„Mamografija je najveći organizovani zločin nad ženama“, „povećava smrtnost od raka dojke”, „Švajcarska ukinula mamografe” - ove i slične objave o štetnosti mamografije već mesecima kruže društvenim mrežama i više fektčekerskih organizacija iz regiona već je pisalo o njima i osporilo ih - Raskrinkavanje.ba, Faktograf i AFP.

Šta je mamografija?

Mamografija predstavlja rendgenski snimak unutrašnjosti grudi i koristi se za rano otkrivanje promena u dojki, koje se ne mogu opipati. Mamografija ne može sprečiti pojavu raka dojke, ali ga može otkriti u ranoj fazi čime su veće šanse za izlečenje. Tome svedoče i nalazi nedavne studije prema kojoj su žene, koje su se odazivale na redove skrininge mamografom, imale veću stopu (preko 80 odsto) preživljavanja od raka dojke, u poređenju sa ženama koje nisu radile skrininge (stopa preživljavanja se kretala od 59 do 77 odsto). Redovni mamografski pregledi, kako navodi američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) mogu otkriti rani rak dojke čak tri godine pre nego što se može napipati ili ispoljiti simptome.

Činjenice i laži u vezi sa mamografijom

Na društvenim mrežama kao i na portalu Nulta tačka naišli smo na tvrdnje da je „mamografija odgovorna za povećanje od 84 odsto smrtnih slučajeva od raka dojke.”

Ova tvrdnja potiče od pogrešne interpretacije nedavno objavljene studije u časopisu Jama, pod nazivom „Učestalost raka dojke nakon lažno pozitivnog rezultata mamografije”. Autori su ispitivali kolika je verovatnoća da žene koje su imale lažno pozitivan rezultat mamografije kasnije i obole od raka.

Lažno pozitivan rezultat mamografa znači da je uočena abnormalnost na dojki za koju se ispostavi da nije rak. Ukoliko se otkrije abnormalnost, pacijentkinja se poziva na dodatne preglede i testove, kako bi se ispitalo o čemu je reč.

Ova studija je pokazala da su žene sa lažno pozitivnim rezultatom u većem riziku da u narednih 20 godina zaista obole ili preminu od raka dojke, u poređenju sa ženama bez lažno pozitivnog rezultata.

U studiji se navodi da su „žene sa lažno pozitivnim rezultatom imale veću stopu smrtnosti (84 odsto) od raka dojke, u poređenju sa ženama bez lažnih rezultata”. Upravo je ovaj podatak počeo da kruži mrežama, bez pravog konteksta i objašnjenja o čemu se radi.

Širenju lažnih vesti o štetnosti mamografije pridružila se i direktorka agencije Miss Yu koja organizuje izbore za mis u Srbiji i Crnoj Gori, Vesna de Vinča. Ona u svojoj objavi na Fejsbuku tvrdi da je „mamografija je najveći organizovani zločin nad ženama“.

U daljem tekstu obratićemo pažnju i na druge tvrdnje iz njene objave.

To što mamograf zaista može dati lažno pozitivne rezultate čest je argument svih njegovih protivnika. Tako u objavi Vesne de Vinče stoji da se „dijagnostikovani rak dojke, u 50-60 odsto slučajeva ispostavi da uopšte nije ni postojao.“

Konkretna tvrdnja je proizvoljna interpretacija studije naučnika sa Univerziteta Dejvis u Kaliforniji, koja je objavljena u martu prošle godine, takođe u medicinskom časopisu Jama. Autori studije nigde nisu izjednačili pozitivan rezultat na mamografu i dijagnozu raka.

Istraživači su procenili da će gotovo 50 odsto žena koje svake godine rade mamografske preglede imati najmanje jedan lažno pozitivan rezultat u periodu od 10 godina.

„Da bismo na vreme otkrili rani rak dojke, moramo biti oprezni i istražiti sve potencijalno abnormalne nalaze. Dakle, žene ne bi trebalo da budu zabrinute ako budu pozvane na dodatna ispitivanja i biopsiju. Potvrđeno je da je velika većina ovih rezultata je benigna”, rekao je jedan od autora ove studije Tao Kuen Ho.

Komentarišući tvrdnje sa mreža, radiološkinja Pola Gordon je za AFP rekla da „lažno pozitivni rezultati nisu pogrešna dijagnoza”, i da je izraz „lažno pozitivan” - obmanjujući. „Koristi se kao lažna uzbuna, što znači da je na mamografiji uočena abnormalnost koju treba dalje pogledati".

Američko društvo za borbu protiv raka napominje da su mamografi trenutno najbolji testovi za skrining raka dojke koji trenutno postoje, ali da imaju ograničenja. Mamografi nisu 100 odsto tačni u pokazivanju da li žena ima rak dojke. „Mogu da propuste neke vrste raka, a ponekad pronađu neku promenu za koju se ispostavi da nije rak”, navodi ova organizacija.

„Švajcarska je prva zemlja u svijetu koja je zabranila mamografske preglede.“

Reč je o dezinformaciji koja je reciklirana više puta do sada. Naime, Švajcarski medicinski odbor je 2014. savetovao da ova zemlja prestane sa uvođenjem novih metoda mamografskih skrininga i da ukine mamografiju, tvrdeći da od nje ima više štete nego koristi.

Reč je o nezavisnoj, a ne državnoj organizaciji čije preporuke nisu obavezujuće. U to vreme su njihove preporuke kritikovane kao „neetičke“ i protivurečne „globalnom konsenzusu vodećih stručnjaka“. Organizacija je ugašena prošle godine.

„Prilikom pregleda, dojka je pritisnuta velikom težinom od 10kPa (1019 kg/m2), te se zatim zdravo, vrlo osjetljivo, tkivo mlečnih žlezda bombarduje radioaktivnim zracima.“

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) objašnjava da se pregled odvija tako što žena stoji ispred uređaja, pri čemu joj medicinsko lice stavlja dojku na plastičnu ploču, a zatim je druga ploča pritiska odozgo. Ploče će izravnati dojku i držati je mirno dok se radi rendgenski snimak. Koraci će se ponoviti kako bi se napravio i bočni snimak, a postupak je isti i za drugu dojku. Za većinu žena pregled je neprijatan, a za neke i bolan, ali postupak traje kratko. Napominju da grudi mogu biti osetljivije ako je žena u PMS-u ili u menstrualnom ciklusu.

Kada je reč o zračenju, mamograf koristi rendgenske zrake (oblik jonizujućeg zračenja) kako bi se videla unutrašnjost dojke. Američko društvo za borbu protiv raka navodi da su mamografi bezbedni, da izlažu dojke malim dozama zračenja, kao i da su „prednosti mamografije veće od svake potencijalne štete izlaganja zračenju“.

Navode da moderni uređaji koriste niske doze zračenja za skrining dojke. Ukupna doza za tipičan mamograf sa dva pregleda obe dojke u proseku iznosi oko 0.4 milisiverta (mSv), a doza zračenja sa 3D mamografom može biti nešto niža ili viša od standardne.

Ljudi su inače svakodnevno izloženi niskim nivoima jonizujućeg zračenja u samoj prirodi. Poređenja radi, ljudi u SAD-u su u proseku svake godine izloženi oko 3 milisiverta radijacije iz svog prirodnog okruženja. Dakle, doza zračenja tokom skrininga obe dojke je otprilike jednaka količini zračenja koju bi žena primila tokom sedam nedelja iz prirode.

Kakva je situacija u svetu i u Srbiji?

Rak dojke je jedan od vodećih obolevanja i umiranja kod žena širom sveta. Prema poslednjim dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), rak dojke je bio uzrok 685 hiljada smrti tokom 2020. godine, dok je iste godine registrovano preko dva miliona novih slučajeva. Rak dojke se javlja u svakoj zemlji, kod žena u bilo kom uzrastu nakon puberteta, ali je češći u kasnijem životnom dobu. Faktori koji povećavaju rizik su starenje, gojaznost, upotreba alkohola, porodična istorija raka dojke, istorija izlaganja zračenju, upotreba duvana.

SZO navodi da se gotovo polovina karcinoma dojke razvija kod žena koje nemaju prepoznatljiv faktor rizika od raka dojke osim pola i starosti preko 40 godina. Otpilike 0.5 do 1 odsto muškaraca oboli od karcinoma dojke.

Do sedamdesetih godina je operacija bila primarni način lečenja, a stopa preživljavanja se povećala 90-ih kada su zemlje uspostavile programe za rano otkrivanje raka dojke i nove medicinske terapije.

Kancelarija za skrining raka pri Institutu za javno zdravlje Batut, navodi da u Srbiji svake godine od raka dojke oboli oko 4.600 žena, a 1.600 umre od ove bolesti.

Ukoliko se otkrije u ranoj fazi, tumor dojke može biti izlečen, stoga je potrebno ići na redovne preglede. Srbija ima program za rano otkrivanje raka dojke, skrining mamografijom, koji je besplatan za sve žene starosti od 50. do 69. godine.

Ova bolest predstavlja jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena i u Srbiji, nalazi se na trećem mestu kao uzrok smrti kod žena od 45 do 64 godine starosti, navodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.

Napominju da se rak dojke kod velikog broja žena u Srbiji otkriva kasno. Studije pokazuju da je kod skoro polovine obolelih žena njegova veličina bila preko 2cm sa postojećim metastazama, što može predstavljati jedan od razloga visoke smrtnosti. „Imajući ovo u vidu, kao jedina efikasna mera za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je rano otkrivanje odnosno sekundarna prevencija“.

„Skrining predstavlja preliminarno otkrivanje do tada nepoznatih poremećaja zdravlja u fazi kada nema nikakvih simptoma bolesti, uz pomoć lako i brzo primenljivih postupaka (testova). (...) Na skrining raka dojke se pozivaju žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine“, navodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.