Izveštaj Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta o Srbiji, objavljen prošle nedelje, rezultat je posete delegacije krajem novembra prošle godine, neposredno nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. U dokumentu na sedam strana izneti su problemi koje su nevladine organizacije predstavile – od obesmišljenog prava na štrajk i višegodišnjih sudskih procesa, preko političkih pritisaka i diskriminacije manjina, do gušenja medija i kampanja protiv aktivista. Preostalih trideset stranica čini odgovor države, koja sve primedbe odbacuje i kroz zakone, strategije i brojeve pokušava da prikaže kako sistem navodno funkcioniše besprekorno. Tako vlasti tvrde da su protesti i hapšenja sprovedeni u skladu sa propisima, da je civilni sektor uključen u donošenje odluka i da su pokrenuti postupci protiv više desetina visokih funkcionera, među kojima se navodi i funkcija bivše državne sekretarke u MUP-u Dijane Hrkalović.
Delegacija Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta boravila je u Srbiji krajem novembra prošle godine, neposredno nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, kako bi prikupila materijal za izveštaj o stanju ekonomskih, političkih i drugih prava u Srbiji. Izveštaj je objavljen tek deset meseci kasnije – prošle nedelje.
Na prvih sedam strana dokumenta prikazane su teškoće na koje su ukazale organizacije civilnog društva, dok se na preostalih 30 stranica nalazi odgovor vlasti. Taj deo gotovo u potpunosti osporava kritike i kroz primere pokušava da prikaže Srbiju u „sjajnom“ svetlu.
Uprkos činjenici da je poseta usledila neposredno nakon tragedije u Novom Sadu, u samom dokumentu gotovo da nema osvrta na dešavanja posle pada nadstrešnice.
U nastavku izdvajamo šta su nevladine organizacije isticale kao glavne probleme, kako su na te navode odgovorile vlasti i zbog čega njihova objašnjenja nemaju uporište u realnosti.
Targetiranje od strane tabloida i napadi na novinare
Civilni sektor je poručio da tabloidi služe za hajke protiv novinara, da istraživački novinari trpe pretnje i tužbe, kao i da REM ne radi transparentno.
Država je na to odgovorila da je novi zakon o medijima usklađen sa evropskim standardima, da se napadi na novinare procesuiraju i da je REM čekao odluku suda pre dodele pete frekvencije.
U praksi, međutim, slučajevi napada na novinare uglavnom ostaju bez epiloga, a regulator svojim nečinjenjem samo održava kontrolu vlasti nad medijima.
Urednik tabloida Srpski telegraf Milan Lađević 29. maja prošle godine fizički je napao novinara portala Radar Vuka Cvijića. Tužilaštvo je, međutim, zaključilo da to nije krivično delo jer nije došlo do „ugrožavanja spokojstva“ prolaznika. Iako se incident dogodio u centru Beograda, gde postoji veliki broj nadzornih kamera, tužilaštvo je mesecima čekalo da policija uopšte dostavi snimke ovog događaja.
Za vreme blokada i protesta u više navrata policija je napala novinare koji izveštavaju sa lica mesta. Tako je početkom ovog meseca policajac udario nogom novinara portala 021 Emira Kahrimanovića dok je ležao na travi, iako je on više puta ponovio da je novinar.
Tokom istog protesta u Novom Sadu, policija je novinarku nedeljnika Vreme Katarinu Stevanović primorala da legne na zemlju i stavi ruke na leđa, iako je imala jasno istaknut novinarski prsluk i legitimaciju, te im je više puta naglasila da je novinarka. „Rekli su da ih to ne zanima“, ispričala je Stevanović za N1.
Predstavnici vlasti u Srbiji često vode negativne kampanje protiv nezavisnih medija, označavajući ih kao protivnike države i strane plaćenike. Naša redakcija, KRIK u takvoj atmosferi radi već 10 godina. Primer takve kampanje dogodio se i krajem juna ove godine, kada je predsednik Aleksandar Vučić novinare televizija N1 i Nova nazvao „teroristima“.
Selektivna hapšenja i prekomerna upotreba sile
Organizacije civilnog društva tvrde da vlast aktivno utišava kritičke glasove i sprovodi napade i hapšenja učesnika protesta nakon tragedije u Novom Sadu. Navode i da su se ta hapšenja često odvijala bez pravnog osnova.
Sa druge strane, vlasti ističu da su protesti i privođenja sprovedeni u skladu sa zakonom, podsećajući da je održano više od 14.000 okupljanja i da je Ombudsman redovno obilazio pritvorene. Optužbe o represiji i prekomernoj sili u potpunosti su odbacili.
Od prvog protesta posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je demolirana Gradska kuća, pa do današnjih okupljanja, beleži se selektivan izbor uhapšenih i brojni slučajevi prekomerne sile.
Devetoro ljudi privedenih nakon protesta 14. avgusta ispričalo je za BIRN da su u garaži zgrade Vlade Srbije bili izloženi pretnjama silovanjem, šamaranju, šutiranju, pljuvanju, vređanju i lomljenju telefona.
Na šta je sve civilni sektor skrenuo pažnju Evropi
Između ostalog, govorilo se o Zakonu o štrajku za koji civilni sektor smatra da je star i komplikovan, pa je pravo na obustavu rada faktički obesmišljeno. Navodi se da su radnici koji su se suprotstavljali poslodavcima često otpuštani, a i kada dobiju spor, više nemaju pravo na povratak na posao.
Tema kritika bila je i vladavina prava. NVO su ukazale da sudski postupci traju godinama i da su skupi, dok moćne kompanije i politički povezani akteri prolaze bolje na sudovima i u javnim nabavkama. Kao primer je naveden tender za gradnju koji je dobila firma registrovana kao pekara. Učesnici su govorili i o zloupotrebama inspekcija, kao i o zaduživanju države kod stranih kreditora bez tendera, što građanima nameće visoke troškove.
Predstavnici civilnog sektora opisali su i neprijateljsko okruženje u kojem deluju organizacije. Njihovi predlozi retko bivaju prihvaćeni u javnim raspravama, a protesti i pritisak EU ostaju jedini način da se njihov glas čuje. Posle masovnih protesta prošle godine, brojne organizacije i aktivisti bili su mete kampanja blaćenja i curenja privatnih podataka, dok su vlasti formirale „paralelne NVO“ bliske vladajućoj stranci, kojima se preusmeravaju sredstva.
U izveštaju su zabeležene i primedbe na diskriminaciju Roma, LGBT+ zajednice i drugih manjina. NVO su upozorile na govor mržnje, na činjenicu da se zločini iz mržnje retko procesuiraju i na političku pristrasnost institucija poput Ombudsmana, koji je, kako tvrde, bio pasivan tokom protesta posle tragedije u Novom Sadu. Skrenuta je pažnja da su tada hapšeni i mladi aktivisti.
Sloboda medija opisana je kao teško narušena. Iako zakoni prate evropske standarde, njihova primena izostaje. Država drži deset televizijskih kanala i time stvara privid pluralizma, dok tabloidi služe za kampanje protiv novinara. Na udaru su i istraživački novinari, koji trpe pretnje, SLAPP tužbe i medijske hajke. Navodi se da REM ne radi transparentno, a dodela nacionalnih frekvencija ocenjiva je kao nezakonita.
Među njima bila je i studentkinja Fakulteta političkih nauka, Nikolina Sinđelić. Prema njenim navodima, komandant Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti Marko Kričak ju je šamarao, udarao njenu glavu o zid i pretio da će je „skinuti i silovati pred svima“.
Nedugo nakon ovog incidenta Vučić je uputio pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, u kojem je naveo da su studentski protesti prerasli u masovne blokade i nasilne incidente koje predvode grupe ekstremista. U tom pismu pomenuo je Nikolinu Sinđelić po imenu, navodeći da se u javnosti predstavlja kao studentkinja, dok je u stvarnosti članica opozicione partije. Takođe je istakao da je bez medicinske dokumentacije i drugih dokaza iznela ozbiljne optužbe na račun visokog policijskog oficira.
Sredinom avgusta na društvenim mrežama objavljeni su brojni snimci policijske brutalnosti tokom protesta u Valjevu, na kojima se vidi kako policija tuče demonstrante koji ne pružaju otpor.
Pored fizičke sile, građani su tokom nekih protesta bili izloženi i opasnim suzavcima.
Studenti Prirodno-matematičkog fakulteta analizirali su gas koji je policija upotrebila u kampusu Univerziteta 5. septembra i utvrdili da je reč o CN suzavcu, čiji su efekti snažniji i opasniji po čoveka.
Dijana Hrkalović primer sistemske kažnjivosti?
Na kritike da je dugogodišnja vlast dovela do partijskog kadrovanja i sistemske nekažnjivosti, država je odgovorila nabrajanjem funkcija na kojima su bili ljudi protiv kojih su, kako tvrde, pokrenuti postupci. U odbrani se navodi da je Tužilaštvo za organizovani kriminal vodilo ili vodi procese protiv najmanje 105 osoba – od ministara i državnih sekretara, preko pomoćnika ministara i direktora javnih preduzeća poput „Puteva Srbije“, „Resavice“, „Koridora Srbije“ i „Železnica Srbije“, pa sve do rukovodilaca u policiji, carini i vojsci, pa čak i sudija i tužilaca. Vlasti tvrde da taj broj dokazuje da borba protiv korupcije nije selektivna i da seže do samog vrha.
Ipak, brojke i nabrajanja funkcija ne odražavaju stvarnu praksu. Ti postupci često ostaju bez pravosnažnih presuda, dok se hapšenja sprovode sa velikim zakašnjenjem, u momentu kada je već moguće uticati na svedoke ili dokaze.
Iz jedne od nabrojanih funkcija vidi se da je država kao primer navela i hapšenje bivše državne sekretarke u MUP-u Dijane Hrkalović. Iako je njen slučaj viđen kao dokaz odlučne borbe protiv korupcije, u javnosti je ostao doživljen pre kao politički obračun nego kao stvarni pravosudni proces sa jasnim ishodom.
Hrkalović je danas rado viđena gošća u prorežimskim tabloidima, a njen advokat Vladimir Đukanović je istovremeno visoki funkcioner vladajuće stranke, ali i narodni poslanik.
Upravo slučajevi u kojima su funkcioneri bliski vlasti hapšeni pa ubrzo puštani, ili su njihovi postupci ostajali bez jasnog ishoda, učvrstili su uverenje građana da za privilegovane nema stvarne odgovornosti. Na tom talasu nepoverenja izrasli su i aktuelni protesti, jer je među građanima prevladalo uverenje da bez javnog pritiska politički odgovorni za rušenje nadstrešnice neće biti procesuirani.
Tenderi i privilegije
Organizacije su, između ostalog, naglasile da politički povezane firme imaju privilegovan tretman, što se ogleda i u primeru tendera koji je dobila firma registrovana kao pekara. Vlasti su to odbacile, tvrdeći da portal javnih nabavki obezbeđuje potpunu transparentnost i da sudovi rade efikasno. No, transparentnost na papiru ne znači i poštene procedure – slučajevi nameštenih tendera i privilegovanih kompanija govore suprotno.
Tako je, na primer, BIRN pre dve godine objavio audio-snimke na kojima se čuje kako predstavnici grada Beograda nude turskoj kompaniji Kentkart, zaduženoj za sistem naplate karata u gradskom prevozu, novi posao na nameštenom tenderu, ukoliko pristane na sporazumni raskid postojećeg ugovora.
Demostat je početkom ove godine pisao o tenderu za očitavanje brojila koji je dobila firma Montop, u vlasništvu Marka Bosanca Bosketa, bliskog vlastima. Elektrodistribucija je tada odabrala ponudu skuplju za 12 miliona evra, dok su uslovi tendera bili skrojeni tako da isključe većinu potencijalnih ponuđača – jedan od njih bio je zahtev da firma mora imati iskustvo očitavanja milion brojila u jednom mesecu.
