Dok provladini mediji godinama ponavljaju ista kršenja kodeksa i zakona uz, maltene, simbolične kazne, nasilje nad novinarima i pritisak na nezavisne redakcije sve je gore. Novi izveštaj Fondacije Slavko Ćuruvija pokazuje da tabloidi gube devet od deset sudskih sporova, ali da ih to, zbog malih naknada, ne odvraća da opet pišu isto. U isto vreme, nadležne institucije gotovo da ne reaguju na veliki porast nasilja nad novinarima, naročito na protestima čime država šalje poruku da se ovo nasilje toleriše.
Institucije ne uspevaju da odgovore na sve veću zloupotrebu medijskog prostora i sve teže oblike nasilja prema novinarima, jedan je od zaključaka četvrtog izveštaja Slavko Ćuruvija fondacije o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije.
Autori su ovim izveštajem hteli da vide da li pravosudni sistem efikasno štiti novinare i građane od zloupotrebe medija, i obrnuto, da li medije štiti od zloupotrebe tužbi (SLAPP).
Analizirali su parnične postupke pred Višim sudom protiv medijskih kuća, potom primenu standarda za zaštitu od SLAPP tužbi, kao i slučajeve nasilja nad novinarima u prethodnim godinama.
U izveštaju kažu da zloupotreba slobode izražavanja i nasilje nad novinarima u Srbiji rastu, ali da institucije na to ne odgovaraju adekvatno.
Pojedine redakcije učestalo su meta nasilja, pretnji, zastrašivanja i ometanja u radu, ali njihove krivične prijave često se olako i rutinski odbacuju.
Takođe, važan zaključak koji su autori izneli jeste da je u parničnim sporovima uočena velika razlika u ishodu zavisno od toga koji je medij tužen. Provladini tabloidi gube u više od 90 odsto slučajeva, dok kritički i nezavisni mediji mediji (Danas, Nova, KRIK) imaju znatno manji procenat neuspeha.
Međutim, skromni iznosi naknade ne obezbeđuju efikasnu zaštitu građana, jer tabloide ne sprečavaju da iznova čine iste prekršaje.
Medijski sporovi u porastu, spor rad sudova, niske odštete
Analiza je obuhvatila medijske sporove vođene u periodu od jula 2024. do kraja 2025. godine.
Uzeti su postupci protiv tabloida koji su najčešći prekršioci Kodeksa novinara Srbije, i to su Alo, Informer, Kurir, Srpski telegraf, Republika (portal Srpskog telegrafa) i Večernje novosti. Osim njih, analizom su obuhvaćeni list Danas i novine Nova, za koje je Savet za štampu utvrdio da su imali najmanje odstupanja od Kodeksa, kao i KRIK.
Autorke izveštaja, konstatuju da je broj medijskih sporova u porastu. U periodu od godinu i po dana zavedeno je 2.480 predmeta, od kojih je do kraja 2025. godine okončano svega 396.
U porastu je kako primećuju i senzacionalizam, povrede časti i ugleda, nepoštovanje pretpostavke nevinosti, kao i povrede prava na privatnost. „Jedan od uočenih problema jeste kontinuirano ponavljanje istih povreda od strane istih medija, na štetu istih tužilaca – najčešće opozicionih političara”.
U postupcima protiv štampanih medija i portala, prosečna dosuđena naknada je nešto manja od 100 hiljada dinara. To je prilično malo i ne odvraća ove listove da iste tekstove ponovo objavljuju.
U izveštaju se navodi da su tužbe protiv provladinih tabloida usvojene u preko 90 odsto predmeta. „Nasuprot tome, u predmetima protiv Danasa, Nove i KRIK-a, zabeležen je značajno niži procenat uspeha tužilaca”.
Napominje se da se mediji koji nisu pod kontrolom vlasti suočavaju sa sve većim pritiscima, što „otežava njihovo funkcionisanje i sužava prostor za iskazivanje različitih mišljenja”.
Sudija Apelacinog suda u penziji i jedna od autorki, Vida Petrović Škero, na predstavljanju ove analize istakla je da provladini mediji „za svaku izrečenu kritiku na račun nosilaca vlasti imaju užasan napad na medij i novinara koji to radi, sa pretnjama”.
„Označavaju ih kao ‘tajkunske medije’, ‘strane plaćenike’, ‘štabove terorističkih organizacija’, ‘lažne novinare’, ‘trovačnice građana’ i ‘fabrike zla’”, napominje Škero.
Osim toga, konstatuje da je primetno da postupci protiv medija traju duže u slučajevima u kojima su tužioci političari, funkcioneri ili estradne ličnosti.
„Razlog dugog trajanja je uglavnom što tužioci ne mogu da dođu, političar ne dođe jer ima jako bitan sastanak, funkcioner još važniji, a medijska ličnost je taman na turneji. I gde smo onda – suđenje se odlaže”, navodi Škero.
Neefikasan odgovor sudova na SLAPP tužbe u Srbiji
Poseban deo analize posvećen je SLAPP tužbama. U izveštaju se podseća iako su Evropska unija i Savet Evrope usvojili standarde za borbu protiv SLAPP tužb njihova praktična primena i dalje kasni.
„Srbija i dalje nema efikasan odgovor na problem SLAPP-a. (…) Uprkos direktnim upozorenjima Evropske komisije i rastu broja slučajeva koji ozbiljno ugrožavaju rad istraživačkih medija, novinara i organizacija civilnog društva”, navodi se u analizi.
Pravnica Ana Zdravković jedna od autorki ove analize kazala je da da SLAPP tužbu karakteriše nesrazmerna visina tužbenog zahteva, broj postupaka koje tužilac ili sa njim povezana lica podnose protiv tuženog, odugovlačenje postupka, što dovodi do većih troškova postupka.
Među primerima SLAPP tužbi istaknuto je i nekoliko slučajeva koji se vode protiv naše redakcije, KRIK-a.
Primer je tužba sudije Apelacionog suda Dušanke Đorđević i njenog supruga koji su podneli tri tužbe protiv novinara i urednika KRIK-a, tražeći između ostalog i zatvorske kazne.
„Sve i da su u navedenom slučaju povređena pravila novinarske etike, odnosno da je došlo do povrede prava tužilje (…) neuobičajeno je, ako ne i protivno međunarodnim normama, zahtevati drakonsku kaznu zatvora za krivično delo protiv časti i ugleda”, navodi se u analizi.
Advokatica Kruna Savović dodaje da se sve češće sa SLAPP tužbama, osim velikih redakcija, suočavaju i mediji na lokalu.
Rekordan broj napada na novinare, ali malo sudskih epiloga
Položaj novinara nije bolji ni kada je reč o njihovoj bezbednosti.
„U 2025. godini zabeležen je rekordno visok broj prijavljenih krivičnih dela na štetu novinara (134), a donet je veoma mali broj osuđujućih presuda – svega tri u predmetima formiranim 2025. godine”.
U izveštaju se napominje da je osim sve češćih pretnji, zastrašivanja i ometanja u radu, bezbednost novinara dodatno ugrožena svakodnevnim verbalnim napadima koje upućuju političari vladajuće stranke i visoki državni zvaničnici.
„Poručuju da je targetiranje novinara društveno prihvatljivo. Atmosfera linča, koju kreiraju najviši predstavnici vlasti, s jedne strane podstiče vršenje nasilja prema novinarima, a s druge strane obeshrabruje institucije da novinarima pruže potrebnu zaštitu”, navodi se u izveštaju.
Nasilje nad novinarima posebno je u porastu od kraja 2024. godine, nakon što su započeti studentski protesti zbog urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Konstatuje se da novinarima zaštitu ne pruža ni policija.
Advokatica Krina savovic rekla je na predstavljanju izveštaja da institucuje ne reaguju adekvatno i da je to obeshrabrujuca poruka novinarima.
„Fizički napadi na medijske radnike su postali potpuno otvoreni i ogoljeni, i sa druge strane ako govorimo o reakciji nadležnih organa, tu mislim na policiju, oni su ili nemi posmatrači ili i učesnici u napadima i to je pozicija na kojoj smo”, kaže Savović.
