Nulta tačka je svoj tekst o Holanđanki Zoraji ter Bek preuzela od Njujork posta, ali je ona zapravo velike intervjue dala za američki Free Press i holandski portal Linda.

U njima je podrobno objasnila zašto se odlučila za pomoć pri umiranju. Naime, Ter Bek je za Free Press izjavila da ima depresiju, autizam, kao i granični poremećaj ličnosti. Ovo je Njujork post preneo, ali Nulta tačka tendenciozno izostavila.

Ter Bek je u drugom intervjuu za portal Linda objasnila da od osamnaeste godine konstantno posećuje lekara i da je pokušala sa mnogim terapijama i lekovima. Takođe, navela je i da se registrovala za proces eutanazije još pre tri i po godine zbog nepodnošljivih psihičkih patnji koje oseća.

„Ali to nije izbor između eutanazije i dugog, srećnog života. To je izbor između eutanazije i mnogo bola i bede. Razumem da je teško jer nisam fizički bolesna, slaba i mučna u bolničkom krevetu, ali to moj život ne čini manje strašnim. Biti mentalno bolestan je jednako loše kao i imati metastatski rak”, rekla je Ter Bek za portal Linda.

Zoraja Tek Bek trebalo bi da bude eutanizovana u maju ove godine.

Holandsko udruženje za dobrovoljnu eutanaziju (NVVE) pruža informacije, konsultacije i edukaciju o eutanaziji i asistiranom samoubistvu u ovoj državi Beneluksa. NVVE nema praksu komentarisanja pojedinačnih slučajeva, međutim, iz udruženja potvrđuju da su preko društvenih mreža postali svesni ovog slučaja.

Ipak, za Raskrikavanje iz holandskog udruženja kažu da slučaj koji je opisala Nulta tačka nije moguć, pošto lekar ili psihijatar ne bi udovoljili zahtevu da osoba bude povrgnuta eutanaziji, ukoliko bi zaključili da se radi samo o blagim simptomima depresije i melanholije.

„Ako je lekar ili psihijatar uveren da neko pati nepodnošljivo i bez nade, a zahtev za eutanaziju je dobrovoljan i dobro promišljen, može pomoći pacijentu. Lekar ili psihijatar mora imati mišljenje drugog lekara specijaliste kako bi proverio da li su ispunjeni svi zahtevi za takvu negu”, objašnjavaju iz NVVE za Raskrikavanje i ističu da su procedure temeljne i pažljive, ali da nažalost postoji mnogo nerazumevanja toka prakse eutanazije u Holandiji.

Zakon o prestanku života na zahtev i asistiranom samoubistvu u Holandiji usvojen je 2001. U godišnjem izveštaju Regionalnog komiteta za reviziju eutanazije navodi se da je u 2023. godini odobreno više od devet hiljada zahteva.

Ubedljivo najveći broj procedura je odobreno osobama koje pate od neizlečive i smrtne fizičke bolesti. Bolovanje od raka prednjači kao najčešći razlog za traženje eutanazije – 5.105 odobrenih zahteva. Daleko manje zahteva za eutanaziju prošle godine je odobreno osobama koje imaju različite vrste mentalnih oboljenja – 138.

Procenat eutanazije u ukupnom broju umrlih takođe se povećao na 5,4 odsto u prethodnoj godini u poređenju sa 4,1 posto što je zabeleženo 2020. godine.

Portal Nulta Tačka je pre samo dva meseca jednako pogrešno pisao o eutanaziji u Kanadi.

Tada je ovaj portal pisao da je „Trudoov ministar zdravlja, Mark Holland, najavio da će kontroverzni program medicinske pomoći umiranju (MAID) biti proširen na one koji pate od blagih mentalnih bolesti, poput stresa ili prolazne anksioznosti”.

Ni tokom objavljivanja tog teksta, a ni danas mentalni problemi nisu uvršteni u kanadski program medicinske pomoći pri umiranju, što nam je potvrđeno i iz Ministarstva zdravlja Kanade. Predloženo proširenje zakona, čija implementacija je trenutno odložena radi daljih analiza, takođe ne namerava da olabavi uslove za ulazak u program, već su uslovi striktni i temeljni, kao što je bilo reči i za Holandiju.