Čista zarada od 12,2 miliona evra, skoro 2 i po miliona prevezenih putnika, rast prihoda od čarter letova - sudeći po saopštenju Er Srbije, ova kompanija je prošlu godinu završila uspešno, a taj zaključak je danas prenela i većina dnevnih novina. Prećutali su, međutim, da je Er Srbija tokom protekle godine od države dobila oko 21 milion evra subvencija bez kojih bi, prema rečima urednika NIN-a Milana Ćulibrka, bila gubitaš. „Lako je biti u plusu kad vam neko pokloni novac“, navodi on.
Saopštenje Er Srbije našlo se u medijima poput Blica, Srpskog telegrafa, Alo-a, a fokus je na pozitivnim rezultatima.
„Er Srbija je u 2018. godini, uz mere koje su podrazumevale unapređenje poslovanja, pripremu za širenje mreže koje je realizovano u junu 2019. godine, kao i optimizaciju procesa, prijavila u petoj godini poslovanja neto dobitak od 12,2 miliona evra“, piše Blic.
I zaista, u finansijskim izveštajima za 2018. godinu može se videti da Er Srbija beleži neto dobit, odnosno čistu zaradu, u ovom iznosu. Iako, međutim, to upućuje na zaključak da su se avio-prevozniku možda povećali prihodi, da ima više putnika i više letova pa otud i veću zaradu, to nije slučaj.
Naime, Er Srbija bi poslovala sa gubicima da i ove godine, kao i prethodne, država nije „uletela“ sa skoro 21 milion evra pomoći. Inače, Republika Srbija od 2013. godine, kada je potpisan ugovor sa Etihadom, subvencioniše ovu kompaniju i vraća stare dugove. Iako je bila u obavezi da to radi do 2016. godine, sa time je nastavljeno.
Ništa bez državne kase
Kako piše Insajder, okvirnim ugovorom o transakciji koji je sa Etihadom potpisan 2013. godine, država je bila u obavezi da osim starih dugova JAT-a, ulaže bespovratno u Er Srbiju tri godine. Međutim, umesto da se subvencionisanje ove kompanije okonča 2016. godine, ono se nastavilo sve do danas, a ministar finansija
Siniša Mali je za Insajder aprila ove godine rekao da se radi o „vraćanju starih dugova JAT-a“ i da „ne postoje subvencije koje idu u Er Srbiju već dve godine“.
Urednik NIN-a
Milan Ćulibrk navodi da Er Srbija ne bi poslovala sa profitom ukoliko bi država „zavrnula slavine“.
„Verovatno bi bilo malo firmi u gubicima kada bi im država uplaćivala po 20 miliona evra. Prema tome, kada vam neko pokloni novac, lako je biti u plusu. Nažalost, verujem da, da je potrebno više, država bi uplatila i više samo da bi na kraju godine Er Srbija iskazala profit, da se pokaže da je to uspešan projekat kao što nas ubeđuju“, kaže Ćulibrk za Raskrikavanje.
I dok iz saopštenja Er Srbije i medijskih napisa izgleda kao da brojke rastu u pogledu onoga što je njihova osnovna delatnost - prevoz putnika - to nije tako. Naime, prošle godine je u odnosu na 2017. godinu broj putnika smanjen za 5 odsto (sa 2,6 na 2,4 miliona), smanjen je i broj povratnih letova (sa 15,5 na 15 hiljada), a ukinute su i tri destinacije.
Ipak, kako navode, prihodi rastu.
„Air Serbia je i pored iskazanog smanjenja ukupnog broja putnika za 5 odsto ostvarila stabilan prihod od prodaje proizvoda i usluga kao rezultat porasta ukupne prosečne tarife za 2 odsto i porasta prihoda u čarter saobraćaju“, navodi Er Srbija u izveštaju o poslovanju.
To što je smanjen broj putnika a povećan prihod samo znači da su cene proizvoda i usluga poskupele, kaže Ćulibrk.
„Još veća katastrofa je u tome što je broj putnika sa beogradskog aerodroma povećan, što znači da su se druge avio-kompanije imale rast broja putnika, za razliku od Er Srbije kojoj je broj putnika pao. Što nije čudno s obzirom na kvalitet usluge koju nudi i cene karata koje naplaćuju“, navodi on.
U prilog tome govori i činjenica da je za preko 400 odsto porastao i prihod dodatnih usluga - sa 73 dinara 2017. godine na 367 dinara 2018. godine po putniku. Er Srbija je to postigla uvođenjem novog tarifnog sistema početkom 2018. godine koji je, kako je objašnjeno, bio „način da putnici personalizuju i prilagode putovanje sopstvenim potrebama“.
„Nova tarifna struktura omogućava putnicima da odaberu četiri različite tarife, počev od osnovne pod nazivom „Economy White“ koja uključuje samo ručni prtljag i da dalje prilagode svoje putovanje odabiranjem dodatnih usluga koje su im potrebne“, naveli su tada iz Er Srbije.
U praksi, međutim, to znači da je kompanija počela da, poput niskotarifnih (low-cost) kompanija, mimo cene karte naplaćuje niz do tada standardnih usluga, kao što su dodatni prtljag, izbor sedišta, prijavljivanje na let (check-in) na aerodromu, a ukinuti su i besplatno piće i obroci na svim letovima osim do Njujorka.
