Raspravom koja je danas trajala duže od tri sata završeno je suđenje po tužbama koje su protiv Fondacije Slavko Ćuruvija podneli nekadašnji pripadnici Državne bezbednosti Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak. Oni tvrde da im je saopštenje Fondacije objavljeno nakon njihovog oslobađanja od optužbi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije povredilo čast i ugled. Sud bi uskoro trebalo da donese presudu.
Gotovo dve godine otkada su tužili Fondaciju Slavko Ćuruvija, trojica bivših službenika državne bezbednosti Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak danas su u punoj sudnici Drugog osnovnog suda dali svoje iskaze.
Oni su tužbu podneli zbog saopštenja objavljenog nakon što su 2024. godine pravosnažno oslobođeni optužbi za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa” Slavka Ćuruvije, ubijenog u centru Beograda 1999. godine.
U saopštenju Fondacije, koje je objavljeno kao reakcija na oslobađajuću presudu, navedeno je da „zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost”. Radonjić, Romić i Kurak tvrde da su im tom izjavom povređeni čast i ugled jer ih je sud prethodno oslobodio optužbi.
Svaki od njih podneo je posebnu tužbu i tražio odštetu od po pola miliona dinara, a sud je kasnije ove postupke spojio u jedan.
Današnje ročište u samoj sudnici pratilo je više od 20 novinara, Ćuruvijinih kolega, ali i predstavnika stranih ambasada u Srbiji.
Javnost je danas prvi put nakon više godina mogla da vidi nekadašnjeg pripadnika državne bezbednosti, Miroslava Kuraka, koji se nakon pravnosnažne oslobađajuće presude pre dve godine, vratio u Srbiju.
On je godinama bio u bekstvu, te je i suđenje za Ćuruvijino ubistvo koje je počelo 2015. proveo van Srbije. Njegov iskaz trajao je nešto kraće od iskaza Romića i Radonjića, za razliku od njih, on je samo odgovarao na pitanja sudije.
Na pitanje sudije Ljiljane Ilić čime se bavi rekao je da je „profesionalni lovac i turistički operater.”
Pričao je o tome da se nakon saopštenja Fondacije osećao jako loše i povređeno, posebno zbog dece.
Tvrdi da su ga nakon saopštenja Fondacije mnogi prijatelji i poznanici pitali da li je on stvarno oslobođen optužbi za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Kuraka i njegove kolege iz nekadašnjeg DB-a, međutim, najpre je za Ćuruvijino ubistvo optužilo Tužilaštvo za organizovani kriminal 2014, petnaest godina od kako je ovaj novinar likvidiran ispred svoje zgrade u Beogradu.
Negira da je Fondaciju tužio iz materijalnih razloga, već sa ciljem da „prestanu medijske hajke na njega i njegovu porodicu”, koje, kako je dodao – traju duže od decenije.
„Ako Slavko Ćuruvija Fondacija napiše velikim slovima lepo i jasno izvinjenje meni i članovima moje porodice za objavljeni tekst, spreman sam da povučem bilo koji zahtev za materijalnu nadoknadu štete”, rekao je Kurak danas.
Osim njega, na današnjem ročistu su i Milan Radonjić i Ratko Romić svedočili o posledicama koje su, navodno, pretrpeli zbog saopštenja Fondacije. Naveli su da se i dan danas nakon pravnosnažne presude kreću u uskom krugu ljudi.
„Zbog teksta me ljudi izbegavaju i deo njih iskazuje određenu rezervu prema meni i to se jasno manifestuje u mom svakodnevnom životu, pa i sada”, rekao je Ratko Romić danas pred sudom.
Slično tvrdi i Milan Radonjić. „Ja sam od donošenja presude možda jedanput otišao u grad sa svojom porodicom, i dva puta do prodavnice sa ćerkama. Družim se sa malim krugom ljudi”.
„U dva postupka smo moje kolege i ja proglašeni krivim, a mene sud nije nazvao „ubicom”. A onda sam doživeo da me Fondacija Slavko Ćuruvija tako nazove”, rekao je Milan Radonjić.
Romić tvrdi da je ovim tekstom nastavljen progon na njega. „Cilj je stvaranje jednog opšteg utiska u javnosti o mojoj nespornoj krivici uprkos oslobađajućoj pravosnažnoj presudi”.
Iako su sva trojica tražili naknadu materijalne štete od po pola miliona dinara, danas tvrde da im novac nije važan.
Milan Radonjić je insistirao na tome da je Fondaciju tužio jer „ne dozvoljava da ga neko vređa, ponižava i naziva ubicom”.
Dok Romić kaže da je njemu satisfakcija da sud donese presudu „kojom će utvrditi da je Fondacija objavljivanjem ovog teksta ugrozila njegov ugled i čast”.
On se osvrnuo na zahtev koji je na prethodnom ročištu iznela njegova advokatica Zora Dobričanin – da im nije cilj da Fondaciju ostave bez sredstava.
Danas su ponovo zatražili da Fondacija dostavi podatke o finansijama, te napominju da su spremni, ako se ispostavi da će zbog ovog postupka Fondacija biti finansijski iscrpljena, da odustanu od tužbi.
Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije
Istraga u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije je trajala 15 godina, od ubistva 1999. godine sve do 2014. kada je optužnica najzad podignuta. Suđenje je počelo naredne 2015. godine, a na optuženičkoj klupi su se našli nekadašnji pripadnici državne bezbednosti: Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak.
U aprilu 2019. Njih četvorica su osuđeni na ukupno sto godina zatvora. Međutim, suđenje nije rasvetlilo ni ko su nalogidavci, niti ko je ubica.
Prema optužnici, kao neposredni izvršilac bio je označen Miroslav Kurak, ali je presuda „iskoračila„ iz optužnice i Kuraka označila kao pomagača, dok je kao ubica po prvi put uvedena nepoznata osoba, odnosno NN lice.
Ova presuda je „oborena”, a Apeacioni sud je naložio ponovno suđenje, koje je trajalo oko godinu dana. Međutim, ni ono nije donelo ništa novo, te je presuda bila istovetna, a sud je ponovo iskoračio izvan granica optužnice.
Zatim je Apelacioni sud u Beogradu otvorio poseban pretres pred petočlanim većem, saslušavani su ponovo neki svedoci poput Milorada Ulemeka i braće Simović, ali sud ponovo ništa novo nije saznao.
Nakon ovog pretresa Apelacioni sud je početkom 2024. objavio pravosnažnu oslobađajuću presudu, i njome je stavljena tačka na postupak protiv njih četvorice.
Presuda Vrhovnog suda: Oslobađajućom presudom povređen zakon u korst okrivljenih
Dve godine nakon što je Apelacioni sud doneo pravosnažnu oslobađajuću presudu, Vrhovni sud utvrdio je da je apelacija njome povredila zakonske odredbe u korist sada već oslobođenih za Ćuruvijino ubistvo.
U obrazloženju presude, Vrhovni sud, između ostalog, navodi da je Apelacioni sud „povredio zakon” prilikom ocene iskaza više svedoka.
Ovo se odnosi i na iskaze jednog od ključnih svedoka, Milorada Ulemeka Legije, koji je inače osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Vrhovni sud navodi da je apelacija neistinito tvrdila u presudi da Legija na suđenju nije želeo da ponovi ono što je ispričao tužiocu na saslušanju u tužilaštvu u januaru 2014.
Vrhovni sud je utvrdio da je zaključak sudija apelacije netačan na osnovu zapisnika i transkripta sa suđenja.
„Iz zapisnika o ispitivanju svedoka na glavnom pretresu dana 26. 09. 2016. proizilazi da je svedok naveo da nema ništa posebno da kaže osim onoga što je izjavio i da nema šta da doda. (…). Na pretresu pred drugostepenim sudom svedok je više puta izjavio da nema ništa da doda, niti da oduzme od onoga što je rekao na prošlom svedočenju, kao i da sve što je rekao stoji u zapisniku i da stoji iza toga”, navodi Vrhovni sud u presudi, referišući se na svedočenje Legije.
Osim iskaza svedoka, ostao je nejasan i odnos sudija Apelacionog suda prema izveštaju o telefonskoj komunikaciji Radonjića, Romića i Kuraka u vreme ubistva Ćuruvije.
Upravo su izveštaji baznih stanica mobilne telefonije u okolini mesta gde se dogodilo ubistvo bili među glavnim dokaznim materijalom protiv okrivljenih.
Advokatica Fondacije, Kruna Savović zatražila je danas od sudije da u obzir uzme ovu presudu Vrhovnog suda, objašnjavajući da je njome utvrđeno da je Apelacioni sud pravnosnažnom oslobađajućom presudom načinio povredu krivičnog postupka u korist tužilaca.
