Jedan video koji prikazuje helikopter koji ispušta vatru iznad šumskog područja bio je prilika brojnim negatorima klimatskih promena da tvrde da se šumski požari podmeću na taj način, te da nemaju veze sa klimatskim promenama. Međutim, video je nastao prošlog meseca tokom gašenja požara u Kanadi i prikazuje jedan od metoda stavljanja požara pod kontrolu, a koji podrazumeva čišćenje vegetacije kako bi se sprečilo dalje širenje vatre.
Društvenim mrežama se ovih dana deli
video sa Tik-toka od jednog minuta u kome helikopter nadleće šumski požar, ispuštajući vatru.
U opisima videa se između ostalog navodi:
„Toliko o klimatskom zagrevanju i požarima“,
„I onda kažu klimatske promene, a namerno se pale požari“. Ovaj video se uzima kao pokazatelj izazivanja šumskih požara i dovodi se u pitanje postojanje klimatskih promena.
Video je objavila vlada Severozapadnih teritorija Kanade sa namerom da upozna javnost na koje sve načine vatrogasci mogu da suzbijaju požare
rekao je za USA Today Majk Vestvik iz službe za gašenje požara Vlade Severozapadnih teritorija.
Takođe, kanadski javni servis (CBC)
navodi da video prikazuje rad na požaru u Severozapadnim teritorijama Kanade iz 17. avgusta ove godine.
„Operacije paljenja imaju za cilj da uspore širenje požara tako što uklanjaju vegetaciju“, navodi CBC u opisu.
Ovu kanadsku pokrajinu su tokom prošlog meseca pogodili ozbiljni šumski požari zbog čega su tamošnje vlasti naložile evakuaciju stanovnika iz obližnjih gradova. Vlada je zbog požara proglasila i vanredno stanje. O ovome su
izveštavali svetski, ali i
domaći mediji.
O čemu se zapravo radi u videu?
U videu je po svemu sudeći prikazan
helitorč (helitorch eng.) - helikopter za kontrolu, a ne izazivanje šumskih požara. Ovaj helikopter ima poseban rezervoar iz kog izlazi zapaljeno gorivo.
Ovaj način lokalizovanja požara se zove „propisana vatra“ (prescribed fire eng.) i
kako se navodi na sajtu kanadske vlade, koristi se za spaljivanje vegetacije kako bi se ograničilo dalje širenje šumskog požara.
Kako je za USA Today objasnio istraživač šumskih požara Džonatan Baučer, vatrogasci na ovaj način čiste vegetaciju u određenim delovima šume, kako bi usporili širenje nekontrolisanog požara, posebno u teško dostupnim područjima.
„Na ovaj način, kada požar dosegne određeno područje šume, ima manje „goriva” da održi vatru”, objasnio je Baučer.
USA Today je takođe ukazao na manipulacije ovim videom i napominje da se ovaj metod kontrolisanja požara decenijama koristi u Kanadi i SAD-u.
Sličan video koji takođe prikazuje lokalizovanje požara u Kanadi korišćenjem helitorča uz netačne tvrdnje da je reč o izazivanju požara se društvenim mrežama širio prethodnih meseci, a da je reč o netačnoj interpretaciji ukazalo je više
fektčekerskih organizacija.
Klimatske promene povećavaju rizik od izbijanja velikih požara
Kanadski ministar odbrane, Bil Bler je prošlog meseca za
CBC izjavio da je ovo „najgora sezona požara u Kanadi“ sa oko hiljadu aktivnih požara u zemlji od kojih je preko 200 u Severozapadnim teritorijama. Trenutno je prema podacima
kanadskih službi u ovoj zemlji aktivno 1.074 požara.
Više kanadskih provincija se već nekoliko meseci unazad bori sa velikim požarima.
Kako je sredinom prošlog meseca pisao Rojters - nekontrolisani požari su uobičajeni za zapad Kanade, ali su ove godine zahvatili i istočne delove. Prema
podacima Kanadskog centra za šumske požare ove godine je u ovoj zemlji zabeleženo preko šest hiljada požara u kojima je izgorelo 16,5 miliona hektara zemlje. Rojters piše da je prethodna rekordna sezona požara bila 1989. godine kada je spaljeno 7,6 miliona hektara zemlje.
Kao jedan od razloga za ovakvu situaciju ove godine, stručnjaci navode i klimatske promene. Naime, većinu požara izaziva čovek, ali suše i visoke temperature drastično pogoršavaju stanje.
Recimo, Džen Beron sa departmana za ekologiju pri Univerzitetu Britanske Kolumbije je za
CBC izjavila da se
„uticaji klime osećaju u smislu da je ranije bila retka pojava sezona velikih požara koje imamo danas“.
U Britanskoj Kolumbiji su primećena toplija i suvlja leta, a sezone požara počinju ranije i traju duže nego pre deset godina,
napominje za CBC Majk Flenigen, profesor sa Tomson Rivers Univeziteta koji izučava požare.
On navodi da visoke temperature u kombinaciji sa sušom stvaraju povoljne uslove za pojavu požara, a udar munje usled nestabilnosti u atmosferi ih na ovakvom tlu može izazvati.
Situacija nije bolja ni u drugim zemljama.
Američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu (NOAA),
podseća na rezulate studije iz 2016. godine - da je na zapadu SAD-a, usled klimatskih promena udvostručen broj velikih šumskih požara u periodu od 1984. do 2015.
„Istraživanja pokazuju da promene klime stvaraju uslove viših temperatura i suše što dovodi do dužih i aktivnijih sezona požara”, navodi NOAA.
Baveći se požarima koji su prošle godine zahvatili delove Evrope,
Rojters je takođe konstatovao da klimatske promene dovode do porasta temperature i suše, a što dalje doprinosi da se požari
„brže šire, duže gore i budu intenzivniji".
Rojters napominje da su načini upravljanja šumama i ljudske aktivnosti koje izazivaju požare, takođe važni faktori koje treba uzeti u obzir.
Izveštaj Ujedinjenih nacija iz 2022. godine predviđa da će klimatske promene u budućnosti uticati na globalno pogoršanje i povećanje ekstreminih šumskih požara koji mogu biti razorni po ljude, biodiverzitet i ekosisteme.
