Razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predstavnicima GSP-a, sindikata i strukovnih udruženja ispred Predsedništva danas je u provladinim tabloidima predstavljen kao gotovo istorijski događaj. Što i jeste. Međutim, Informer je susret opisao kao dokaz da Vučić „ne beži od naroda” i da je spreman da sasluša građane. Takav narativ, međutim, zanemaruje činjenicu da se predsednik prethodnih godina nije pojavljivao na najvećim protestima i okupljanjima nezadovoljnih građana. Nije ga bilo ni među građanima koji su odavali poštu stradalima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, niti na masovnim studentskim demonstracijama koje su usledile.
Radnici GSP-a, sindikati i strukovna udruženja danas su predali zahteve predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i razgovarali sa njim ispred zgrade predsedništva.
Nakon što se Vučić okupljenima zahvalio što su „na pristojan način protestovali bez obzira na to kakva su im politička uverenja” i obećao da će im za tek sedam dana odgovoriti, umesto zvižduka, usledio je aplauz.
Ovo je i za tabloide bilo „nezapamćeno”.
Šta su zahtevi GSP-a?
Radnici GSP-a traže obustavu postupka javno-privatnog partnerstva dok se ne definiše budućnost trolejbuskog saobraćaja u Beogradu. Među zahtevima su i garancije da nijedna trolejbuska ili autobuska linija neće biti oduzeta GSP-u i predata privatnim prevoznicima, kao i nabavka najmanje 90 novih trolejbusa i 300 autobusa.
Informer piše kako je „ovaj trenutak još jednom je dokazao ogromnu razliku između nekadašnje i sadašnje vlasti” i da dok je Boris Tadić tokom svog mandata „bežao od sopstvenog naroda i sklanjao se u Rumuniju”, s druge strane „Vučić je pokazao šta znači odgovornost”.
Međutim, ovakvi hvalospevi nisu opravdani i tabloidi su spremni da sve koriste zarad propagande, izdvajajući čak i nešto po čemu Vučić uopšte nije poznat.
Vučić je naime više puta imao priliku da izađe ispred Predsedništva i razgovara sa nezadovoljnim građanima, a to nije učinio.
On je 2019. godine u Predsedništvu održao vanrednu konferenciju za novinare nakon što su demonstranti i predstavnici opozicije upali u zgradu RTS-a. Tokom njegovog obraćanja, ispred zgrade Predsedništva protestovali su nezadovoljni građani.
Tokom velikog protesta 15. marta prošle godine, kada se sumnja da je nad građanima koji su mirno protestovali i odavali 15 minuta pošte stradalima upotrebljeno zvučno oružje, na terasi Predsedništva viđene su i anti-dron puške. MUP je saopštio da su one bile prisutne radi bezbednosne zaštite predsednika, što bi moglo da ukaže na to da je Vučić bio u zgradi.
Vučić je i tokom juna prošle godine držao konferenciju na kojoj je studentima obećavao vanredne parlamentarne izbore. Tokom tog obraćanja mogli su se čuti povici studenata ispred prozora.
U izveštaju Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta o Srbiji, objavljen sredinom septembra prošle godine, u kom nevladine organizacije iznose probleme, a srpska vlast na njih odgovara, obično poricanjem, režim je naveo da je održano više od 14.000 okupljanja u Srbiji.
Vučić ni tokom jednog od tih skupova nije stao pred nezadovoljni narod.
Nije ga bilo ni nakon pada nadstrešnice, ni na obeležavanjima pola godine i godinu dana od tog događaja, ali ni na velikim studentskim protestima.
S druge strane, sam je sebi organizovao skupove, gde je stojao na bini za mikrofonom, ili među svojim najvrelijim pristalicama u štabovima SNS-a i u Ćacilendu.
Uspeo je da pojede i indeks sendvič u Novom Sadu i mahne jednoj baki.
U junu prošle godine sastao se sa isključivo studentima koji mu idu uz dlaku, takozvanim Studentima koji žele da uče. To je u naslovu na sajtu Predsedništva prikazano kao sastanak sa studentima.
Milovan Milivojević, čiji je sin Milomir 2017. stradao u eksploziji u fabrici „Milan Blagojević – Namenska” u Lučanima, iskoristio je posetu Vučića Lučanima sredinom 2019. godine da mu se obrati i zatraži pomoć. Vučić je u tom razgovoru neprimereno pričao sa ocem poginulog i između ostalog mu rekao da „njegov sin nije radio na manekenskoj pisti, već u fabrici oružja”.
Tokom godina bilo je i štrajkova radnika Apoteka Beograd, penzionera, nastavnika u prosveti, mlekara, poljoprivrednika i drugih. Predsednika nije bilo ni na ovim protestima.
