Nepostojeći Centar za medijski monitoring objavio je prošle nedelje istraživanje u kome se kaže da cenzure u Srbiji nema te da je govor mržnje samo manir opozicije. Ove podatke koji se kose sa dosadašnjim istraživanjima o pritiscima na medije međunarodnih i domaćih organizacija, prezentovao je Tomislav Lovreković, novinar nedeljnika Afera koji je krajem prošle godine bio u pritvoru zbog pretnji smrću poslanici Mariniki Tepić. Istraživačica Jovanka Matić je za Raskrikavanje analizirala ovo istraživanje i utvrdila da je ono i teorijski i metodološki nevalidno.
Ovo istraživanje obuhvatilo je Vreme, NIN, Danas, N1 i još nekoliko kritički nastrojenih medija prema vlasti u periodu od 30. avgusta do 30. oktobra, potpuno zanemarujući najgledanije i najčitanije medije poput tabloida i televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Zaključak istraživanja je da su mediji u Srbiji slobodni, da nema nikakvih prepreka za rad novinara te da predstavnici opozicije vrše pritisak na objektivno novinarstvo. Svoj stav zasnivaju na tome što list “Danas” objavljuje većinom izrazito negativne tekstove o predsedniku Aleksandru Vučiću. Nedeljnik NIN nazivaju “privatno-partijskim agitatorskim sredstvom”, dok za “Vreme” kažu da ga “u širokom luku već duže vreme zaobilaze ozbiljni kolumnisti, ali i sagovornici”. Za televiziju N1 u sižeu izveštaja navode da je pristrasna, sa više od dve trećine autorskih istraživačkih priloga koji “ne ispunjavaju ni minimume profesionalnih normi”.
Na pitanje koja metodologija je primenjena u istraživanju Tomislav Lovreković nije odgovorio. Iako je u telefonskom razgovoru obećao da će to učiniti, u pisanom odgovoru je naveo da ipak neće dostaviti imena ljudi, niti podatke kako bi
„sprečio proganjanje uz amin ambasada koje stoje uz Vas”.
Centar za medijski monitoring ne postoji u registru APR-a niti imaju sajt, a prema Lovrekovićevim rečima posluju pri udruženju građana “Inicijativa za upravljanje znanjem”. Kao zastupnik ovog udruženja navodi se Zoran Lovreković, najverovatnije otac Tomislava Lovrekovića.
Siže istraživanja koji smo dobili, kao i
odgovor na naša pitanja objavljujemo u celosti.
Autorka istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije
“Kontrola i sloboda medija” Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka kaže da zakonske cenzure nema od ‘99 godine, ali da danas postoji veliki broj oblika kontrole medija koje imaju cenzorski efekat. Pozivajući se na prošlogodišnje istraživanje o pritiscima na novinare, Matić podseća na podatke koji su pokazali da od 177 ispitivanih novinara, polovina ili više je imala iskustva sa nekim vidom cenzure od strane vlasti.
Matić smatra da bez obzira na svoju stručnu nevalidnost, izveštaj Centra za medijski monitoring ima značaj jer je to način koji vlast koristi da u javnosti utemelji mišljenje da je svaka kritika vlasti suprotna novinarskom profesionalizmu. Stava je da cilj istraživanja Centra za medijski monitoring nije da samo opovrgne tezu da se savremeni oblici cenzure medija u Srbiji masovno koriste, već da krivicu za nepodnošljivo stanje medija prebaci na drugu stranu – na ono malo medija koji nisu pod kontrolom vlasti.
“Istraživanje Centra za medijski monitoring, ipak,
pada na stručnom testu. Ono je
teorijski i
metodološki nevalidno. Nije moguća teorijska i metodološka podela medijskih sadržaja na
“izrazito negativne”, “umereno negativne” i “agencijske”, kazala je Matić za Raskrikavanje.
„Jezik ovog izveštaja je
nestručan (“istraživanje medijskih sadržaja, tendencija i konteksta”),
pamfletski (“najprizemnije uvrede, pretnje i bahat, primitivan rečnik”) i
nepismen (“konotacija prema medijima”, “blaćenje nacionalnih interesa i patriotiskih opcija”). Istraživanje sadrži manje od 10 kvantitativnih podataka, pa je suštinski kvalitativno, ali
uz selektivnu i proizvoljnu argumentaciju (“utrkuju se iz nedelje u nedelju u primitivizmu i intenzitetu napada zasnovanih isključivo na ličnoj netrpeljivosti”)”, prokomentarisala je Matić istraživanje Centra za medijski monitoring.
Govor mržnje sa suprotnih frontova
Samo dan nakon što je centar prezentovao rezultate svog istraživanja,
Polin Ades-Mevel iz organizacije Reporteri bez granica je za list Danas iznela jedan od zaključaka ove organizacije - u Srbiji je najgore stanje u medijima u poređenju sa svim zemljama Balkana.
“Nivo govora mržnje je zabrinjavajući, a ponižavanje novinara je sve češće i mi to moramo osuditi”, rekla je Ades-Mevel.
U istraživanju fantomskog Centra za medijski monitoring se pak kaže da su analizom došli do zaključka da je govor mržnje manir opozicionih lidera, kao i da više od 140 opozicionih obraćanja može da se podvede pod krivična dela. U svojoj analizi međutim izostavljaju svakodnevni govor mržnje u tabloidima poput Aloa, Kurira i Informera koji imaju
nemali broj prekršaja Kodeksa novinara Srbije.
Iako tvrde da nema cenzure, evidentno je da postoje pritisci da se sa sajtova povuku već objavljene vesti. Tako je sa portala novinske agencije Tanjug
nestao tvit sa slikom sina predsednika Aleksandra Vučića u društvu članova ekipe ubijenog kriminalca Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, a
sa sajta B92 nedavno je nestala i vest da su novinari udaljeni sa gradilišta Beograda na vodi.
Lovrekovićevo istraživanje preneo i RTS
Kao primer dobre prakse Centar navodi RTS koji je
“u periodu istraživanja političkim subjektima vreme i prostor dodeljivao proporcionalno i ravnomerno”.
U skladu sa tim, RTS je u emisiji
“Šta radite bre” našao prostora za prezentaciju rezultata ovog istraživanja.
Stav Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) je da je RTS emitovanjem ovog priloga demantovao nalaze ovog monitoriga da u Srbiji ne postoji cenzura, kao i da RTS u proteklih 7 godina nijednom nije koristio nalaze medijskih monitoringa koje je BIRODI radio.
“Za razliku montoringa koji sprovodi BIRODI, RTS je kao izvor za svoj prilog koristio monitoring koji nema potrebne informacije o metodologiji i uzorku medija na kojem je on sproveden, detaljno predstavljeni nalazi, odnosno šta je mera za indikator (ne)postojanja cenzure u Srbiji“, između ostalog se navodi u saopštenju BIRODI-a.
Osim Tomislava Lovrekovića koji je bio 30 dana u pritvoru zbog verbalnih napada, na prezentaciji rezultata Centra za medijski monitoring je bio i Gradiša Katić, urednik nedeljnika “Afera” koji je takođe hapšen. Katić je bio urednik ugašenog lista “Identitet” čiji je vlasnik bio vođa Zemunskog klana Dušan Spasojević, podseća
Istinomer.
Ovo saopštavanje rezultata preneli su brojni prorežimski mediji: Informer, Alo, Srpski telegraf, Večernje novosti, Srbija danas, Pink, Studio B, ali i novinska agencija Tanjug.
