Ukupno 17 godina zatvora dobili su bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović i još trojica zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, čime je okončano prvostepeno suđenje četiri godine nakon tog događaja. U obrazloženju presude kojom je Simonović dobio pet godina zatvora, sudija Luka Pantelić je istakao da je on kao tadašnji funkcioner bio dužan da trpi kritike na račun svog rada i primetio da Simonović tokom postupka „nije pokazao empatiju prema Jovanoviću”. Milan Jovanović je novinarima nakon izricanja presude rekao da je danas dobijena bitka za slobodu medija, ali ne i rat. Konačnu reč daće Apelacioni sud kome će se žaliti advokati odbrane.

Bivši predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović, osuđen je danas na pet godina zatvora pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu za podstrekivanje na paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Vladimir Mihailović je osuđen na četiri godine, Igor Novaković na tri i po, a Aleksandar Marinković je kao direktan počinilac ovog zločina osuđen na četiri i po godine zatvora. Na ovu presudu, donetu u ponovljenom postupku, osuđeni imaju pravo žalbe.

Drugi osnovni sud u Beogradu juče je advokata Svetislava Bojića - koji zastupa Predraga Koluviju u slučaju „Jovanjica“ - oslobodio optužbi da je pretio novinarki Jeleni Zorić, potvrdili su za Raskrikavanje advokati u ovom postupku. Njemu se sudilo jer je novinarki, koja je izveštavala sa suđenja Koluviji, rekao da se njegov klijent „moli za nju“ i da „pazi kako izveštava“, ali je sud odlučio da ove izjave ne predstavljaju pretnju. Presuda je nepravosnažna i na nju se tužilaštvo može žaliti. Jelena Zorić za Raskrikavanje navodi da je „nažalost, očekivala baš ovakav ishod“.

Međunarodne organizacije posvećene zaštiti slobode medija i novinara u regionu i Evropi, pozvale su Apelacioni sud u Beogradu da potvrdi osuđujuću presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Presuda četvorici bivših radnika DB-a, kako navode, biće najznačajnija za slobodu medija i novinarstva u novoj istoriji Srbije - njome će najzad biti razbijen začarani krug nekažnjivosti za ubistava novinara.

U pogledu političkih i građanskih sloboda, uključujući i slobodu medija, Srbija nastavlja da pada na listi međunarodne organizacije Fridom Haus. U najnovijem izveštaju za 2022. godinu, Srbija ima nešto nižu ocenu nego godinu pre toga, ali je i dalje u grupi „delimično slobodnih zemalja”, u istom rangu sa Meksikom ili Liberijom. Glavni krivac, prema izveštaju, za narušavanje političkih i građanskih sloboda je vlast Srpske napredne stranke. Što se slobode medija tiče, prošle godine su, kako se navodi, na njih uticali i REM sa dodelom frekvencija provladinim medijima, država koja sve manje odgovara na novinarske upite, tabloidne kampanje protiv „nepodobnih”, pretnje tužbama, omalovažavanje medija od strane predstavnika vladajuće stranke i vlasti, kao i fizički i drugi napadi na novinare. Osim problema u medijima, Fridom Haus podseća i na političke i koruptivne afere u koje su bili umešani funkcioneri poput Nenada Popovića, Zlatibora Lončara, Siniše Malog, o kojima je pisao KRIK.