Nakon više od osam meseci od početka blokada i velikih protesta u Srbiji, srpska dijaspora je u junu pokrenula peticiju kojom od Bundestaga traže da pošalju diplomate da posmatraju proteste i suđenja u Srbiji, te da javno zahteva sprečavanje policijske represije i oslobađanje političkih aktivista. Ovo su uradili s obzirom na porast nasilja na protestima i hapšenja političkih aktivista koja su se dešavala tokom proteklih devet meseci. Informer ovu peticiju predstavlja potpuno drugačije – kao poziv „blokadera da Nemačka okupira Srbiju”.
U pokušaju da odbrane vlast SNS-a i ocrne demonstrante i studente u blokadi, provladini tabloidi su se poslednjih devet meseci služili različitim manipulacijama. Poslednja u nizu, aktuelna ovih dana, je peticija koju je u junu pokrenula srpska dijaspora u Nemačkoj. Peticijom se od Bundestaga (nemački savezni parlament) traži da pošalje diplomate da posmatraju proteste.
Nekoliko proteklih dana u Srbiji bilo je burno, obeležili su ih protesti u više gradova u zemlji u kojima je došlo do eskalacije sukoba policije, pristalica SNS-a i demonstranata, demoliranja prostorija SNS-a, bacanje suzavca i topovskih udara na demonstrante.
Eskaliranje nasilja na ulicama je ovih dana u fokusu javnosti, a pojedini provladini tabloidi ulažu sve napore da zaštite vladajuću stranku, i nezadovoljne građane i studente predstave kao „teroriste” koji sprovode obojenu revoluciju i žele da naškode zemlji.
Upravo je sa tim ciljem u štampanom izdanju današnjeg Informera osvanula tvrdnja da „blokaderi zahtevaju da Nemačka okupira celu Srbiju”.
Isti tekst je objavljen i na portalu ovog tabloda.
„Vođe obojene revolucije pokrenule suludu peticiju kojom od nemačkog Bundestaga traže da pošalje svoje diplomate na proteste, kao i da kontrolišu suđenja i izbore u našoj zemlji”, navodi Informer u tekstu.
Tabloid je kratko napomenuo da se radi o peticiji pokrenutoj u inostranstvu, a taj potez opisiju kao „ludilo”, dok pokretače peticije nazivaju „blokaderi teroristi” i „hejteri”. Peticiju ocenjuju kao „suludu” i „skandaloznu”.
Doprinos u predstavljanju ove petcije kao zavere protiv Srbije dao je i Ljuban Karan, inače čest sagovornik Informera. Tvrdi da peticija pokazuje „želju blokadera za stranom intervencijom”. Božidar Spasić je otišao korak dalje govoreći da je deo plana da „Nemci uđu u terorističke grupe i lukavo se pretvore u lažne posrednike (…) da se Srbiji nametne neki visoki predstavnik koji bi zapravo preuzeo deo vlasti u zemlji”. On bez ikakvih konkretnih dokaza za ovo optužuje nemačku tajnu službu i NATO.
Ideja peticije, međutim, nije bilo kakva okupacija Srbije, kako to Informer tvrdi, već pre svega poziv na zaštitu ljudskih prava i sprečavanje represije u zemlji.
Naime, deo srpske dijaspore u Nemačkoj koji podržava studentske zahteve podneo je ovu peticiju 7. juna Odboru za peticije nemačkog Bundestaga i ona se može naći i potpisati na njihovom sajtu. Kako je objašnjeno na Instagram stranici „Ulm je uz studente” (srpska dijaspora koja živi u gradu Ulmu), potrebno je da do 8. septembra peticija sakupi namjanje 30 hiljada potpisa kako bi Bundestag održao javnu raspravu o njoj. Ukoliko se kvorum ne postigne, ona se neće naći pred Bundestagom.
U tekstu peticije se navodi da bi nemačka vlada, bilateralno i preko Evropske unije, OEBS-a i Saveta Evrope, trebalo da šalje diplomate na proteste, suđenja i praćanje izbornih dešavanja u Srbiji, te da oni podnose izveštaje Saveznom ministarstvu spoljnih poslova o stanju ljudskih prava u Srbiji. Traži se javni zahtev za sprečavanje policijskog nasilja i oslobađanje pritvorenih političkih aktivista, kao i ispitivanje mogućnosti zaštnih viza za ugrožene aktiviste.
Razlozi za pokretanje ove peticije su, kako se navodi, eskalacija represije, napadi na nevladine organizacije i medije, te izborne nepravilnosti. Navodi se i da je Srbija kandidat za pristupanje Evropskoj uniji, te da „erozija vladavine prava ugrožava kredibilitet procesa proširenja” i da „diplomatsko prisustvo očigledno smanjuje rizik od zloupotreba”.
Ocenjuje se da posmatranje dešavanja na terenu šalje poruku počiniocima da napadi neće ostati u mraku, dok bi redovni izveštaji omogućili brzu političku reakciju.
Na kraju se navodi da ove mere poštuju suverenitet Srbije, ali da jasno postavljaju granice za kršenje ljudskih prava.
Inače, ove peticije su način da ljudi koji žive u Nemačkoj skrenu pažnju nemačkih institucija na teme koje smatraju važnim, i na sajtu Odbora za peticije se mogu pronaći inicijative za različite oblasti.
Ova peticija je usledila kao reakcija na dešavanja u Srbiji u poslednjih devet meseci, koje su obeležili brojni protesti i okupljanja širom Srbije u znak podrške zahtevima studenata, ali i neredi, policijska brutalnost prema demonstrantima, kao i hapšenja studenata i aktivista.
Poslednjih dana su protesti eskalirali, te je primećeno pojačano nasilje na ulicama Srbije, o čemu je Raskrikavanje nedavno pisalo.
Inače, poziv na monitoring stanja u zemlji ne bi trebalo da je čudna i nepoznata situacija u Srbiji.
Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, stoga Evropska komisija objavljuje godišnje izveštaje o vladavini prava, koji su svojevrsni monitoring stepena napretka na poljima poput medijskih sloboda, borbe protiv korupcije, te stanja u pravosuđu.
Tako je Evropska komisija u poslednjem godišnjem izveštaju iz 8. jula ocenila da su politički pritisci na pravosuđe i tužilaštvo i dalje visoki. Ukazuju da su javni funkcioneri nastavili da daju neprimerene komentare o tekućim istragama i sudskim postupcima.
U izveštaju se podseća da su nakon urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu pokrenuti masovni protesti, te da je vlast pokrenula istragu o navodnoj korupciji povezanoj sa tim tragičnim događajem, ali da istraga i dalje nije okončana.
Komisija je u izveštaju, između ostalog, ukazala i da bezbednost novinara postaje sve veći problem.
Napomenuli su i da se organizacije civilnog društva i pojedinci koji imaju kritički odnos prema vlastima u Srbiji suočavaju sa sve većim pritiskom, što uključuje i negativne kampanje u tabloidima.
I Savet Evrope, čija je Srbija članica već više od dvadeset godina, takođe prati demokratske reforme, kao i poštovanje ljudskih prava. Generalni sekretar Saveta Evrope, Alain Berset, 15. je avgusta na svom nalogu na mreži X izrazio zabrinutost zbog eskalacije nasilja na protestima u Srbiji.
„Pozivam na smirenost i poštovanje prava na mirno okupljanje. Srpske vlasti moraju poštovati standarde Saveta Evrope. Vladavina prava i poštovanje ljudskih prava moraju prevladati”, naveo je Berset.
Inače, poslednjih devet meseci koliko traju protesti u Srbiji, iz Evropske unije su uglavnom dolazile „mlake reakcije”, što je više puta do sad kritikovano u domaćoj javnosti. Nedostatak oštrije reakcije Evropske unije deo javnosti tumači kao podršku Aleksandru Vučiću koji se zalaže za iskopavanje litijuma, što je potvrdio Memorandumom o kritičnim sirovinama koji je Srbija sa Evropskom unijom potpisala u julu prošle godine. Upravo zbog toga građani iz zemlje i dijaspore sve češću pozivaju međunarodne institucije da reaguju i jasno stave do znanja da li su na strani vlasti ili podržavaju građane koji protestuju.
