„Ovo su slike oblaka iznad Srbije od sinoć“, napisala je Velkov u prvoj netačnoj rečenici objave u kojoj će, do kraja, izneti još netačnih tvrdnji. Njena glavna teza jeste da su određene strukture moći izazvale klimatske promene manipulacijom vremenskim prilikama, kako bi nam na kraju „uveli mere koje smo imali pre dve godine kao način smanjenja ugljen-dioksida“. Ova objava joj je donela više od 700 lajkova i gotovo 300 deljenja, a isti post je podelila i na svom Telegram kanalu.

Slične tvrdnje našli smo i na još nekim nalozima na Fejsbuku, ali i po Vajber grupama.

Ipak, one nemaju nikakvog smisla. Načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u RHMZ-u Slobodan Sovilj, objašnjava za Raskrikavanje da nevreme poput onoga u sredu čovek ne može izazvati.

„Svi koji smatraju da ovakve pojave može da izazove čovek, neka upišu studije meteorologije koje traju četiri godine, neka se upoznaju sa tim šta znači fizika atmosfere, koji procesi proizvode padavine, koji procesi uslovljavaju nastanak oblaka i koliko ima kompleksnosti u celoj toj oblasti“, kaže on.

Čovek može imati uticaja na vremenske prilike, objašnjava Sovilj, ali isključivo malih razmera odnosno lokalno - recimo, kada koristi protivgradnu zaštitu kako bi smanjio zrna grada koji će pasti na zemlju.

Za nevreme kakvo je region pogodilo u sredu bio je potreban splet uslova na koje čovek ne može da utiče. Tada se, prema rečima ovog eksperta, formirala „linijska grmljavinska struktura“.

„To je struktura koja se razvija kada je atmosfera izuzetno nestabilna i u situacijama kada je vetar na pet do 10 kilometara visine u atmosferi dovoljno snažan da podrži njihov nastanak“.

Ovakva pojava je, statistički gledano, češća u Zapadnoj i Centralnoj Evropi, dok je kod nas relativno retka - Sovilj kaže da ovakav slučaj nismo imali poslednjih desetak godina. Ipak, nije nemoguće da se takvi oblaci razviju bilo gde, ako se za njih stvore uslovi.

„Ne postoji geografska lokacija na kojoj se takva nepogoda ne može razviti, ukoliko se nekoliko faktora istovremeno poklopi - ekstremna nestabilnost atmosfere, povoljna temperatura, vlaga i vetar i tada dolazi do razvoja takvog sistema.“

A da li su klimatske promene uzrok ove oluje? Sovilj kaže da nisu, odnosno da one ne mogu da pokrenu ili izazovu ovakve nepogode, ali da mogu da promene njihov intenzitet.

„Mi danas živimo na jednoj toplijoj planeti: leta u Srbiji su u proseku 2,6 stepeni toplija u odnosu na pedesete ili šezdesete godine prošlog veka. Ako je atmosfera za stepen toplija, ona može da sadrži šest do sedam odsto vodene pare više. (...) Topliji vazduh koji sadrži više vodene pare može da pojača intenzitet ovakvih sistema, iako nikako ne može biti odgovoran za njihov nastanak. Za njihov nastanak i njihovo održanje je presudno polje vetra u atmosferi.“

Lažnim fotografijama do lajkova

Konkretne fotografije koje se mogu videti u objavi Slađane Velkov, ali i na drugim nalozima po društvenim mrežama, niti su nastale u Srbiji, niti su nastale ovih dana. Skinute su sa sajtova AP, Getty Images i slično, i sve su fotografisane pre 19. jula ove godine.






Kada je o prvoj fotografiji u objavi Slađane Velkov reč, ona je, uz tvrdnju da je nastala u Valjevu, podeljena 19. jula na Tviteru gde je postala viralna, a odatle se „prelila“ i na druge naloge i mreže poput Tik Toka.


Međutim, radi se o fotomontaži - na panoramu grada dodat je oblak sa fotografije koja se, između ostalog, može naći na sajtu Flickr-a gde je postavljena još pre devet godina, a filterima je postignut dodatni efekat dramatičnosti u odnosu na originalni oblak. Tviteraš koji je podelio ovu fotografiju nije je obrisao ni nakon što su mu drugi korisnici ove mreže skrenuli pažnju da je reč o manipulaciji.