Više od 30 organizacija, medijskih udruženja i univerzitetskih profesora zatražilo je od REM-a da televiziji Informer oduzme dozvolu zbog sistematskog kršenja propisa. Tokom naprednjačke vlasti Dragan J. Vučićević razvio je tabloid u medijski sistem koji obuhvata portal, televiziju i udeo u mreži lokalnih medija. Taj rast pratile su stotine manipulacija godišnje na naslovnicama, blizu dve hiljade tužbi od osnivanja i prihodi iz javnih izvora.
Slavko Ćuruvija fondacija, NUNS, NDNV, ANEM, CRTA, SHARE fondacija, YUCOM podneli su inicijativu Regulatornom telu za elektronske medije (REM) kojom su zatražili da televiziji Informer oduzme dozvolu za emitovanje pre njenog isteka 2031. godine. Uz više od 30 drugih organizacije i univerzitetske profesore, navode da ova televizija „sistematski, teško i kontinuirano” krši medijske propise, profesionalne standarde i sopstveni programski elaborat.
Samo tokom 2025. protiv ove televizije podneto je 38 prijava, po čemu je ispred nje bio jedino Pink. REM, međutim, Informeru nikada nije izrekao nijednu meru, ističe se u inicijativi.
Na tri sednice Saveta REM-a samo u oktobru ove godine razmatrano je 11 mišljenja stručne službe o mogućim povredama zakona u programu Informera. U dva slučaja služba je ocenila da je reč o „naročito teškoj povredi” zbog namernog kršenja izbornih obaveza, ali zbog podeljenosti Saveta nijedna mera nije izrečena. Podnosioci podsećaju da je crnogorski regulator u maju ograničio reemitovanje Informera na šest meseci zbog govora mržnje.
Kao primere kršenja propisa navode jednostrano izveštavanje tokom kampanje za izbore 25. oktobra u korist liste Aleksandra Vučića i omalovažavanje Studentske liste. Pominju i Vučićevićev poziv gledaocima da izađu na glasanje tokom izborne tišine, objavljivanje intimnih fotografija jedne studentkinje i snimaka sa uviđaja smrti druge, kao i targetiranje novinara i aktivista.
Inicijativa je podneta dan nakon što je grupa građana, posle okupljanja ispred zgrade Informera, ušla u njegove prostorije. Vučićević je tokom programa pozivao policiju i Hitnu pomoć, a nakon ulaska okupljenih i rasprave sa redakcijom prekinuto je redovno emitovanje. Ispred televizije potom je došlo do sukoba dela okupljenih sa policijom.
Među građanima koji su ušli bila je i Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, poginulog u padu nadstrešnice novosadske železničke stanice. Sa Vučićevićem se raspravljala zbog načina na koji je Informer izveštavao o njenom sinu, njoj i studentima.
Studentska lista saopštila je da ne podržava upade u medije i institucije, niti na njih poziva.
Vučićević je danas inicijativu za oduzimanje dozvole povezao sa izbornom pobedom Studentske liste, predstavljajući Informer kao opozicionu televiziju. U obraćanju koje je objavio Informer tvrdio je da se traži njeno gašenje zato što govori ono što novim političkim pobednicima ne odgovara i najavio nastavak rada.
„Mi kažemo ok, pobedili ste, mi smo sad opozicija, pustite nas da budemo opozicija”, rekao je.
Od tabloida do televizije i udela u lokalnim medijima
Informer je prvi broj objavio u maju 2012, gotovo uporedo sa dolaskom SNS-a na vlast. Novinama i portalu 2023. pridružena je istoimena televizija. REM je Informeru izdao dozvolu za kablovsko emitovanje svega dva dana nakon podnošenja zahteva. Krajem 2024. Informer je dobio i beogradsku televizijsku frekvenciju.
Poslovanje su proširili i ove godine, i to na lokalu. U februaru ove godine, Insajder tim dobio je deset odsto vlasništva u kompaniji Best Media Team.
Ova kompanija prethodno je kupila, između ostalih, užičke televizije 5 i Lav plus, TV Priboj, RTV Bačka Palanka i zrenjaninsku televiziju Santos. Informerov izdavač tako je postao manjinski suvlasnik firme koja okuplja više lokalnih medija.
Stotine manipulacija godišnje na naslovnicama
Dok je Informer širio poslovanje, godišnje analize Raskrikavanja beležile su stotine obmanjujućih objava samo na njegovim naslovnim stranama.
U 2018. zabeležena je najmanje 351 lažna ili neutemeljena vest, u 2019. njih 317, a u 2020. ukupno 212 lažnih, neutemeljenih i manipulativnih vesti. Za 2021. evidentirano ih je 275.
U 2022. Raskrikavanje je na naslovnicama Informera zabeležilo najmanje 363 manipulativne vesti, u 2023. njih 348, u 2024. ukupno 384, a u 2025. godini 399.
Ovi nalazi obuhvataju različite oblike manipulisanja, od navoda bez dokaza, lažnih vesti, pristrasnih objava i manipulacija činjenicama.
1.800 tužbi i nastavak finansiranja javnim novcem
Protiv Informera je od osnivanja podneto oko 1.840 tužbi koje kao osnov imaju naknadu štete za objavljivanje informacije, pokazuju podaci poslovnog registra, a dosuđene odštete do sada premašuju čak 212 miliona dinara. Sama kompanija je u finansijskom izveštaju za 2023. navela da ima 217 aktuelnih sporova i rezervisala je čak 15 miliona dinara za sudske troškove.
Među pravnosnažnim presudama je i ona kojom je utvrđeno da je Informer prekršio zabranu govora mržnje u tekstu o aktivistima Inicijative mladih za ljudska prava. Apelacioni sud je 2023. potvrdio presudu zbog teksta iz 2017, objavljenog nakon što su aktivisti protestovali zbog nastupa osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina na tribini SNS-a u Beški.
Uprkos svakodnevnom govoru mržnju i manipulativnom izveštavanju, brojnim sudskim presudama, izdavač Informera dobija novac iz budžeta svake godine, a u njemu se oglašava više javnih preduzeća.
Prema istraživanju Raskrikavanja, tokom 2025. kroz javne nabavke i projektno sufinansiranje prihodovao je skoro 192.000 evra. Među naručiocima bili su Pošta Srbije, Elektroprivreda Srbije, lokalne uprave i druge javne institucije. Grad Beograd mu je kroz tri projekta dodelio gotovo 90.000 evra.
