„Na toj LGBT čajanki ja sam podigao ruku i pitao zašto je pripadnicima LGBT zabranjeno da budu dobrovoljni davaoci krvi. (...) Ja i dalje ne znam zašto oni ne mogu da daju krv ako je to sve u redu s njima. (...) Kažu da ne mogu ni strejt parovi da dobiju ako su imali analni odnos (...) Verovatno sam tada i dobio odgovor koliko je zdravo sve to što oni jesu”, navodi Borojević u videu koji je na Fejsbuku podelio 19. aprila.

U Borojevićevom videu se pojavljuje i upitnik koji popunjavaju svi potencijalni davaoci krvi, a u kome je jedno od pitanja da li ste imali analne seksualne odnose. Upitnik je dostupan i na sajtu Instituta za transfuziju krvi.

Ivana Rodić, načelnica Odeljenja za motivaciju i organizaciju dobrovoljnih davalaca krvi u Institutu za transfuziju, objašnjava za Raskrikavanje da LGBT populacija nije nikako izdvojena, niti na koji bilo koji način diskrimisana, u pitanjima o rizičnom ponašanju i rizičnim seksualnim odnosima.



Pitanja se odnose na zarazne bolesti koje se mogu preneti putem krvi (zakonski su propisane), korišćenje droga, preparata za bodibilding (steroidi), nezaštićene seksualne odnose tokom proteklih šest meseci i analni seksualni odnos tokom proteklih šest meseci.

Rodić naglašava da je „analni seksualni odnos izdvojen kao posebno pitanje, jer stručne studije, zbog strukture anusa, izdvajaju ovu vrstu seksualnog odnosa kao posebno rizičan uz značajno veću verovatnoću prenosa seksualnih bolesti i bakterijskih infekcija. Sva navedena pitanja odnose se na svakog potencijalnog davaoca krvi.”

Ona napominje da nakon analnog seksualnog odnosa i homoseksualni i heteroseksualni parovi moraju da odlože davanje krvi u roku od šest meseci.

Dakle, ovo pravilo ne uključuje potpunu zabranu već odlaganje, i ne odnosi se isključivo na pripadnike LGBT populacije, već na svakoga ko je imao analni seksualni odnos.

Inače, ovaj upitnik popunjava svaki potencijalni davalac krvi kada dođe na transfuziju, jer on sadrži niz pitanja o zdravstvenom stanju i rizičnim ponašanjima. Iskreni odgovori na ova pitanja su, kažu iz Instituta, prva karika u lancu bezbedne transfuzije.

„Svi građani od 18 do 65 godina koji su zdravi i koji su u upitniku dali odgovore u
skladu sa zakonskim propisima mogu dobrovoljno dati krv”, kaže za Raskrikavanje Ivana Rodić.

„Na izbor davalaca nikako nema uticaja pol, religija, nacionalnost, seksualno opredeljenje, politička orijentisanost, zanimanje, socijalni status ili neki drugi sličan razlog”, stoji i na sajtu ovog Instituta. Tu je pobrojan i čitav niz razloga zbog kojih neko privremeno ili trajno ne može da da krv, ali seksualna orijentacija nije među njima.

Davanje krvi se recimo odlaže na šest meseci i u slučaju akupunture, tetoviranja ili pirsinga, ili kontakta sa obolelim od sifilisa.

Razlozi za trajno odbijanje davalaca mogu na primer biti razna oboljenja srca, pluća, endokrinog sistema ili autoimune bolesti, narkomanija ili hronični alkoholizam.

Rodić napominje da krv svakog davaoca prolazi dve vrste testiranja na bolesti koje se mogu preneti putem krvi.

Pored serološkog testiranja donirane krvi, od jula 2019. godine je uvedeno i molekularno testiranje koje se za celu zemlju radi u Institutu za tranfuziju krvi Srbije.

Napominje da se u različitim zemljama trajanje privremenih zabrana donekle razlikuju.

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) je u maju prošle godine ažurirala smernice za davanje krvi tako da se doniranje krvi više ne ograničava na osnovu nečije seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, već se zasniva na individualnoj proceni rizika.

Svaki potencijalni donator će biti upitan o seksualnoj aktivnosti u poslednja tri meseca - bez obzira na seksualnu orijentaciju.

„Za sve potencijalne donatore koji navedu da imaju novog seksualnog partnera, ili su imali više od jednog seksualnog partnera u poslednja tri meseca, i analne seksualne odnose u poslednja tri meseca, davanje krvi biće odloženo, kako bi se smanjila verovatnoća da krv donira osoba nedavno inficirana HIV-om, koja je u „prozoru” između infekcije i mogućnosti da se ona detektuje testovima”, navodi FDA.

Ova Agencija smatra da će na ovaj način povećati broj ljudi koji ispunjavaju uslove da budu dobrovoljni davaoci krvi, uz održavanje kriterijuma bezbednosti.

Ograničenja davanja krvi na osnovu seksualne orijentacije su počela 80-ih godina prošlog veka zbog rizika od prenošenja HIV-a, ali su sa razvojem nauke i medicine ublažena. Ipak različite zemlje mogu imati različite restrikcije ili periode odlaganja.

Međunarodna nevladina organizacija ILGA Evropa koja se bori za prava i jednakost pripadnika LGBT populacije, navodi da je u 2022. godini 11 zemalja ukinulo zabrane ili smanjilo period odlaganja za davanje krvi kod muškaraca koji imaju seksualne odnose sa drugim muškarcima. Zabrane su ukinute u Francuskoj, Grčkoj, Irskoj, Litvaniji, Sloveniji, Austirji i Jermeniji. U Belgiji je na primer skraćen period odlaganja sa 12 na četiri meseca, a isto ograničenje je važilo i u Estoniji do 1. marta ove godine, kada je u potpunosti ukinuto.