Soroš je u tekstu izrazio zabrinutost zbog jačanja antievropskih ideja u Evropi i govorio o prognozi događaja u Evopskoj uniji, strankama u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Bregzitu, kao i situaciji u Italiji. Srbiju, Dodika, ali ni bivšeg savetnika Donalda Trampa Stiva Benona ne spominje.
On je rekao da smatra da prisustvujemo revolucionarnom momentu, čiji je ishod neizvestan. Sledeći bitan događaj će po njegovom mišljenju biti Izbori za Evropski parlament koji će se desiti u maju ove godine.
Soroš smatra da će „nažalost, antievropske snage imati konkurentsku prednost u glasanju. Postoji nekoliko razloga za to, uključujući zastareli sistem stranaka koji prevladava u većini evropskih zemalja, praktična nemogućnost promene ugovora i nedostatak pravnih instrumenata za disciplinovanje država članica koje krše principe na kojima je osnovana Evropska unija“.
„Evropska narodna stranka (EPP) je najproblematičnija. EPP je skoro u potpunosti lišena principa, kao što pokazuje njena spremnost da dozvoli nastavak članstva mađarskog premijera Viktora Orbana u Fidesu kako bi sačuvala svoju većinu i kontrolisala raspodelu najviših radnih mesta u EU“, napisao je Soroš.
Srpski telegraf svoje čitaoce obaveštava, pozivajući se na ruske obaveštajne službe, da su srpske vlasti još 2016. upozorene da je Soroš „silne pare opredelio da bi preko NVO i tzv. građanskih protesta u Srbiji izazvao haos na ulicama“.
Protesti iz 2016. godine na koje podseća Srpski telegraf su protesti inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, za koje su i pre 3 godine tabloidi pisali da ih finansira Soroš, ali i Rokfeler i Nataša Kandić, dok ih je tadašnji premijer Aleksandar Vučić nazivao Miškovićevim plaćenicima. Ove optužbe su iz inicijative svojevremeno demantovali, a građani su na ulice izlazili zbog pravnih neregularnosti u vezi sa izgradnjom kompleksa „Beograd na vodi“ i nelegalnog rušenja u Hercegovačkoj ulici.
Ovog milijardera bez kredibilnih dokaza optužuju i da je pola miliona dolara usmerio za rušenje vlasti u Republici Srpskoj, što se ogleda u „zloupotrebi tragično stradalog mladića Davida Dragičevića za izazivanje antivladinih protesta građana Banjaluke“.
Protesti „Pravda za Davida“ za koje je navodno stiglo pola miliona dolara započeo je otac ubijenog mladića Davida Dragićevića jer je tražio od nadležnih organa odgovor ko je kriv za ubistvo njegovog sina. Pojedini mediji, i srpski i bosanski, ovaj protest stavljaju u negativan kontekst. Osim što se finansiranje dovodi u pitanje, označavaju se i kao „antivladini“.
Na Fejsbuk grupi „Pravda za Davida“ koja sada broji preko 260 hiljada ljudi objavljeni su žiro računi na koje se može uplatiti novac za pomoć ovoj porodici u razrešenju slučaja.
