Godinu za nama obeležile su promene i krize na medijskom tržištu u Srbiji – od preuzimanja dela United Group-e od strane državnog Telekoma do gašenja Glasa Amerike i Al Džazire Balkans. Osim toga, protekle godine bila je ugrožena i bezbednost novinara, posebno onih koji su izveštavali u blizini Ćacilenda, a pritisak na nezavisne medije nastavljen je podnošenjem SLAPP tužbi. Pogoršano stanje u srpskim medijima potvrđuje i to što su Reporteri bez granica uvrstili Aleksandra Vučića među 34 „predatora slobode štampe“ za 2025. godinu.
Telekom preuzeo deo poslovanja United Group–e, SBB prodat grupaciji koju kontroliše vlada UAE
Jedan od najvećih kablovskih operatera i interneta u Srbiji, SBB, od prošle godine ima novog vlasnika. Kompanija United Group prodala je SBB za 825 miliona evra E& PPF Telecom Group-i. Reč je o grupaciji koja je nastala iz partnerstva češke PPF Grupe i Emirates Telecommunications Group Company (e&). Prema dostupnim podacima većinsko vlasništvo u ovoj grupaciji ima vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).
Državni Telekom Srbija sa druge strane takođe je preuzeo deo poslovanja United Group-e. Za nešto više od 650 miliona evra kupio je TV platformu za dijasporu, Eon Sat i Total TV, kao i prava na sportske prenose Sport kluba.
Nakon ovog preuzimanja, došlo je i do turbulencija u drugim delovima poslovanja United Group-e.
Razgovor direktora Telekoma i United Group–e o smeni Aleksandre Subotić
OCCRP i KRIK objavili su audio snimak razgovora direktora Telekoma, Vladimira Lučića i generalnog direktora United Group-e, Stena Milera, u kome razgovaraju o smeni Aleksandre Subotić. Ona je inače dugogodišnja direktorka United Media-e, kompanije pod čijim okriljem radi nekoliko kritičkih medija, među kojima je i televizija N1.
Kako se čuje u audio zapisu koji možete poslušati ovde, Lučić je Mileru rekao da je smenu Subotić tražio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
United Group-a potvrdila je da se razgovor između dvojice direktora desio. Međutim navode da je u pitanju bila poslovna komunikacija, da je objavljeni snimak nepotpun i da ni Telekom Srbija, niti bilo ko drugi nisu vršili pritisak na United Group u vezi sa zaposlenjem Subotić.
Redakcije N1 i Nove i drugih medija u okviru grupe pokrenule su potom inicijativu da, uz podršku eksternih investitora, otkupe svoje medije kako bi sačuvali medijsku nezavisnost.
Ugašeni Glas Amerike i Al džazira
Nepuna dva meseca nakon što je ponovo stupio na funkciju predsednika Amerike, Donald Tramp potpisao je naredbu kojom se smanjuje finansiranje Američke agencije za globalne medije (USAGM), koja je finasirala više medija, među kojima je i Glas Amerike (VOA). Ova odluka dovela je do toga da više stotina novinara širom sveta ostane bez posla.
Sa ovom Trampovom odlukom Glas Amerike, koji je imao sajt i na srpskom jeziku – prestao je sa radom.
Trampova administracija tvrdila je tada da je Glas Amerike „antitrampovski” i „radikalni”. Ova medijska kuća je inače distribuirala sadržaj na više od 40 jezika.
Nakon 14 godina rada, i Al Džazira Balkas prestala je sa radom. Ovaj regionalni medij čije je sedište bilo u Sarajevu okupljao je mrežu dopisnika iz Beograda, Zagreba, Podgorice, Skoplja, Ljubljane i Prištine i obrađivao važne teme i događaje iz zemalja bivše Jugoslavije.
Prema pisanju medjia, Al Džazira Balkans ugašena je iz ekonomskih, tehničkih i organizacionih razloga, po odluci osnivača iz Dohe.
Napadi na novinare u Ćacilendu
Poslednje mesece prošle godine obeležilo je više napada na novinare nezavisnih i kritičkih medija, tokom izveštavanja u okolini Ćacilenda. Posebno zabrinjava što su se, prema svedočenjima novinara, ti napadi dešavali u prisustvu policije, koja nije uradila ništa da ih spreči.
Poslednji u nizu napada pretrpeli su novinarka televizije N1, Maja Nikolić i njen snimatelj, kada im je stanovnik Ćacilenda, Vladan Sretenović, razbio televizijsku kameru i stativ.
Prethodno je napadnut i novinar agencije FoNet, Marko Čonjagić. Njega je grupa maskiranih muškaraca pokušala da uvuče u Ćacilend, nakon čega su ga oborili na zemlju i šutirali, iako je imao jasna obeležja da je novinar.
U Ćacilendu je napadnuta i novinarka Insajdera, Nataša Mijušković, kada je grupa muškaraca od nje preteći zatražila da obriše slike i snimke koje tu napravila. Mijušković je inače prepoznala da je među napadačima bio Jelenko Pijevac, vlasnik nekoliko ugostiteljskih objekata u Priboju, o kome je prethodno pisao KRIK u svojoj bazi „Ćaciji: čuvari partije”.
Euronews – odlazak novinara, optužbe za cenzuru
Nepotpisano saopštenje Euronews-a Srbija iz aprila 2025, kojim je ova medijska kuća osudila tadašnju studentsku blokadu RTS-a, izazvalo je lavinu kritika na račun ovog medija. Više od 80 zaposlenih ogradilo se tada od ovog saopštenja.
NUNS i Evropska federacija novinara objavili su tada da zaposleni trpe pritiske menadžmenta, cenzuru, kao i da im je zabranjeno da postavljaju određena pitanja predstavnicima vlasti. Ovakva atmosfera dovela je do toga da više novinara napusti ovu medijsku kuću.
Među zaposlenima koji su se zbog spornog saopštenja suprotstavili menadžmentu bila je i novinarka Marija Šehić, nakon čega je dobila otkaz. Dok menadžment tvrdi da je Šehić nesavesno obavljala posao i povredila radnu disciplinu, ona ipak smatra se pravi razlog krije u tome što se suprotstavila stavu menadžmenta u vezi sa blokadom RTS–a.
Više od godinu dana bez Saveta REM–a
Srbija već više od godinu dana nema formiran Savet REM-a, telo koje bi trebalo da kontroliše rad elektronskih medija, ali i da reaguje na kršenja medijskih zakona.
Mandat članovima Saveta REM-a je po novousvojenom Zakonu o elektronskim medijima istekao još 4. novembra 2024. Od tada praktično niko ne kontroliše rad televizija, od kojih mnoge plasiraju propagandu u korist vlasti, istovremeno kršeći medijske standarde.
Skupština Srbije je sredinom novembra 2025. konačno izabrala osam od devet članova Saveta REM-a. Nije izabran kandidat nacionalnih saveta nacionalnih manjina, jer nijedan od dva kandidata nije dobio potrebnu većinu.
Vladajuća koalicija odbila je tada da glasa za kandidate bošnjačkog i albanskog nacionalnog saveta, zbog čega je umesto devetoro članova, izabrano njih osmoro.
Četvoro izabranih nezavisnih članova Saveta REM-a potom je zahtevalo od Skupštine Srbije da ponovi glasanje i izabere između dva legalno utvrđena kandidata saveta nacionalnih manjina, što nije urađeno, nakon čega su oni podneli ostavke.
Niš TV pokrenut bez dozvole REM-a
Odsustvo Saveta REM-a „iskoristio” je Telekom da na svojim kablovskim platformama u maju prošle godine počne emitovanje nove prorežimske televizije – Niš TV. Kako je Raskrikavanje tada pisalo, sporno je što se ovaj kanal na Telekomovom kablu emituje „na divlje”, odnosno bez potrebne dozvole REM-a.
Iz REM-a su nam tada rekli da je izdavač ove televizije, INI Media, podnela zahtev za dozvolu za kablovsko emitovanje, ali dozvola i dalje nije izdata jer o njoj treba da odlučuje Savet REM–a, koji i dalje nije formiran. Iz Telekoma su u odgovoru Raskrikavanju naveli tada da znaju da je Niš TV predala potrebnu dokumentaciju REM–u i da su im „izašli u susret i sklopili ugovore o puštanju testnog signala koji može da traje maksimalno godinu dana”.
Većinski vlasnik izdavača ove televizije (INI Media) zapravo je Alo Media System – izdavač provladinog tabloida Alo. Dok je manjinski vlasnik i direktor Bojan Avramović, nekadašnji poverenik SNS-a u gradskoj opštini Pantelej.
SLAPP tužbe i u 2025.
Nastavljen je i pritisak na KRIK koji u ovu godinu ulazi sa 15 aktivnih tužbi. Protekle godine su na našu adresu stigle čak četiri nove tužbe.
Jelena Tanasković, bivša ministarka i ranije osumnjičena u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, tužila je KRIK i traži milion dinara zbog teksta o krivičnoj prijavi koju je protiv nje podneo bivši poslodavac. Zatim je podnela tužbu i zbog vesti da je tužila KRIK.
Kompanija „Starting“, jedan od glavnih podizvođača radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu, tužila je novinarku KRIK-a zbog pisanja o ranijim prekršajnim postupcima koji su vođeni protiv njih, ali je tužbu krajem 2025. povukla.
Sudija Apelacionog suda, Dušanka Đorđević i njen suprug, advokat Aleksandar Đorđević, tužili su KRIK po treći put zbog baze „Prosudi ko sudi“. Đorđevići traže zatvorsku kaznu i zabranu rada za urednicu KRIK-a Bojanu Jovanović i novinarku Jelenu Radivojević. Protiv KRIK-a su 2024. podneli krivičnu i parničnu tužbu, a ti postupci su u toku.
Sedam roditelja tužilo je urednicu IN Medija, Vericu Marinčić sredinom 2024. jer je objavila fotografiju njihove dece na prijemu kod predsednika opštine koji im je tom priliku podelio med za potenciju „Fruškogorski skočko”. Fotografija je inače preuzeta sa veb–sajta opštine. Apelacioni sud je 2025. potvrdio presude za tri tužbe čiji je ukupan iznos skoro pola miliona dinara. Ostali postupci su u toku.
Prošle godine počelo je i suđenje Fondaciji Slavko Ćuruvija po tužbama ranije optuženih, a potom pravnosnažno oslobođenih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić podneli su tužbe zbog saopštenja u kome je Fondacija izrazila neslaganje sa oslobađajućom presudom Apelacionog suda za ubistvo Slavka Ćuruvije. Oni tvrde da im je fondacija povredila ugled i čast i ukupno traže milion i po dinara. Sud je kasnije objedinio ove tri tužbe jer se radi o istom tekstu, a suđenje je u toku.
