Režimski mediji su i sahranu Ratka Mladića iskoristili za nastavak narativa koji se gura još od njegove smrti – Mladić se predstavlja kao heroj kome je naneta nepravda, neistomišljenici kao „ustaše”, „džihadisti” i oni koji „seire”, a Aleksandar Vučić kao čovek pod čijom se vlašću general vratio u Srbiju uz počasti. Informer je u tu sliku ubacio i neutemeljenu tvrdnju da su na sahranu došli Hrvati i muslimani kojima je Mladić navodno spasao život, bez konkretnog dokaza za to. Istovremeno se iz takvih tekstova gotovo potpuno izostavljaju činjenice iz pravosnažne presude, zločini za koje je osuđen i njihove žrtve.
Informer je juče sahranu Ratka Mladića prenosio uživo u višesatnom specijalnom programu, koji je unapred najavio kao ispraćaj „srpskog heroja ubijenog u Hagu”. Mladić, međutim, nije „ubijen u Hagu”, već je preminuo 85-oj godini u zatvorskoj bolnici dok je služio doživotnu kaznu za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.
Mladić je čak tokom suđenja javno hvalio tretman koji je imao u Hagu, posebno medicinsko osoblje za koje je rekao da ga je „izvuklo sa obe noge iz groba”.
„Neću da hvalim Tribunal, rekao sam ružno o Tribunalu. Ali da nisam ovde došao, davno bih ja bio u večnim lovištima. I duboko vam se zahvaljujem svima, od čistačice do vlasnika Bronova (bolnica). Spasili ste mi život. Hvala vam”, izjavio je Mladić tokom rasprave u junu 2013. godine.
Ni dan nakon sahrane ton režimskih medija se nije promenio. Informer je jutros objavio da su na ispraćaj došli „Hrvati i muslimani kojima je spasao život”.
Za tu tvrdnju u tekstu nije ponuđen konkretan dokaz. Nije navedeno ko su ti ljudi, nema njihovih izjava, niti podataka na osnovu kojih bi moglo da se utvrdi da im je upravo Mladić spasao život. Informer se poziva tek na „tvrdnje prisutnih”, a zatim podseća na evakuaciju Hrvata sa područja Travnika 1993. godine.
Od smrti Ratka Mladića u zatvoru u Hagu do njegove sahrane u Beogradu prošlo je 12 dana.
Raskrikavanje je već prvog dana pisalo o tome kako su provladini tabloidi vest pretvorili u obračun sa medijima i ljudima koji su ga nazivali ratnim zločincem, a taj obrazac nastavljen je i narednih dana, pa i danas, dan nakon njegove sahrane.
Svi režimski tabloidi od početka su mnogo tekstova posvetili N1, Novoj i drugim medijima koji su navodili da je Mladić pravosnažno osuđen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Gotovo svakodnevno praćena su gostovanja na nezavisnim medijima u kojima se govorilo o Mladiću, a sagovornici su zatim u tabloidima dobijali pogrdne etikete. N1 i Nova više puta su optuživani da „seire”, mediji iz Bosne i Hercegovine nazivani su „džihadističkim”, a hrvatski portali „ustaškim” i „neoustaškim”.
Na red su došli čak i Slovenci. Sportske redakcije tabloidnih portala koje su izveštavale o skandiranju Mladiću, minutama ćutanja, transparentima i koreografijama na utakmicama takođe su bili dosta oštri prema svakom ko Mladića ne naziva „generalom”. „Dno dna – Slovenci udarili na Elšnika, Zvezdu i Partizan zbog generala Ratka Mladića”, glasio je jedan od naslova.
U vest su pretvarani i anonimni komentari sa društvenih mreža, koji su bez dokaza redovno pripisivani „blokaderima” i „ustašama”.
Na meti se našao i Arhiv javnih skupova, koji je procenio da je u pogrebnoj povorci bilo oko 16.000 ljudi. Do tog broja došli su prebrojavanjem učesnika na video-snimku napravljenom između 11 i 14 časova, na uskom mestu kroz koje je povorka prolazila.
Informer je tu procenu nazvao „naučnom fantastikom” i Arhiv „blokaderskim organom”, tvrdeći da je tokom dana na širem području crkve i groblja bilo više od 150.000 ljudi. I portal Alo je izneo isti broj, te su se oba portala pozvala na neimenovana „relevantna i stručna lica iz bezbednosnih struktura”, bez objavljene metodologije kojom se do nje došlo.
Tako se tokom svih ovih dana mnogo više raspravljalo o tome ko je Mladića nazvao ratnim zločincem i kako je ko reagovao na njegovu smrt, iako to nije etiketa koju su mu nadenuli N1, hrvatski ili bosanskohercegovački mediji. Mladić je pravosnažno osuđen pred međunarodnim sudom.
U međuvremenu se iskristalisao još jedan narativ. Mladić je, prema toj verziji priče, u vreme vlasti Demokratske stranke uhapšen i izručen Hagu, a pod vlašću Aleksandra Vučića vratio se u Srbiju kao heroj.
„Mi vidimo kakav smo put prešli: od hapšenja Mladića i izručenja u kesama i vrećama našeg generala, prešli smo put do toga da avion Vlade Republike Srbije odlazi u Roterdam, preuzima telo, dok počasna četa Vojske Srbije to telo uzima iz aviona i umotava ga u zastavu Republike Srbije i Republike Srpske”, izjavio je na TV Prva književnik Filip Grbić, koji je ranije Vučića nazivao „jednim od najliberalnijih predsednika u Evropi”.
Međutim, ako se kao napredak predstavlja put od izručenja optuženog do državnog ispraćaja pravosnažno osuđenog ratnog zločinca, iz priče se izbacuje najvažniji deo – zbog čega je Mladić u Hagu proveo ostatak života.
Mladić je pravosnažno proglašen krivim po 10 od 11 tačaka optužnice. Osuđen je za genocid u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje kao zločine protiv čovečnosti, kao i za ubistva, terorisanje stanovništva Sarajeva, protivpravne napade na civile i uzimanje pripadnika Ujedinjenih nacija za taoce. Oslobođen je po jednoj tački, koja se odnosila na genocid u šest opština u Bosni i Hercegovini 1992. godine.
Tabloidi su tako malo ili nimalo prostora ostavili za žrtve, sudski utvrđene činjenice i odgovornost zbog koje je Mladić proveo ostatak života u zatvoru.
Takav odnos prema Mladiću bio je vidljiv i na samoj sahrani.
Hiljade ljudi prisustvovale su njegovom ispraćaju u Beogradu. Kovčeg je od jutra bio izložen u Crkvi Svetog Luke, a sahrana je održana uz vojne počasti. Došli su ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, Milorad Dodik i drugi zvaničnici Republike Srpske, ali i šest članova Vlade Srbije: Darko Glišić, Nenad Vujić, Nikola Selaković, Bratislav Gašić, Milica Đurđević Stamenkovski i Nenad Popović. Aleksandar Vučić nije prisustvovao sahrani, ali njegov sin Danilo jeste.
Opelo je služio patrijarh Porfirije, koji se na kraju obratio rečima: „Neka Gospod prosti dušu bratu našem Ratku, generalu, i neka mu je večni spomen”.
Na sahranu su u međuvremenu stigle i reakcije iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala je scene sa sahrane „šokantnim”, a prisustvo visokih srpskih zvaničnika i elemente zvanične podrške ocenila kao „duboko za žaljenje” i suprotne vrednostima na kojima počiva evropski put Srbije.
Evropska komisija poručila je da razmatra naredne korake i da će prisustvo državnih zvaničnika i vojske biti uzeto u obzir u daljem evropskom putu Srbije. Konkretne mere za sada nisu najavljene.
Američki kongresmeni Greg Marfi i Mark Vizi otišli su korak dalje i zatražili od administracije u Vašingtonu ponovno uvođenje ili uvođenje ciljanih sankcija ljudima koji negiraju genocid i veličaju osuđene ratne zločince. Poručili su da takvo veličanje produbljuje etničke podele, zastrašuje preživele i ugrožava stabilnost regiona.
