Ministarstvo zdravlja je 18. septembra ponovo uvelo meru obaveznog nošenja maski u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, zbog porasta broja pozitivnih na koronavirus.Trenutno je prema dostupnim podacima kod nas zaraženo oko 2.500 ljudi.

Ovakva situacija je idealno uticala na brojne teoretičare zavera da ponovo pokrenu teme vakcina, nošenja maski, simptoma virusa.

„Najopsežnije istraživanje vrhunskih epidemiologa sa Oksforda jasno ukazuje da je nošenje maski bilo besmisleno. To više ni prozapadni mediji ne kriju”, napisala je članica pokreta Dveri Nada Gladović u Vajber grupi „LRNE - naše pravo na istinu“, u kojoj se inače promovišu antivakserski stavovi.



Gladović je uz ovaj zaključak podelila i link ka tekstu portala Nova.rs iz februara ove godine, čiji naslov glasi: „Džaba smo nosili maske dve godine, a džaba ih nosimo i sad? Stiglo je najopsežnije istraživanje koje stavlja tačku na priču o maskama“.

Nova je zapravo prevela delove kolumne koju je u februaru za Njujork tajms pisao Bret Stivens. On se pozivao na tvrdnje Toma Džefersona, jednog od autora studije neprofitne britanske organizacije „Cochrane“ i zaključio na osnovu te studije da nošenje zaštitnih maski ne sprečava širenje virusa. Takvom zaključku je doprineo i sam Džeferson koji je to izjavio u medijima.

Tvrdnje da ova studija pokazuje da „maske ne rade“ tada su preplavile i društvene mreže zbog čega su se oglasili iz organizacije „Cochrane“ navodeći da je reč o pogrešnom tumačenju studije.

O čemu je reč?

Ova neprofitna britanska organizacija je 30. januara ove godine objavila istraživanje pod nazivom „Fizičke intervencije u svrhu zaustavljanja ili smanjenja širenja virusa“.

Studiju potpisuje 12 autora koji su do sada analizirali 78 nasumično kontolisanih studija (randomized controlled trial, eng.). Reč je o naučnim eksperimentima u kojima se učesnici dele na dve ili više grupa, pri čemu je jedna grupa eksperimentalna, dakle na njoj se sprovodi istraživanje, dok je druga kontrolna - dakle na njoj se ne sprovodi eksperiment ili se primenjuju placebo efekti.

Svega šest od ukupno 78 ovakvih studija je sprovedeno tokom pandemije virusa korona - dve iz Meksika i po jedna iz Danske, Bangladeša, Engleske i Norveške. Mnoge studije u radu su, kako autori navode, sprovedene tokom neepidemijskih perioda, neke tokom pandemije gripa 2009, a druge u sezonama epidemije gripa do 2016. godine. Takođe se ne odnosi svih 78 studija na zaštitne maske. Studije su rađene u različitim područjima - od škola do bolnica, i u državama sa različitim životnim standardima.

Rad je ispitivao efikasnost primene različitih fizičkih mera koje se uvode kako bi se sprečilo ili smanilo širenje respiratornih virusa i tu su pored nošenja zaštitnih maski, navedeni i karantin, izolacija, održavanje higijene ruku, fizička distanca, nošenje naočara, grljenje…

Kao jedan od zaključaka autori su naveli da nisu sigurni „da li nošenje maski ili respiratora N95/P2 usporava širenje respiratornih virusa na osnovu studija koje smo pregledali.”

Ova formulacija je mnoge navela na zaključak da maske „ne rade” u sprečavaju širenja virusa.

„Cochrane" je usled takvog tumačenja rada objavio saopštenje glavne urednice Karle Sores-Vajzr (Karla Soares-Weiser) koja je precizirala da je studija „ispitivala da li intervencije za promovisanje nošenja zaštitnih maski pomažu da se uspori širenje respiratornih virusa i da su rezultati bili neubedljivi“. Drugim rečima, studija je ispitivala efikasnost primene mera koje se uvode radi sprečavanja širenja respiratornih virusa, među kojima je i mera nošenja zaštitnih maski.

Sores-Vajzr, međutim, priznaje da su i sami autori u nameri da pojednostave jezik studije doprineli zbunjivanju.

„Formulacija je bila podložna pogrešnom tumačenju zbog čega se izvinjavamo”, navela je ona.

Autori napominju da ovaj rad ima i nedostatke, što ponavlja i Sores-Vajzr.

Jedan od tih nedostataka je i pridržavanje uputstava koja su data učesnicima eksperimenta. Autori jasno kažu da je „relativno mali broj ljudi pratilo upustva o nošenju maski ili higijeni ruku, što je možda uticalo na rezultate studije".

Takođe je napomenuto da je većina studija o upotrebi maski sprovedena pre pandemije, a da su samo dve relevantne studije sprovedene tokom pandemije i da je „njihovo dodavanje imalo minimalan uticaj na procenu efekta maski".

Recimo, u jednoj od prepandemijskih studija iz 2012. koja je deo ovog sveobuhvatnog rada je od studenata zatraženo da nose maske šest sati dnevno u studentskim domovima, ali nisu bili u obavezi da ih nose na drugim mestima. Istraživači tada nisu pronašli razlike u stopama infekcije između onih koji su nosili i koji nisu nosili maske. Autori su, međutim, ukazali da razlog može biti nedovoljan vremenski period za nošenje maski. Recimo, studenti odlaze na predavanja i druže se sa drugim ljudima izvan doma i tada ne nose maske.

U studiji iz decembra 2021. koja je sprovedena u Bangladešu, autori su zaključili da „promovisanje nošenja maski u zajednici može poboljšati javno zdravlje”

U intervjuu za Njujork Tajms 10. marta, Sores-Vajzr je rekla da tvrdnje jednog od vodećih autora studije Toma Džefersona - da je „dokazao da nema dokaza da maske prave bilo kakvu razliku“ - nisu tačne. Ona je još jednom ponovila da to nisu rezulati studije.

Džeferson je inače bio vodeći autor studije o efikasnošću primene mera na smanjenje širenja respiratornih virusa od njenog početka 2006. godine. Međutim, Njujork Tajms napominje da je on i ranije iznosio sporne tvrdnje, recimo - da li je reč o pandemiji kovida ili samo dugoj sezoni respiratornih bolesti.

Maske su i dalje preporuka

Svetske zdravstvene institucije su pri jasnom stavu da prevencija nošenja maski smanjuje širenje respiratornih bolesti.

„Nošenje maske smanjuje širenje respiratornih bolesti unutar zajednice tako što se smanjuje broj infektivnih čestica koje se mogu udahnuti ili izdahnuti. Ove čestice se mogu širiti kada zaražena osoba razgovara, peva, viče, kašlje ili kija“, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

Na pogrešnu interpretaciju ove studije je u martu ukazao portal za fektčeking FactCheck.org, a nekoliko stručnjaka je tada ostalo pri mišljenju da nošenje maski u uslovima epidemije ima svoju svrhu.

Epidemiolog Gideon Majrovic Katz (Gideon Meyerowitz-Katz) je govoreći za FactCheck o efikasnosti zaštitnih maski rekao da to što maske N95 zaustavljaju prenošenje čestica na lutkama dokazuje da maske mogu pomoći. Ipak, ukazuje da razlike nastaju ako ljude mrzi da ih nosi, ako ih ne nose pravilno ili ukoiliko nose samo platnene maske.

Epidemiološkinja Džuli Brejnard ( Julii Brainard) je za ovaj portal rekla da hirurške maske „verovatno pomažu u prevenciji respiratornih infekcija“ i to tako što odlažu infekciju.

„Mnoge ljude mrzi da nose maske, uključujući i one koji veruju da maske zaista mogu pomoći u zaštiti. Svaka intervencija koja se mora održavati na duži period, a za koju je ljudima teško da izdrže, nije idealna.“