Fondacija Kofi Anan sa sedištem u Ženevi objavila je sredinom juna Indeks izborne ranjivosti koji procenjuje rizik od nasilja tokom izbornih procesa širom sveta. Prema tom izveštaju, Srbija se nalazi na drugom mestu u Evropi, odmah iza Rusije. Srpski telegraf je ove nalaze predstavio kao „dokaz” zapadne zavere i „Rokfelerovog udara” na Srbiju. Tabloid tvrdi da za ovakvu procenu ne postoje konkretni podaci, prećutkujući da se indeks zasniva na jasno definisanoj metodologiji i nizu političkih, društvenih i institucionalnih pokazatelja, kao i na nalazima o izbornim nepravilnostima koji se godinama dokumentuju u Srbiji.
„Još jedna epizoda obojene revolucije. Novi Rokfelerov udar na Srbiju” – ovako je Srpski telegraf opisao nedavni izveštaj švajcarske fondacije Kofi Anan. Tabloid konstatuju da se Srbija „našla na nišanu zapadnih centara moći, preko mreže nevladinih organizacija i naručenih izveštaja”.
Ovaj tabloid, inače izrazito naklonjen vladajućoj stranci, zapravo se referiše na indeks izborne ranjivosti koji je objavila Fondacija Kofi Anan čije je sedište u Ženevi. Prema ovom njemu Srbija beleži visok rizik od izbornog nasilja.
Srpski telegraf tvrdi da je ova organizacija proglasila našu zemlju „bez ijednog konkretnog podatka, za tempiranu bombu pred izbore”.
O kakvom izveštaju je reč?
Fondacija Kofi Anan je 10. juna objavila Indeks izborne ranjivosti za 2026 – 2027. godinu koji je zasnovan na, kako navode kombinovanju političkih, društvenih, ekonomskih i upravljačkih indikatora. Cilj je kako navode da se na ovaj način identifikuju ranjivosti i ojačaju napori kako bi se sprečilo nasilje na dan izbora.
Srbija se nalazi na visokom drugom mestu u Evropi po riziku od izbornog nasilja, odmah iza Rusije, dok je na trećem Bosna i Hercegovina.
Indeks rizika za izborno nasilje u Srbiji iznosi 48.8, što je kako se navodi najviši indeks među evropskim zemljama i zemljama kandidatima za EU.
Ovakav indeks, kako navode, odražava kombinaciju ponovljenih spornih izbora, zastrašivanja od strane vlasti, nepoverenje u opoziciju, medijsku neravnotežu, kao i eskalaciju ulične politike.
„Srpska napredna stranka (SNS) i predsednik Aleksandar Vučić dominiraju političkim sistemom. Opozicione partije, građanski pokreti i nezavisni posmatrači su više puta izrazili zabrinutost zbog kontrole medija, pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebu administrativnih resursa, kupovine glasova i zastrašivanja”, navodi se između ostalog u delu o Srbiji.
Napominje se da u Srbiji izbore prati nasilje, kao i zastrašivanje od strane vlasti, izborne neregularnosti, kao i kupovina glasova.
Podsećaju da su se u Srbiji od kraja 2024. dešavali protesti zbog korupcije i zahteva za procesuiranje odgovornih za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. „Sukobi, hapšenja i optužbe na račun državnog vrha su povećali polarizaciju”.
Napominju i da se u Srbiji očekuju predsednički izbori 2027, ali i parlamentarni izbori, mada se još uvek ne zna kada će biti održani. Prema Indeksu ranjivosti izbora nekoliko je faktora koji bi mogli da dovedu do nasilja na dan izbora u Srbiji.
„Prevremeni izbori mogli bi ili da smanje tenzije i ublaže proteste ili, naprotiv, da ih dodatno pojačaju, u zavisnosti od toga da li će uslovi za njihovo održavanje biti ocenjeni kao fer i pravični.”
Takođe podsećaju na medijsku neravnotežu i dezinformacije.
„Dominantni narativi provladinih medija, napadi na lidere protesta i tvrdnje o stranom mešanju mogli bi da pojačaju neprijateljstvo i polarizaciju. Uznemiravanje i zastrašivanje putem interneta mogli bi da se preliju u fizičke sukobe tokom protestnih i izbornih skupova.”
U te faktore svrstavaju i kupovnu glasova, pritiske na zaposlene u javnom sektoru, manipulaciju biračkim spiskovima, prekomernu upotrebu sile od strane policije, masovna hapšenja.
Inače, ovaj indeks obuhvata oko 60 zemalja u svetu u kojima su predviđeni izbori u ovoj ili sledećoj godini, a najveću verovatnoću za nasilje na dan izbora imaju zemlje u Africi i Aziji poput Ekvatorjalne Gvineje, Tadžikistana, Nikaragve, Burundija.
Sve ovo Srpski telegraf manipulativno svojim čitaocima predstavlja kao napad na Srbiju, iako postoje mnogobrojni dokazi izbornih nepravilnosti i slučajeva nasilja tokom izbora.
Tu su recimo izveštaji Crte, čiji posmatrači na licu mesta već godinama prate izborne procese u Srbiji. Oni redovno beleže mnoštvo nepravilnosti – poput kupovine glasova, paralelnih biračkih spiskova, „uvoza glasača”, fizičkih i verbalnih napada. Crtini posmatrači su recimo mnoštvo incidenata zabeležili tokom lokalnih izbora u 10 opština u Srbiji, krajem marta 2026, ali i generalno tokom gotovo svih parlamentarnih izbora više godina unazad.
Brojne međunarodne organizacije poput OEBS-a i Evropske komisije su takođe proteklih godina ukazivale na izborne nepravilnosti u Srbiji.
Osim toga, i sami građani često na licu mesta beleže incidente. Puno je svedočenja o napadima na novinare i aktiviste. Tako je recimo tokom lokalnih izbora u Bajinoj Bašti napadnut novinar Zoomer-a Darko Gligorijević, dok su reporterki Vremena tokom lokalnih izbora u Kosjeriću probušene gume na automobilu.
Na dan lokalnih izbora u Boru napadnuti su i prebijeni novinari Lazar Dinić i Ivan Bjelić, kojima je tom prilikom oštećena i oprema, a novinarka Zorica Popović dobila je dva udarca u stomak. Bjelića su maskirani napadači, od kojih je jedan nosio sekiru, tukli nogama po glavi, dok je Dinić ima prelome u sinusnim kostima.
Srpski telegraf takođe tvrdi da Rokfeler „udara” na Srbiju preko ovog izveštaja. Do tog zaključka je došao jer je Rokfeler fondacija jedan od donatora Kofi Anan fondacije, ali ne i jedini.
Inače, Fondacija Kofi Anan je neprofitna organizacija osnovana 2007. godine od strane pokojnog bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana. Kako se navodi na njihovom sajtu, upravni odbor Fondacije čine istaknute ličnosti iz javnog i privatnog sektora, dok njen rad sprovodi tim sa sedištem u Ženevi, u Švajcarskoj. Navode da im je cilj unapređenje demokratije, razvoj mladih lidera i međunarodna saradnja.
