Fotografijama i video snimcima se često manipuliše - pridaje im se potpuno netačan kontekst, vreme i mesto nastanka, a imaju veliki kapacitet za viralnost jer emotivno angažuju ljude mnogo snažnije nego tekstovi.
Čak i kada vam vest ili objava na društvenim mrežama, potkrepljena fotografijom, deluje uverljivo, budite veoma oprezni. Posebno ukoliko vas fotografija odmah „vuče“ da je podelite upravo jer je u vama izazvala neku snažnu emociju poput besa ili oduševljenja.
Raskrikavanje donosi nekoliko osnovnih alata za proveru autentičnosti fotografije:
1. Najjednostavniji način jeste da kliknete desni klik na fotografiju, a potom i na
„Search Google for image“. Ukoliko ta fotografija već postoji na internetu, videćete gde se sve pojavljivala i kad.
Tako na primer možete da ustanovite da Nataša iz Subotice,
o kojoj su naši mediji 2017. pisali da je rodila petorke, zapravo nije iz Subotice, već je žena iz Ohaja koja je svoje petorke rodila 2010. godine. Naći ćete ovu fotografiju na raznim američkim sajtovima, koji su još tada preneli priču o njoj.
Slično to je moguće uraditi i preko servisa
Google images – u polju za kucanje kliknite na ikonicu foto-aparata, a potom ili kopirajte URL slike (koji ćete dobiti tako što kliknete desni klik na sliku – Copy image address) ili zakačite/ prevucite fotografiju sa računara.
Ukoliko proveravate fotografiju sa telefona, postupak je sličan - držite prst na fotografiji dok se ne pojavi meni iz koga ćete odabrati Search Google for image.
2. Nekada se može desiti da Gugl ne da mnogo rezultata, a može se takođe desiti i da ni na jednom sajtu ne pronađe fotografiju koju pretražujete. To ne znači nužno da je fotografija „prava“ i zato je proverite i preko drugih pretraživača, poput ruskog
Yandex-a,
Binga ili servisa
TinEye.
Ukoliko pretražujete ljude,
Yandex vam može pronaći i fotografije tih istih ljudi ali u nekim drugim prilikama, na osnovu svog algoritma za prepoznavanje lica.
Bing je dobar zbog toga što, na primer, može da prepozna koja osoba je na slici i da je taguje imenom i prezimenom (ukoliko se radi o poznatijim ličnostima), kao i za pretragu detalja sa fotografije.
TinEye je zgodan jer možete rezultate poređati hronološki i jednostavno videti gde se i kada neka fotografija prvi put pojavila na internetu.
3. Ukoliko često proveravate autentičnost fotografija, možda nije loša ideja da instalirate neki dodatak poput
Reverse Image Search za Chrome, ili
Image Search Options za pretraživač Mozilla. Dovoljno je da kliknete desnim klikom na fotografiju, i u padajućem meniju će vam se kao opcija pojaviti da pretražite fotografiju preko svakog od ovih servisa (Gugl, Bing, Yandex itd).
Odličan dodatak je i
InVid (postoje verzije i za Chrome i za Mozillu), a pomoću njega moguće je proveravati i autentičnost video snimaka.
4. Ako se pitate da li je neka fotografija fotošopirana, ima brojnih sajtova koji, uz manja ili veća ograničenja, mogu da vam pomognu. Na primer, sajt
Image Edited, ili sajt
Forensically za malo napredniju analizu. Pomoću ovih alata nije uvek i definitivno moguće utvrditi da li je „radio“ Fotošop ili ne, ali imajte ih na umu kao opcije. U nekim slučajevima će biti jasno da je u fotografiju, recimo, naknadno ubačen deo koji odudara.
Ukoliko vas dalje interesuje ova tema, pogledajte šta o lažnim fotografijama kažu balkanski Jutjuberi u novoj epizodi serijala „Let the Promaja In“. Osim trikova za pretragu, videćete brojne zanimljive primere medijskih manipulacija, ali i kako pojedini „influenseri“ sa Instagrama lažiraju svoje fotografije.
Napomena: Novinari portala RasKRIKavanje su autori ovog teksta, dok je video prilog nastao u okviru projekta "Let The Promaja In". Sadržaj i stavovi izneti u video prilogu isključiva su odgovornost autora navedenog projekta. 
