medijskih udruženja (NUNS, UNS, NDNV, ANEM i Local Press).

Kompletnu analizu možete pročitati na sajtu NUNS-a.

O spornim dodelama novca u Pančevu i Beogradu je pisalo i Raskrikavanje koje će uskoro objaviti bazu projektnog sufinansiranja za 2017. godinu.