Srpski tabloidi ne odustaju od ideje da je Tramp doneo odluku šta će se desiti Kosovom, pa tako i danas Srpski telegraf objavljuje da je “stigla potvrda da u Vašingtonu više ništa nije isto”. Svoje tvrdnje ovaj put potkrepljuju tekstom urednika Bazfid njuza Alberta Nardelija, u kome se, kako se ispostavlja, ne nalaze takvi navodi. Da nisu doneli nikakvu prelomnu odluku za Raskrikavanje je potvrdio i Stejt dipartment.

Razlog za urušavanje vijadukta Morandi u Đenovi, koje je pre tri dana prema zvaničnim podacima odnelo 38 žrtava, još uvek nije razjašnjen. Uprkos tome, Kurir zaključuje da je za ovu tragediju kriva mafija, a tu informaciju potvrđuje navodnom izjavom inženjera Dejva Parkera koji za Raskrikavanje tvrdi da to nikada nije izgovorio.

Najstariji sugrađani koji su u ponedeljak čitali dodatak Penzioner u Srpskom telegrafu obavešteni su da je „dogovorena strategija” od pet tačaka kojom će država poboljšati njihov materijalni položaj. Međutim, u tekstu se ispostavlja da strategija nije zvanična, a tabloid čak demantuje i sopstvenu tvrdnju sa početka teksta da se sa njom „složio i MMF”. Iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja navode da nemaju informacije o ovoj „nezvaničnoj strategiji” i da „ne žele da se bave nagađanjima”.

Gotovo da ne mogu da se dese bilo kakvi građanski protesti u Srbiji ili regionu, a da domaći tabloidi za njih ne optuže američkog milijardera Džordža Soroša. Tako su ga i ovaj put okrivili da stoji iza masovnih antikorupcijskih protesta koji se ovih dana odvijaju u Rumuniji. U nedostatku bilo kakvih dokaza kojima bi te tvrdnje potkrepio, Informer je citirao profesorku Lučijanu Giku sa Fakulteta političkih nauka u Bukureštu. Gika za Raskrikavanje, međutim, navodi da ovu izjavu nikad nije dala i razmatra mogućnost žalbe Savetu za štampu.

Iako politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića ni posle 15 godina nije rasvetljena, Srpski telegraf „ekskluzivno” objavljuje da je Đinđić zapravo ubijen zbog svoje strategije za Kosovo. U tvrdnjama se pozivaju na Đinđićeve beleške iz 2002. godine za koje navode da su „skrivane 16 godina”. Međutim, nije reč ni o kakvom tajnom niti ekskluzivnom dokumentu – iz Arhiva Srbije za Raskrikavanje potvrđuju da je on „odavno poznat javnosti” i da je deo kataloga koji je pratio veliku izložbu zaostavštine Zorana Đinđića 2009. godine. Ovaj dokument, o kome su mediji pisali u više navrata tokom godina, može se naći i na internetu.