U tekstu o navodnom „profilu prosečnog blokadera”, koji je danas objavio Informer, tabloid je manipulisao rezultatima istraživanja Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Fakulteta političkih nauka, predstavljajući studente u blokadi kao grupu kojoj „Bog nije bitan”. Takva tvrdnja ne proizlazi iz rezultata istraživanja, s obzirom na to da se svega 14,9 odsto ispitanih izjasnilo kao ateisti. Informer je odgovore o vrednostima koje studenti navode kao važne, poput slobode i demokratije, tematski uklopio u narativ o religioznosti, implicitno ih dovodeći u suprotnost sa verom. Teolog Vukašin Milićević ocenjuje da vera ne može biti merilo za procenu nečijeg političkog angažmana i da su studenti svojim delovanjem pokazali vrednosti koje su u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Informer je danas na portalu objavio tekst o, kako navodi, „profilu prosečnog blokadera”, pozivajući se na istraživanje „Studenti u blokadi: Od slušaonice do ulice”, koje su sproveli Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Fakultet političkih nauka.
„Blokaderi sve više pokazuju svoje pravo lice, a to je zadojenost tajkunskim i antisrpskim medijima, odsustvo vere, ali i neprihvatanje svega što se ne slaže sa njihovom blokaderskom ideologijom”, navodi Informer kao rezultate ovog istraživanja.
U skladu sa ustaljenom praksom ovog tabloida, tekst je napisan izrazito nenovinarskim tonom, uz selektivno predstavljanje rezultata istraživanja. Izostavljeni su delovi koji se kritički odnose prema vlasti, dok se pojedini nalazi koriste za ideološku diskvalifikaciju studenata, uključujući zamerke da im je važna društvena pravda, sloboda i demokratija, ali da im, kako se sugeriše, „nije bitan Bog”?!
Upravo ta tvrdnja istaknuta je u naslovu i u uvodu teksta, iako nije utemeljena u rezultatima istraživanja. Prema podacima, svega 14,9 odsto ispitanika izjasnilo se kao ateisti. Dodatnih 6,5 odsto nije želelo da odgovori na ovo pitanje, dok se preostalih 78,6 odsto izjasnilo da veruje u Boga, pri čemu deo ispitanika praktikuje veru, deo je ne praktikuje, a deo se identifikuje kao agnostici.
Na kraju teksta, Informer je studentima, koje tokom čitavog teksta, ali i mesecima unazad, targetira i naziva pogrdnim imenima, zamerio to što im je važna sloboda, uz tvrdnju da bi je, kako tabloid navodi, „zabranili svojim neistomišljenicima koji izveštavaju o dešavanjima u Srbiji”, dodajući da su „prvi na udaru mediji, među kojima je svakako i Informer”.
Tabloid je naveo i podatak da svega 1,4 odsto studenata politiku prati putem Informera, Alo-a i Srpskog telegrafa.
Izostavljeni su, međutim, brojni drugi nalazi istraživanja „Studenti u blokadi: Od slušaonice do ulice”, sprovedenog na uzorku od 973 ispitanika.
Prema tim podacima, 84 odsto ispitanih smatra da je u Srbiji važno da postoji verska tolerancija i suživot.
Kada je reč o informisanju o politici, 84,5 odsto navodi društvene mreže kao primarni izvor, 47,3 odsto prati internet novine i portale, dok se svega 21,3 odsto oslanja na televiziju.
Kao glavne razloge za učešće u blokadama navode želju za promenom sistema koji je doveo do pada nadstrešnice, što ističe 54,9 odsto ispitanih, zatim nezadovoljstvo radom državnih institucija, koje navodi 37,6 odsto, kao i borbu protiv korupcije, koju prepoznaje 33,8 odsto.
Većina studenata, njih 86,8 odsto, navodi da nema utisak da im se političari obraćaju.
Nepoverenje u izborni proces takođe je izraženo. Samo 4 odsto smatra da su izbori u Srbiji fer i pošteni za sve učesnike, dok 4,7 odsto veruje da se glasovi pošteno prebrojavaju. Nasuprot tome, 94,6 odsto ocenjuje da se na birače vrši pritisak ili im se preti, dok 95,6 odsto smatra da bogati i moćni kupuju politički uticaj i izbore.
Na ova i brojna druga pitanja ispitanici su dali odgovore koje Informer nije smatrao relevantnim za objavljivanje u svom tekstu.
Milićević: Sve ključne hrišćanske vrednosti su u ovome što gledamo poslednjih godinu i dva meseca
Teolog Vukašin Milićević navodi da ga ne iznenađuju ovakvi natpisi tabloida i postavlja pitanje zašto bi uopšte bilo važno da li neko veruje u Boga kada je u pitanju njegova politička aktivnost.
„U Srbiji je generalno, kada je u pitanju sociologija religije i promišljanje religije u javnom kontekstu, kao i u mnogim drugim kriznim područjima, prisutan fenomen koji se zove pripadnost bez verovanja. Ljudi se identifikuju sa verskim zajednicama iz prostog razloga što je to deo, u našem konkretnom slučaju, njihovog etnonacionalnog identiteta, i često jedini deo koji ih diferencira u odnosu na slične grupacije. Između Srba, Hrvata i Bošnjaka ne postoji nikakva razlika osim religijske, je l’ tako”, rekao je Milićević za Raskrikavanje.
„Što više raste pripadnost bez nekakvog suštinskog sadržaja, to je manje prisutna vera u nekom sadržinskom smislu u životu. To manje ona oblikuje život ljudi. Tako da to što se u Srbiji, ne znam koliko, 85% ljudi izjašnjava da su pravoslavni, a 90 i nešto da su religiozni, to apsolutno ne znači da su to ljudi kod kojih je pripadnost verskoj zajednici ili ispovedanje neke vere u potpunosti osvešćeno”, objašnjava Milićević
On podseća i na prizore, koji su obišli region, iz Novog Pazara, kao i iz sela kroz koja „niko nije prošao decenijama namerno”, a na kojima se, po njegovim rečima, vidi najbitnije u hrišćanskom pogledu na svet, a to je ljubav.
„Da parafraziram jednog mislioca iz 20. veka koji je to rekao u vezi sa socijalizmom, otprilike ovako: ne mora svaki socijalista da bude hrišćanin, ali svaki hrišćanin mora da bude socijalista. Tako isto i ovde. Ne mora svako ko podržava studentski pokret i studentske proteste danas u Srbiji da bude hrišćanin, ali ja iskreno mislim da svaki hrišćanin mora da ih podržava ukoliko je hrišćanin”, kazao je Milićević i dodao da ono što su studenti formulisali kao ključni zahtev se svodi na želju za pravdom i istinom.
„A svako ko je otvorio Jevanđelje zna kakvo mesto te vrednosti zauzimaju u njemu”, istakao je on.
Milićević upozorava i na posledice zloupotrebe vere u svrhu diskreditacije i etiketiranja u javnom prostoru.
„To je jedan ciklus u kome živimo 40 godina iz koga ne možemo da se iskobeljamo. Ne samo Srbija, već čitav region. Zbog toga se dese u Hrvatskoj klečavci, dese se navijači koji terorišu građane i prodaju kokain, a onda ne daju da se igra utakmica, ako je neki verski praznik. Desi se sve ono zlo koje smo gledali i za koje se nadam da polako odlazi u prošlost. Dese se masovni zločini, genocidi se dese”, naglasio je Milićević za Raskrikavanje.
