Srpski telegraf „pouzdano“ je obavestio svoje čitaoce da će budući nacionalni stadion biti izgrađen u Surčinu. “Srpski telegraf saznaje” i “dodaje naš sagovornik” su jedini izvori koji potvrđuju priču o lokaciji stadiona za koji se “uveliko radi na prikupljanju potrebne dokumentacije za realizaciju projekta”, za koji čak znaju i tačnu ulicu - Vinogradska u blizini Dobanovačke petlje.

Isti tajni izvor kaže da će se pristup stadionu “ostvariti sa petlje na ukrštanju autoputske obilaznice Dobanovci-Bubanj Potok i planirane deonice auto-puta Surčin-Obrenovac” kao i da je već dugo poznato da Surčin postaje nova komercijalna zona usled premeštanja Beogradskog sajma zbog gradnje Beograda na vodi.

Iz opštine Surčin ipak kažu da za takve informacije još uvek nisu čuli. U pisanom odgovoru za Raskrikavanje navode da je Surčin jedna od mogućih lokacija za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona. “Mada smatramo da je surčinska lokacija najbolja, nemamo zvaničnu potvrdu da će se stadion graditi u Surčinu. Ne raspolažemo informacijom o izmeštanju "Beogradskog sajma", kažu iz ove opštine.

U istom broju, Srpski telegraf tvrdi i da su “Albanci u panici“ jer je u Helsinkiju dogovoreno rešenje kosovskog čvora. Bez navođenja imena “pouzdanog izvora iz diplomatskih krugova”, ovaj tabloid tvrdi da su Tramp i Putin dogovorili podelu Kosova na sastanku u Helsinkiju i napravili mapu Balkana koja bi smirila tenziju i omogućila saradnju Beograda i Prištine.

Pozivajući se na vest albanskog lista “Gazeta ekspres” da je administracija Donalda Trampa dozvolila podelu Kosova, novinari ovog tabloida tvrde da je u Prištini zavladala panika nakon što je sve procurilo u javnost.

Međutim, ove nezvanične, ali pouzdane diplomatske izvore kako ih naziva Srpski telegraf, opovrglo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije demantujući navodne razgovore američkog i ruskog predsednika o podeli Kosova.

Ekipa Srpskog telegrafa preko „dobro obaveštenog izvora“ saznaje i da je američki marinac Danijel Dejvid Korbet koji je uhapšen u Beogradu 31. januara umešan u likvidacije mafijaša u Srbiji.

“Izvor Srpskog telegrafa blizak istrazi” izrazio je sumnju da je pištolj zaplenjen kod Korbeta korišćen u skorije vreme zbog “vidnih ogrebotina u predelu udarne igle za koje se sumnja da su sveže”, što bez ikakvih daljih implikacija, a po saznanjima ovog lista, govori da je korišćen za ubistva kriminalaca u Srbiji.

Korbet je tema i današnjeg izdanja - neimenovani izvor ovog tabloida ubistvo advokata Dragoslava Ognjanovića povezuje sa Korbetom. Tajni sagovornik navodi da je je ovaj američki specijalac “imao dobre veze u srpskom podzemlju koje su mu pružile logistiku, pa da je preko njih i unajmio Ognjanovića da ga zastupa”. Navode ovog tabloida da je Ognjanović bio Korbetov branilac Viši sud Raskrikavanju nije potvrdio do objavljivanja ovog teksta.

Anonimni izvori kao pokriće za dezinformacije

Kodeks novinara Srbije propisuje da se korišćenje anonimnih izvora ne preporučuje, osim ukoliko nema drugog načina da se dođe do informacije od izuzetnog značaja za javnost. Često, upotreba neimenovanih izvora informacija predstavlja samo način da izvor ili sam novinar/medij iznese netačne, nepotpune i nedovoljno proverene informacije. U slučaju da se pokaže da skrivanje izvora služi za pokriće njegovog nepostojanja, kredibilitet novinara/medija biće ozbiljno narušena, navodi se u Kodeksu.

Novinarka i doskorašnja članica NUNS-a i Komisije za žalbe saveta za štampu Tamara Skrozza smatra da je problem u tome što su tekstovi bez navedenog izvora postali normalna pojava i što se dešava trend sistematskog urušavanja ugleda novinarske profesije.

“Naša pomirenost sa tim što je Srpski telegraf tabloid je dugoročno problematična, jer dugoročno snižava standarde ne samo tog i takvog Srpskog telegrafa, Informera, Pinka, Alo-a i ostalih, već snižava standarde uopšte medija u Srbiji i stvaraju atmosferu u kojoj je to postala uobičajena pojava“, za Raskrikavanje navodi Skrozza koja predviđa da se, ukoliko se to bude nastavilo ovim tempom, može očekivati dodatno srozavanje standarda u medijima.

„Ako novinarska profesija izgubi ugled, onda se postavlja pitanje kome i kako će građani i građanke sutra da veruju i da li će ikada više verovati medijima ili će sve dovoditi pod znak pitanja”, ocenila je Skrozza.