Buča je mesto u Ukrajini u blizini Kijeva za koju je svetska javnost prvi put čula prvog dana aprila kada su se pojavile fotografije i snimci mrtvih ljudi čija tela leže na ulicama. Buča je u periodu pre toga bila pod opsadom Rusa koji su se krajem marta povukli, a u grad su ušle ukrajinske snage. Pomenute snimke je napravila ukrajinska vojska, a odmah je počeo propagandni rat - ruska strana je demantovala da ima veze sa masakrom, tvrdeći da je on režiran od strane Ukrajinaca.

Pojedini su od starta poverovali u takvo objašnjenje, oslanjajući se u potrazi za dokazima na mnogo lažnih snimaka i neutemeljenih tvrdnji - Raskrikavanje je pisalo o dezinformacijama na sajtu Srbije Danas o tome kako snimci pokazuju da se „mrtva tela pomeraju“, kao i o sličnim tvrdnjama koje su cirkulisale društvenim mrežama.

Šta se tačno dogodilo u Buči pitanje je kojim će, prema nekim najavama iz EU, nakon prikupljanja svih dokaza baviti međunarodni sud u Hagu. U međuvremenu, postavlja se pitanje kojim tačno argumentima i dokazima raspolažu oni koji u javnosti negiraju da su Rusi u Buči počinili masakr.

Čovek na koga se poziva Informer jeste Adrijan Boke, bivši pripadnik francuske vojske koga ruski mediji predstavljaju kao dobrovoljca i humanitarca. On je boravio u Ukrajini u nekoliko navrata i, prema sopstvenim tvrdnjama, svedočio je „nameštanju“ tela po ulicama Buče od strane Ukrajinaca krajem marta kako bi mediji mogli da ih fotografišu.

Informer prenosi njegove reči:

„Ušli smo u Buču kolima. Sedeo sam na mestu suvozača. Vozeći se kroz grad video sam mrtve civile na ulicama. Zatim smo naišli na ljude koji su iz kamiona iznosili tela i slagali ih pored leševa koji su već bili na ulici. Kasnije, kad je objavljeno da je ruska vojska masakrirala civile, shvatio sam da sam prisustvovao nameštanju masakra“, priča Boke a prenosi Informer. Prema njegovim tvrdnjama, u blizini hladnjača bili su novinari koji su odmah nakon postavljanja leševa uključivali kamere i snimali. Svedočenja ovog čoveka pojavila su se u brojnim medijima, od francuskih do ruskih. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je njegova svedočenja prenosilo na svojim društvenim mrežama.

Budući da su slike iz Buče počele da cirkulišu 1. aprila, nakon povlačenja ruske vojske iz ovog mesta i ulaska ukrajinske vojske, navodna nameštanja „scenografije“ mogla su da se dese samo pre tog datuma - i sam Boke tvrdi da je svedočio dešavanjima 24. marta.

Međutim, kako se ispostavlja, Boke u to vreme uopšte nije bio u Ukrajini, odnosno prvi put je ušao u ovu zemlju tek posle 1. aprila.

Fektčekeri francuskog lista Liberasion su od ukrajinskih graničara, preko ukrajinske ambasade u Francuskoj, dobili podatke o Bokeovim ulascima i izlascima iz zemlje.

„Boke prvi put ulazi u grad Šegini (granični prelaz između Poljske i Ukrajine, prim. aut) 4. aprila, pre nego što će izaći istog dana na istom mestu (...)“, piše francuski Liberasion, i navodi da je do 20. aprila Boke u još četiri navrata ušao i izašao iz zemlje, pri čemu nijednom nije ostao na ukrajinskoj teritoriji duže od 72 sata.

Čak i da je u tih 72 sata zaista otišao do Buče, navodi ovaj portal, to ništa ne bi dokazalo jer je u tom periodu svetska javnost već videla scene sa ulica ovog grada.

„Čak i dok pokušava da dokaže da je u pravu i dok priča o brzom povratnom putovanju (...) između poljske granice i Buče - dva mesta razdvojena sa 600 kilometara i mnogo vojnih kontrolnih punktova - njegovo svedočenje ne uzima u obzir da su borbe na ovim prostorima zaustavljene 1. aprila, tri dana pre njegovog prvog ulaska na ukrajinsku teritoriju“, piše Liberasion.

Međutim, i nakon ovih potkopavanja njegove verzije priče, Boke je nastavio da se pojavljuje u medijima, naročito ruskim, gde je iznosio slične tvrdnje. Osim Buče, tvrdio je i da je lično prisustvovao ratnim zločinima koje su prema ruskoj vojsci i ruskim zarobljenicima činili pripadnici puka Azov.

Te scene je u svojim gostovanjima predstavljao vrlo detaljno i uz anegdote, tvrdeći da ima 150 video snimaka i fotografija koji dokazuju da je prisustvovao zločinima. Međutim, prema navodima Liberasiona, pojedini novinari koji su ga u Francuskoj intervjuisali, posumnjali su u istinitost njegovih priča i zatražili te dokaze od njega.

Ipak, ispostavilo se da fotografije i snimci koje je odlučio da dostavi o svojoj poseti Ukrajini ne dokazuju ništa, niti se vide konkretne scene nameštanja mrtvih tela za slikanje.

„Mnogo puta pozira i pravi selfi, u svom automobilu, prolazeći pored punktova, ili dok je ispred ambulantnih kola, u bolnici. Uspeli smo da geolociramo nekoliko njih u blizini ukrajinskog grada Lavova blizu granice sa Poljskom. Pet fotografija (...) prikazuje ga u bolnici na zapadu grada“, piše Liberasion.

Molbe ovog lista da njima odgovori na pitanja i dostavi dokaze, Boke je odbio rečima:

„Kao što sam već naveo, u svom posedu imam 150 video snimaka i fotografija koje dokazuju moje tvrdnje i mesta gde sam putovao u Ukrajini. (...) Nisam ih postavljao na svoje društvene mreže jer nisam išao tamo (u Ukrajinu, prim. aut) da bih pričao o tome nego da pomognem Ukrajincima. Dobio sam posle toga više pretnji smrću“, rekao je Boke i zapretio Liberasionu tužbom. Jedini snimak koji im je poslao, kako objašnjavaju, takođe ne dokazuje ništa.

„Snimak ga prikazuje kako sam luta u rovu, zaštićen vrećama peska i ceradama. (...) Niko drugi nije vidljiv tokom 45 sekundi videa. Nema nikakvog oružja, vojnika, kratera od granata, pucnjave ili čak ukrajinskih zastava. Čuje se vozilo koje prolazi susednim putem. Ukratko, ni traga od borbe niti bilo čega drugog osim malog utvrđenja. Pejzaž i šuma ne omogućavaju da se proveri gde je snimak nastao“, piše ovaj portal.

Vojna karijera u anegdotama

Priča oko Buče nije jedina laž u kojoj je Boke uhvaćen. Fektčekeri u Francuskoj dobili su dokaze da njegova vojna prošlost nije onakva kakvom je on predstavlja.

Boke u svojoj knjizi „Ustani i hodaj“, koju je promovisao poslednjih meseci, kao i u svojim medijskim nastupima tvrdi da je bio pripadnik vojnih vazduhoplovnih jedinica za specijalne operacije. Francusko vazduhoplovstvo je, međutim, demantovalo i navelo da je Boke bio na obuci ali da je povređen tokom nje.

„Stoga nije mogao da je završi i nikad nije bio komandos u vazduhoplovstvu“, navode u vazduhoplovstvu. Prema podacima iz francuske vojne evidencije koje navodi Liberasion, Boke je u vojsci bio vrlo kratko - prvi put kao mladi vojnik od 2009. do 2010, nakon čega je samoinicijativno raskinuo ugovor. Drugi put od 2012. do 2013. kada je otišao na dugo bolovanje, posle čega je trajno ražalovan zbog nesposobnosti za službu.

Ipak, u svojoj knjizi i gostovanjima svoja navodna vojna iskustva „filuje“ anegdotama i pričama o akcijama u inostranstvu u kojima je navodno učestvovao kao pripadnik francuske vojske. Iz podataka francuskog vazduhoplovstva, međutim, saznaje se da Boke nikada nije učestvovao u eksternoj vojnoj operaciji.