Izborna tišina počela je u ponoć između četvrtka i petka i traje do zatvaranja birališta u nedelju, 25. oktobra, u 20 časova. I upravo je tema izborne tišina predmet današnjih „prepucavanja” u medijima. Već u petak ujutru prorežimski tabloidi Informer, Večernje novosti i Alo objavili su više tekstova u kojima optužuju N1, Novu S i druge medije da krše tišinu. Istovremeno, na naslovnim stranama istih portala stajali su naslovi poput „Vreme odluke: U nedelju ujedinjena Srbija pobeđuje!“ i „Kolumna Dražena Živkovića: 10 ključnih razloga zašto glasati za Aleksandra Vučića 25. oktobra“.
Glavni obračunski listovi aktuelne vlasti pronašli su način da „zaobiđu“ pravila predizborne tišine – pozitivne vesti o Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci objavljene nekoliko minuta pred ponoć, tokom celog dana na upečatljivim mestima na naslovnim stranama, vesti u kojima se negativno govori o specifičnim studentima, kao i targetiranje nezavisnih medija koji, po njima, krše zakon emitovanjem „mučkih napada“ na Vučića.
Raskrikavanje je razgovaralo sa pravnikom i članom Saveta REM-a Rodoljubom Šabićem o tome šta mediji smeju, a šta ne, i kako zakon gleda na njihov rad tokom predizborne tišine.
Šta kaže zakon?
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, izborna tišina počinje 48 sati pre izbornog dana i traje do zatvaranja biračkih mesta.
U tom periodu u medijima i na javnim skupovima zabranjeno je da se objavljuju procene rezultata, javno predstavljaju kandidati i njihovi programi i da se birači pozivaju da glasaju ili ne glasaju za određenu listu.
Za kršenje zabrane pravno lice plaća od 100.000 do 600.000 dinara, odgovorno lice u mediju od 50.000 do 150.000, a fizičko lice od 10.000 do 40.000 dinara. Kazne važe za televizije, radio, štampu i portale registrovane kao mediji.
Šabić kaže da zakon ovde dopušta rad medija u nekom formatu, odnosno da – izveštavanje nije isto što i predstavljanje:
„Objavljivanje vesti da je neki kandidat u određeno vreme glasao na određenom biračkom mestu ili da je bio u društvu sa suprugom ili partijskim kolegama je izveštavanje. To nije predstavljanje u smislu koji podrazumeva politički relevantan podatak“, pojašnjava Šabić.
Takođe, jasno je i da tekstovi objavljeni pre tišine ne moraju da nestanu sa sajta.
„Oni su deo javne arhive medija, građani imaju pravo da pristupaju već objavljenim informacijama i to nije kršenje izborne tišine“, kaže Šabić.
Odgovornost nastaje, pojašnjava, ako redakcija takav tekst tokom tišine „osveži“, ponovo ga podigne na naslovnu stranu ili na njega upućuje iz novih vesti.
Ista pravila, prema Šabiću, važe i za komentare ispod starih tekstova. Redakcija mora da ih moderira i ne sme da pusti pozive na glasanje, hvaljenje ili kritiku lista i procene rezultata.
„Medij snosi odgovornost za sadržaj koji svesno odobri i objavi“, jasan je Šabić.
A šta rade tabloidi?
Raskrikavanje je u petak popodne pregledalo naslovne strane tri portala.
Na vrhu Informerove naslovne stajao je tekst „Mučni napad tajkunskih medija na Vučića usred izborne tišine! Tuku ga dok su mu vezane ruke“. U rubrici „Top priče” bio je tekst „Vreme odluke: U nedelju ujedinjena Srbija pobeđuje!“, objavljen u četvrtak u 22.06 i poslednji put ažuriran navodno u 23.55, pet minuta pre početka tišine. Reč je o intervjuu Aleksandra Vučića, nosioca liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, koji su zajedno emitovali TV Pink, Informer TV i B92.
U bloku kolumni bili su tekst Nebojše Bakarca „Pet prioriteta buduće Vlade Aleksandra Vučića” i kolumna Dragutina Matanovića „Zašto 25. oktobra ne treba dati glas antisrpskoj ‚Studentskoj listi’“.
Večernje novosti su pri vrhu naslovne držale tekstove iz Vučićeve emisije na Pinku od četvrtka uveče: „Mnogo je opasnije od onoga što sam mislio: Aleksandar Vučić poručio naciji“, ažuriran u 23.47, i „Cela Srbija važna za listu ‚Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija’“.
Pored njih stajao je tekst „Studentska lista: Za Kosovo nas nije briga“. U glavnom bloku bio je tekst objavljen tokom tišine, „Najnehumaniji napad na jednog čoveka u istoriji Srbije“, sa Vučićevom fotografijom.
Alo je na vrhu naslovne, uz oznaku „VAŽNO!“, držao tekst iz iste emisije: „‚Suočili smo se sa nečim sa čim se malo ko u Evropi suočio’ Vučić se obratio u specijalnoj emisiji: Kada kažem blizu pobede, to je pobeda za Srbiju!“, objavljen u četvrtak u 22.28.
Odmah ispod bili su istraživanje Ipsosa po kom Vučićeva lista ima 47,4 odsto, tekst „Srbija miriše na ruzmarin!“ i tekst „Vučić otkrio ko će voditi Srbiju!“.
Ekspo, bolnice i koridor – sve što treba
Ima i tekstova koji ne pominju direktno liste, ali su vrlo jasno propagandni.
Jedan takav, objavio je jutros u 8.20 časova – „Srbiji od Ekspa 9 milijardi evra: Izložba donosi kvantni skok u svim oblastima“. Novosti su u 9.10 objavile „OD BEOGRADA DO GOLUPCA ZA SAT I 20 MINUTA: Dunavski koridor doneo nadu“, a u 10.09 „NIKADA VEĆA ULAGANJA U ZDRAVSTVO: Bolnice širom Srbije dobijaju potpuno novo lice“. Veče ranije Vučić je na Pinku, prema naslovu Novosti, rekao: „Ekspo je pred nama, da završavamo puteve i pruge“.
Šabić kaže da je to čest način da se izborna poruka prenese bez reči „glasajte“.
„Izveštavanje o raznim započetim, završenim ili budućim ’atraktivnim’ i ’društveno korisnim’ projektima koji se gotovo neprikriveno vezuju za izbornu listu vlasti veoma je često praktikovan način da se biračima šalju propagandne poruke u korist te liste. Ni u Zakonu o elektronskim medijima, ni u Zakonu o izboru narodnih poslanika, ni u Zakonu o sprečavanju korupcije nemamo dobar odgovor na takve zloupotrebe“, kaže član REM-a za Raskrikavanje.
Druga tehnika je, kako se vidi, i gorespomenuta priča o navodnom napadu. Novosti su u petak objavile tekstove „KUKAVICE TUKU U SRED IZBORNE TIŠINE: Napadaju Vučića iz svih oružja u trenutku kada ne može da im odgovori“ i „NAJNEHUMANIJI NAPAD NA JEDNOG ČOVEKA U ISTORIJI SRBIJE“. Alo je objavio „Brutalni napadi na Vučića, njegovu porodicu i SNS tokom izborne tišine!“.
Kroz optužbe na račun drugih, ovi tekstovi tako, tokom tišine stavljaju u naslov ime nosioca liste.
Ko koga optužuje?
Informer je u petak u 10.06 časova objavio da je Nova S „prekršila izbornu tišinu“ tekstom o SNS-u. Glavni urednik Dragan J. Vučićević rekao je da Informer „poštuje izbornu tišinu“. Novosti su optužile portal Radar i novinara Veran Ćulibrka, a Novosti i Alo optužili su novinara Dojče velea Nemanju Rujevića za „strano mešanje u izborni proces“.
Mario Spasić iz organizacije koja se predstavlja kao Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije „Transparentnost“ prijavio je REM-u N1 i Novu S, kao i njihove urednike. Prijavio je i Rajfajzen banku zbog reklame „3 razloga da otvoriš iRačun“, u kojoj vidi „prikrivenu izbornu poruku“.
„Vrlo često upravo mediji koji su prepoznatljivi po plasiranju dezinformacija, koji najčešće krše čak i najosnovnije standarde novinarstva pa tako i pravila izborne tišine, za sve to optužuju druge“, kaže Šabić.
„To potpuno licemerno postupanje jeste specifično sredstvo pritiska na novinare“, jasan je naš sagovornik.
Mediji na društvenim mrežama i nove metode manipulacije
Kandidati tokom tišine znaju i dalje da objavljuju na Instagramu i TikToku neke svoje, direktnije ili indirektnije poruke, a Šabić govoreći o ovoj praksi, kaže da mediji koji te objave preuzimaju krše tišinu:
„Medij koji sa društvenih mreža u toku izborne tišine preuzima i objavljuje političke tekstove, odnosno informacije čije je objavljivanje zakonom zabranjeno, krši izbornu tišinu i trebalo bi da snosi zakonske konsekvence. U praksi ih, međutim, snose retko ili pre nikako“, kaže on.
REM po zakonu može da izrekne opomenu ili upozorenje emiteru i da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ali Šabić kaže da se to retko dešavalo.
„Za dvadesetak godina postojanja REM-a, ranije RRA, koliko znam, samo jednom je Savet formalno reagovao na kršenje izborne tišine, a sankcije su izostale“, navodi on.
REM je u ovu kampanju, podsećamo, ušao oslabljen. Savet ima osam umesto predviđenih devet članova i tek posle tri neuspešne sednice je izabrao predsednika. Početkom oktobra nije usvojio prvi izveštaj o praćenju kampanje i nije se dogovorio o proširenju liste medija koje prati.
Za štampu i portale, kaže Šabić, ne postoji pouzdan odgovor ko je nadležan.
„To govori u prilog tome da je zabrana kršenja izborne tišine, kao i mnoga druga pravila koja bi trebalo da obezbede ravnopravnost učesnika i fer izborni proces, u našem pravnom poretku više proklamacija, bez stvarne, ozbiljne namere da se štiti“, ističe on.
Zakon predviđa i Nadzorni odbor, telo koje bira Skupština i koje može da upozori medije na propuste u kampanji. Šabić kaže da ga ovog puta nisu izabrali – „Malo građana zna da je Zakonom o izboru narodnih poslanika predviđen Nadzorni odbor od 10 članova izabranih u Narodnoj skupštini od istaknutih javnih radnika koji ne mogu biti članovi političkih stranaka, sa bitnim ovlašćenjima u izbornom procesu koja uključuju i upozorenja sredstvima informisanja na propuste koji se tiču izbornog procesa uopšte ne postoji. „Zaboravili“ su da ga izaberu“, kaže on.
Ima li onda tišina smisla?
Informer je u petak na naslovnoj strani štampanog izdanja tražio „Ukinite izbornu tišinu“, a Novosti su objavile „analizu“ pod naslovom „Da li je izborna tišina neophodna“.
Šabić kaže da je zabrana izgubila snagu, prvenstveno jer se ne primenjuje.
„Činjenica da se kršenje zabrane godinama praktično ne sankcioniše, a pogotovo to što se zabrana i kazne ne odnose na internet portale koji nisu registrovani kao mediji i na sve moćnije društvene mreže, u velikoj meri relativizuje ovu zabranu. Nije slučajno da je sve više onih koji misle da je izgubila smisao i da je treba ukinuti ili, ako je to uopšte moguće, urediti na drugačiji način“, zaključuje on.
