Koliko je mizoginija duboko ukorenjena ilustruje i primer teksta iz Kurira od prošle godine u kome se, bez pozivanja na bilo kakva istraživanja, tvrdi da „genijalne žene ili 100 posto glupe žene ne postoje“.

„Ali zato muškarci sa Nobelovom nagradom i serijske ubice su stvarnost našeg života“, piše Kurir.

Kako je već pisao Fejk Njuz tragač, Kurir je ovaj tekst preveo sa ruskog lajfstajl sajta Semitzvetik, na kome nema niti informacija o redakciji, niti se u samom tekstu autor (koji nije ni potisan) poziva na bilo kakvo istraživanje kojim bi svoje tvrdnje dokazao.

„Stvarnost našeg života“ su, naravno, i žene dobitnice Nobelove nagrade - nagrada je dosad dodeljena ženama 54 puta, od čega je fizičarka i hemičarka Marija Kiri dvaput bila laureatkinja.

Takođe, istorija beleži i slučajeve žena koje su bile serijske ubice, o kojima je, kako Fejk Njuz tragač podseća, i sam Kurir pisao.

U sličnom mizoginom maniru Kurir u drugom tekstu navodi da „nauka“ tvrdi da su žene sa većim zadnjicama inteligentnije.

Za razliku od prvog teksta, u kome nije bilo nijednog izvora za tvrdnje, ovde se Kurir poziva na istraživanje sa Oksforda, koje je međutim potpuno netačno interpretirano. Naime, istraživači sa Oksforda su utvrdili da je generalno za opšte zdravlje žena bolje kada im se salo skladišti na zadnjici nego na stomaku, a sam taj rad, kako je već utvrdio Snopes, nije se uopšte ni bavio pitanjem inteligencije.

Da je za žene rezervisana lepota, a pamet za muškarce, gotovo svakodnevno se provlači kroz razne tekstove u medijima koji prenose navodna istraživanja „naučnika iz Masačusetsa“.

Međutim, iako ima dosta naučnih istraživanja na temu razlika u inteligenciji između polova, nema nikakvih dokaza da su muškarci naprosto pametniji samim time što su rođeni kao muškarci.

Da je inteligencija kompleksna stvar u čijem razvoju ulogu igraju i evolucija i sredina navodi i psiholog Goran Tomin za novu epizodu serijala „Let the Promaja In“, koja pokušava da odgovori na pitanje ima li razlika u inteligenciji između polova i da li žene mogu biti „genijalne“.

„Imamo mnogo vrsta inteligencije, po nekim teorijama ima ih preko sto, dvesta vrsta (...) I zato je teško porediti ljude po populacijama, po polu, zavisi o kojoj vrsti inteligencije pričamo“, ističe Tomin.

Na primer, prema njegovim rečima, ima dosta empirijskih dokaza da žene imaju nešto bolju kratkoročnu memoriju od muškaraca, dok se muškarci generalno bolje orijentišu u prostoru.

„Stvar je u filogenezi, koja znači da se hiljadama, hiljadama godina, pre nego što smo imali civilizaciju, muškarac bavio orijentacijom u prostoru, lovom, dok je žena morala da obavlja ono što danas zovemo „multitaskingom“ i zbog toga ona ima bolju kratkoročnu memoriju“, ističe ovaj psiholog.

Na pitanje koliko „bazična“ inteligencija koju nasleđujemo, ima veze sa polom, Tomin ističe:

„Sa polom nema nikakve veze. Tu ne postoje razlike, to da kažemo jednom za sva vremena“, navodi on i dodaje da je činjenica da žene kroz istoriju nisu imale jednake prilike za obrazovanje i rad kakve su imali muškarci, ali da itekako ima genijalnih žena.

Kako se još mizoginija „upliće“ u medijske tekstove koji tvrde da žene ne mogu biti pametnije od muškaraca, ali i kako su dvoje Jutjubera, momak i devojka, rešili tri testa u eksperimentu o muškoj i ženskoj inteligenciji, pogledajte u novoj epizodi serijala „Let the Promaja In“.
Napomena: Novinari portala RasKRIKavanje su autori ovog teksta, dok je video prilog nastao u okviru projekta "Let The Promaja In". Sadržaj i stavovi izneti u video prilogu isključiva su odgovornost autora navedenog projekta.