Portal Alo novina je u tekstu „Evo šta nam se sprema 13. aprila!“ preneo tvit člana GO DS-a Ivana Krstića, potpuno izmislivši rečenicu „Dolazimo u Beograd da rušimo i da jednom zauvek završimo sa većinskom Srbijom“ koje u tvitu nema.

Redakcija se pred Komisijom branila obrazloženjem da su „istinito preneli agresivno značenje poruke“ što je ocenjeno kao „neprihvatljivo, jer je u tekstu kao činjenica predstavljeno nagađanje redakcije šta je on možda mislio i hteo da kaže“.

Istinitost nije bila jača strana ni Srpskom telegrafu. U tekstu „Ministar bi da hapsi novinare“ naveli su da ministar informisanja Vladan Vukosavljević „šalje policiju da hapsi po redakcijama“, odnosno da koristi svoju političku poziciju da utiče na sud.

Povod je bilo to što je policija došla da privede glavnog i odgovornog urednika Srpskog telegrafa Borisa Vukovića zbog neodazivanja na poziv suda u postupku koji je ministarstvo pokrenulo nakon što je ovaj tabloid objavio fotografije seksa između dvoje učesnika rijalitija.

Žalbu je podnelo upravo Ministarstvo, a Komisija obrazložila da naloge za privođenje izdaje sud, a ne Ministarstvo, a da tabloid nije ponudio nijedan dokaz za tvrdnju da je Vukosavljević izvršio pritisak na pravosuđe. Nagađanja su, navodi Komisija, predstavljene kao činjenice te je Srpski telegraf dobio javnu opomenu zbog nepoštovanja istinitosti izveštavanja, kao i zbog neopravdanog unošenja straha.

„Ovakvim pisanjem se zastrašuju drugi novinari, jer se sugeriše da bi se i njima moglo dogoditi nešto slično, odnosno da je ministar Vukosavljević sklon da hapsi one čiji mu se tekstovi ne dopadaju“, navodi Komisija.

Ovaj tabloid je prekršio i pretpostavku nevinosti u tekstu „Tajkun jači od države“, u kome navode da „kontroverzni biznismen“ i „tajkun“ Vladimir Vrbaški „još nije odgovarao uprkos čvrstim dokazima o malverzacijama sa državnim zemljištem i imovinom firmi u stečaju“ i postavljaju pitanje ko ga štiti.

Iako njegova krvica nije utvrđena na sudu, niti se protiv njega vodi postupak, Srpski telegraf je objavio seriju tekstova u kome tvrdi da je kriv i da mora da odgovara, što ovo samoregulatorno telo ocenjuje kao kampanju.

„Članovi Komisije smatraju ovakve tekstove, koji su zapravo deo kampanje koju redakcija vodi protiv neke osobe, etički i profesionalno apsolutno nedopustivim i veoma teškim povredama profesionalnih normi, kojima se ozbiljno krše prava ljudi o kojima se piše“, stoji u obrazloženju Komisije.

Na portalu Blic žene je, kako je utvrđeno, objavljen reklamni tekst „Odmor na Kritu za 299 evra“ koji u trenutku podnošenja žalbe nije bio označen oznakom „promo“. Iako je redakcija kasnije ispravila tu grešku, Komisija je ocenila da je Kodeks prekršen, da čitaocima nije bilo jasno predočeno da je u pitanju oglas i podsetila da redakcija ne sme da pristane da u novinarskoj formi plasira reklamu ili političku propagandu.

Svoje mesto među prekršiocima Kodeksa ovog puta našla su i dva lokalna portala iz Petrovca na Mlavi.

Portal tpknews.com objavio je tekst „Zbog bahatih SNS funkcionera: Totalni raskol u lovačkom udruženju Trest iz Petrovca na Mlavi“ u kome se, kako je utvrđeno, iznose nepotkrepljene optužbe i uvredljive kvalifikacije na račun rukovodilaca lovačkog udruženja, koje počivaju isključivo na anonimnim izvorima.

Mesto činjenica zamenile su uvrede, druga strana nije kontaktirana niti su anonimne „dojave“ ikako preispitane. Portalu je izrečena javna opomena zbog kršenja istinitosti izveštavanja i principu dužne novinarske pažnje.

U drugom slučaju je portal Petrovački glasnik tekstom „Obogatile se na tuđoj grbači“ optužio izvesnu Nevenku Medić i njenu sestru da su prevarile na desetine radnika koji su išli na rad u inostranstvo. Čitav tekst počiva na nečijem Fejsbuk postu u kome se iznose ozbiljne optužbe na račun Medić i njene sestre bez ikakvih dokaza. Do njih ni sam portal nije pokušao da dođe niti je kontaktirao sestre Medić, već je optužbe objavio bez ikakve provere, zbog čega je dobio javnu opomenu od Komisije.

Na sednici su razmatrane i tri žalbe zbog navodnog prikrivenog oglašavanja na portalu Blica, Blic Žene, Aloa i B92, kao i žalbu Zaštitnika građana protiv Danasa zbog neobjavljivanja demantija. U svim tim slučajevima Komisija je procenila da redakcije nisu prekršile Kodeks.