Nedavno gostovanje novinarke Forbsa, Petrice Đaković, na televiziji N1 povodom novih ekonomskih mera koje je Aleksandar Vučić najavio, Informer je iskoristio da optuži novinare United Group-e da su „započeli prljavu kampanju protiv seta ekonomskih mera i javno se svrstali na stranu pohlepnih trgovaca i bankara”. Đaković je zapravo u pomenutom gostovanju samo objašnjavala šta su trgovačke marže i komentarisala najavljene mre poput ograničavanja marži na 20 odsto u 24 trgovinska lanca. Rekla je i da ovo smatra populističkim potezom, te da će po isteku ekonomskih mera trgovci nastojati da nadoknade gubitak. Ništa od ovoga Informer u svom tekstu nije ni preneo.
Vučićeve najave novih ekonomskih mera, u koje spadaju i manje marže na osnovne životne namirnice i komentarisanje tih mera i njihovog potencijalnog efekta na građane poslužilo je Informeru da ponovo napada novinare koji ne izveštavaju u isključivo pozitivnom tonu po vladajuću partiju i predsednika Vučića. „Poludeo. Tajkun besan zato što će se u Srbiji živeti bolje. Šolakovim medijima smeta jeftinija hrana”, piše Informer u izdanju iz 26. avgusta.
Povod za tekst u Informeru bilo je gostovanje novinarke Forbsa, Petrice Đaković u jutarnjem programu na televiziji N1, gde je komentarisala nove ekonomske mere koje bi trebalo da poboljšaju standard građana Srbije.
Iako nigde u tekstu Informer nije preneo o čemu je konkretno Đaković govorila, zaključak je da su ona i voditeljka Mia Bjelogrlić „maltene zakukale i zapitale kako će preživeti veliki trgovniski lanci kad ih predsednik države tera da smanjuju marže i omogućuju građanima da kupuju jeftinije”.
Usledile su izjave Informerovih sagovornika, i dalje bez konkretnih detalja šta je Đaković zaista rekla.
Đaković je u emisiji najpre objasnila šta se podrazumeva pod maržama. Ovo je bilo važno objasniti gledaocima, baš iz razloga što je Vučić najavio ograničavanje marži.
Objasnila je da marže ne podrazumevaju čist profit trgovaca, što bi se moglo shvatiti iz Vučićevog obraćanja.
„To je ono što trgovac nadogradi na cenu koju plaća, ako je uvozna roba – distributeru, ako je domaća – proizvođaču. To nije njegova profitna stopa”, rekla je ona.
Pojašnjenja radi, u obraćanju javnosti, Vučić je rekao da marže za grupe proizvoda na koje se odnose mere, iznose oko 45,2 odsto.
Marža inače predstavlja razliku između nabavne i prodajne cene jednog proizvoda ili usluge. Kako je nedavno objasnio BBC na srpskom, precizno u bruto profitnu maržu, pored čiste dobiti, svrstavaju se i troškovi trgovaca kao što su plaćanje radne snage, poreza, transporta, zakupa objekata, reklamiranja i drugih.
Informer insistira na tome da je Đaković branila trgovce, a do tog zaključka su došli jer je ona rekla da su trgovci najizloženiji kritici, ali da svakako nisu jedini u tom tržišnom mehanizmu. I sama je više puta ponovila da ne spori da trgovci dobro zarađuju.
„Trgovci u Srbiji ne zarađuju malo i ne bi sad trebalo da shvatimo da su oni nepravedno kažnjeni, odnosno da su oni najugroženiji i njih treba izabrati i kazniti. Ne. Trgovci u Srbiji zarađuju dosta dobro, ali ne treba da se shvati da je ovo 45 odsto (marža, aut. prim.) njihova profitna stopa jer ona to nije, ona je dosta manja.”
„Stalno se pitamo kada su cene krenule da rastu kod koga se javila najveća pohlepa. To se inače zove inflacija pohlepe i ko u tom lancu uzima najveći kolač. Trgovci su tu najistureniji i oni imaju najveću pregovaračku moć. (…) kako se spustimo do primarnih proizvođača, oni su tu najugroženiji.”
Prema njenim rečima „nešto u lancu snabdevanja, posebno kada je u pitanju hrana ne funkcioniše dobro, ali se to ne rešava graničenim merama.”
Na pitanje voditeljke da li će trgovci na neki drugi način nadomestiti nedostatak kada mere počnu da se primenjuju, Đaković je istakla da i dalje ima nepoznanica po pitanju samih mera.
„Moramo da vidimo kako će se te marže primenjivati, ne znamo ni šta tačno u uredbi piše (…) ko će kontrolisati da li trgovci postupaju u skladu sa uredbom i videćemo da li su cene zaista manje.”
Ona je takođe napomenula da je reč o merama koje su ograničene na šest meseci, zbog čega postoji bojazan šta će se dešavati kada taj period istekne. „Mala je verovatnoća da će se ići na drugo produženje mera. Dakle, kada mere isteknu, trgovci će se truditi da kompenzuju gubitak koji su imali za šest meseci i mi onda možemo očekivati više cene.”
Prema njenim rečima, ekonomske mere koje je Vučić najavio predstavljaju populistički potez.
„Prvi nagoveštaj ograničenih marži mi je delovao kao jedna čista politička, populistička mera. Reč je o nečemu što utiče na svakoga od nas i to je odličan i unosan poligon da se radi o maržama.”
Ona je podsetila da je takođe populistički postupak bilo neselektivno deljenje novca svim građanima, takozvani „helikopter novac”, u vreme pandemije.
„Posledica tog helikopter bacanja je bila visoka inflacija, ona je sa sobom dovela rast kamatnih stopa i znatno teže i skuplje zaduživanje i sada situacija u budžetu nije takva da vi možete bacati novac iz helikoptera, sada ćete politički unosnu meru da radite tako što ćete ograničavati cene.”
Podsetimo, Aleksandar Vučić je 24. avgusta pred televizijskim kamerama najavio nekoliko ekonomskih mera koje bi trebalo da poboljšaju životni standard građana Srbije.
Te mere predviđaju ograničavanje marži najvećih trgovinskih lanaca za oko 3.000 proizvoda, smanjenje kamatnih stopa na kredite, izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, popuste na cenu električne energije i nižu cenu ogrevnog drveta.
Deluje da je najveću pažnju javnosti privukla Vučićeva najava o sniženju marži, za koje Vučić tvrdi da će biti ograničene na 20 odsto i da će se odnositi na 24 trgovinska lanca.
„Pokušavamo da postignemo da uradimo ograničenje marži koje će doprineti velikom smanjenju cena, oko 3.000 proizvoda je uključeno. Da biste videli zašto je u EU viši standard – od 13 do 15 posto kod njih odlazi na prosečnu potrošačku korpu, toliko im odlazi na hranu. Kod nas ide između 40,6 i 47,8 posto, u minimalnoj potrošačkoj korpi toliko ide na hranu i onda malo novca ostaje ljudima za druge potrebe”, rekao je on u nedelju, na konferenciji za medije.
