Ministar finansija Siniša Mali izjavio je u predizbornoj debati na televiziji Nova da danas živi bolje nego 2012. godine, iako je tada imao veću platu. Bolji život objasnio je stabilnim kursom dinara i napretkom države i društva. Međutim, u odgovoru o svojim primanjima nije pomenuo naknadu iz Fonda za razvoj koju je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije. Izostavio je i svoje dodatne finansije, a koje je KRIK godinama istraživao – višemilionske nekretnine, desetine bankovnih računa i troškove školovanja dece koji su premašivali njegova zvanična primanja.
Odgovarajući na pitanje voditelja Nove S kako lično živi danas u odnosu na 2012, Mali je rekao da prima 160.000 dinara mesečno, manje nego dok je radio u privatnom sektoru.
„Moja plata je 2012. bila veća, ali živim bolje zato što država, društvo živi bolje”, rekao je Mali u predizbornoj debati 16. oktobra.
U izveštaju Agencije za sprečavanje korupcije, od 9. maja 2025, stoji da je Mali prijavio dva mesečna neto prihoda – 173.926,15 dinara za funkciju prvog potpredsednika Vlade i ministra i još 96.115 dinara za članstvo u Upravnom odboru Fonda za razvoj.
To je oko 270.000 dinara mesečno, odnosno oko 110.000 dinara više od iznosa koji je naveo u debati.
Međuti, ni ova prijavljena primanja ne daju potpunu sliku njegovih finansija.
Apartmani vredni milione i najmanje 45 računa
KRIK je još 2015. otkrio kupovinu 24 luksuzna apartmana u bugarskom letovalištu „Sveti Nikola”, čija je tadašnja tržišna vrednost bila oko pet miliona evra. Jedan stan je Mali kupio na svoje ime, dok su ostala 23 kupljena preko dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva.
Mali je tada priznao vlasništvo nad jednim stanom, ali negirao da stoji iza kompanija koje su kupile ostale. Dokumenta objavljena 2021. u okviru međunarodnog istraživanja „Pandorini papiri” potvrdila su da je bio njihov vlasnik.
Razmere njegovog finansijskog poslovanja pokazao je i izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca iz novembra 2016, a koji je KRIK objavio 2018. Prema tom dokumentu, Mali je sa porodicom kontrolisao najmanje 45 računa. Sedamnaest se vodilo na njegovo ime, 21 na bivšu suprugu, najmanje tri na decu, a najmanje jedan na njegovu konsultantsku firmu. Imao je ovlašćenje da raspolaže novcem i sa tri računa koji se nisu vodili na članove porodice.
Uprava je opisala i uplate gotovine nepoznatog porekla. Mali je, prema izveštaju, u novembru 2012. na svoj račun položio 47.000 evra. Njegova bivša supruga Marija ispričala je KRIK-u da joj je davao keš za porodične potrebe, a zatim tražio da 95.000 evra lažno predstavi kao nasledstvo od oca.
Uprkos sumnjivim transakcijama opisanim u izveštajima Uprave i Agencije, Više javno tužilaštvo nije pokrenulo istragu za pranje novca, navodeći da nije pronašlo dokaze o krivičnim delima iz svoje nadležnosti.
Sva otkrića KRIK-a i biografiju Siniše Malog možete pročitati ovde.
Plata od hiljadu evra, školarine desetine hiljada
Raskorak između plate Siniše Malog i troškova posebno se vidi u školovanju njegove dece.
Dok je kao gradonačelnik primao oko hiljadu evra mesečno, Mali je 2016. na sudu objašnjavao da godišnje školarine za troje dece iznose 60.000 evra, ali da ih finansiraju prijatelji iz inostranstva koji nemaju veze sa Srbijom. Njihova imena nije otkrio.
KRIK i OCCRP su 2025. otkrili ko je stajao iza uplata. Naime, sedam godina školovanja koštalo je oko 235.000 evra, više nego dvostruko od onoga što je u posmatranom periodu mogao da zaradi od plate. Novac je stigao iz tri ofšor kompanije.
Najveći deo, više od 130.000 evra, uplatila je „Alessio Investment”, iza koje je, prema dokumentima i sudskom svedočenju njegovog brata, stajao upravo Mali.
Drugi deo platila je firma biznismena Branka Jovanovića, koji je novinarima rekao da je bio samo posrednik jer je novac je doneo neko drugi, a njegova kompanija izvršila uplatu uz proviziju. Tvrdio je da ne zna ko ga je obezbedio. Treća firma bila je povezana sa međunarodnom grupacijom „Comita” koja u Srbiji sarađuje sa kompanijom Milenujum tim, koja je opet bliska Siniši Malom.
Šta država računa kao mesečnu potrošnju troje ljudi
Siniša Mali je u televizijskoj debati rekao i da je prosečna plata u Srbiji 1.034 evra i da je to dobar pokazatelj dobrog života.
Ipak, prosečna plata nije plata koju primaju svi zaposleni. U julu 2026. iznosila je 121.346 dinara, ali je čak polovina zaposlenih u zemlji primila do 95.036 dinara, koliko je iznosila medijalna zarada.
Ovih dana provladini mediji pišu i kako je ove godine mnogo bolja pokrivenost prosečne potrošačke korpe u odnosu na 2012. godinu.
Međutim, samo i da se baci pogled šta zapravo podrazumeva potrošačka korpa, shvata se da ona ne odražava stvarne potrebe.
Tako je nabrojano da tročlanom domaćinstvu tokom celog meseca treba samo 3.700 dinara za odeću i obuću, za informisanje i komunikaciju svega 2.600, za restorane i hotele neverovatnih 1.500 dinara (500 dinara po članu domaćinstva), a za obrazovanje ni celih 600 dinara. U preostale kategorije ulaze alkohol i duvan, osiguranje i finansijske usluge, kao i lična nega.
Ovi iznosi su naravno još manji kada je reč o minimalnoj potrošačkoj korpi.
Bolja statistika nije isto što i ekonomska sigurnost
Centar za političke emancipacije (CPE) prema metodologiji mreže Clean Clothes Campaign „platu za život” za 2026. računa na 154.740 dinara. Taj obračun uključuje potrebe radnika i njihovih porodica, od hrane i stanovanja do zdravstva, obrazovanja, kulture i mogućnosti štednje. Julska prosečna neto zarada pokrivala je oko 78 odsto tog iznosa, a medijalna oko 61 odsto.
Dodatnu sliku kako se živi daje septembarska anketa CPE-a i BIRODI-ja u kojoj je više od 50 osto učesnika reklo da tog meseca ne bi moglo da pokrije nepredviđeni trošak od 500 evra.
