Na najnovijoj listi medijskih sloboda međunarodne organizacije Reporteri bez granica (RSF), Srbija se našla na 104. mestu, što je pad od čak osam mesta u odnosu na prošlogodišnji rejting, čime se svrstava u kategoriju zemalja u kojima je „teška situacija”, kada je reč o slobodi medija. U delu o Srbiji, Reporteri napominju da su novinari često na meti verbalnih napada predstavnika vlasti, kao i da je tokom prošlogodišnjih protesta zabeležen rekordan broj fizičkih napada na novinare. Od zemalja u regionu Srbija je najlošije rangirana. U poslednjih deset godina je prema indeksu slobode medija Srbija zabeležila pad od čak 45 mesta.
U ovogodišnjem izveštaju o stanju medijskih sloboda, Reporteri bez granica navode da je društvo u Srbiji dodatno polarizovano zbog protesta koji su se dešavali u periodu od 2023. do 2025. godine.
„Novinari su često na meti napada predstavnika vladajuće elite predvođene predsednikom Aleksandrom Vučićem, koga smatraju predatorom slobode medija, a takvi napadi se dodatno pojačavaju putem pojedinih nacionalnih televizija”, navode RSF u delu o Srbiji. Dodaju da novinari koji kritički izveštavaju imaju ograničen pristup intervjuima sa predstavnicima vlasti i javnim informacijama.
Napominju da Srbija ima zakone koji obavezuju policiju i tužilaštvo da reaguju na napade na novinare, ali da oni „nisu adekvatno primenjvani tokom protesta 2025.”
Konstatuju da su tokom izveštavaja na prošlogodišnjim protestima novinari pretrpeli „rekordan broj fizičkih napada – najmanje 100, od kojih su mnoge počinili policijski službenici”.
„Pravosudni sistem, koji se bavi ubistvima, napadima i SLAPP tužbama protiv novinara, tek treba da pokaže nezavisnost i efikasnost u zaštiti slobode medija”, navode Reporteri..
Kažu i da je efikasnost stalne radne grupe za bezbednost novinara „narušena nedostatkom političke volje, što je dovelo do njenog bojkota od strane medijskih predstavnika”.
Reporteri podsećaju i da je Vrhovni sud utvrdio da je presudom iz 2024. godine, kojom su četvorica bivših pripadnika državne bezbednosti oslobođeni optužbi za ubistvo Slavka Ćuruvije, povređen zakon u ključnim tačkama.
U svom izveštaju ističu i da su proteklih godina u Srbiji otkriveni „uznemirujući slučajevi ilegalnog hakovanja mobilnih telefona novinara od strane obaveštajnih službi i policije”.
U odnosu na nekadašnje SFRJ, Srbija je najlošije rangirana, a od zemalja u okruženju, sa njom se u kategoriji zemalja sa „teškom situacijom” nalazi Bosna i Hercegovina koja zauzima 90. na listi, čime je pala za četiri mesta u odnosu na 2025.
Situacija u regionu znatno povoljnija
Nekoliko mesta niže na ovogodišnjoj listi Reportera bez granica u odnosu na 2025. godinu „pale su” i Crna Gora (41.), Severna Makedonija (45.) i Slovenija (36.). Napredak je u odnosu na 2025. ostvarila Hrvatska za sedam mesta i sada je rangirana na 53. mestu, dok je Kosovo napredovalo za čak 15 mesta i sada je 84. na listi Reportera bez granica.
Uprkos različitim pomeranjima na listi, sve navedene zemlje i dalje zauzimaju znatno povoljnije pozicije u odnosu na Srbiju.
Najbolje su rangirane Norveška, Holandija i Estonija, a Reporteri su ocenili da najmanje slobode imaju mediji u Kini, Severnoj Koreji i Eritreji, koja je poslednja na listi.
Reporteri bez granica napominju da se po prvi put u istoriji indeksa slobode medija „više od polovine zemalja u svetu nalazi u kategorijama „teško” ili „veoma ozbiljno” kada je reč o slobodi medija.
„Tokom 25 godina, prosečna ocena svih 180 zemalja i teritorija obuhvaćenih indeksom nikada nije bila niža. (…) Pravni indikator indeksa najviše je opao tokom protekle godine, što je jasan znak da se novinarstvo širom sveta sve više kriminalizuje.”
