U Rusiji su nedavno donete dopune zakona po kojima se strani mediji mogu proglasiti stranim agentima. Informeru je to bio povod da ruski zakon “primeni” na Srbiju i napadne TV N1, proglasivši je stranom agenturom - mada se ova televizija ne spominje u novom ruskom zakonu. Tabloid pritom pogrešno konstatuje da je u pitanju “ćerka firma CNN-a”. N1 nije u vlasništvu američke televizije, već ova dva medija imaju ugovor o saradnji.

Pozivajući se na izveštaj Svetske banke “Paying Taxes” za 2018. godinu, Tanjug je napisao, a brojni mediji preneli da je Svetska banka utvrdila da je poreska uprava Srbije najbolja od 19 zemalja Istočne Evrope i centralne Azije. Ipak, činjenica je da je Srbija daleko od najbolje poreske uprave u ovom delu Evrope, što se konstatuje u samom izveštaju koji se uzima za izvor.

Senzacionalističkim naslovom Informer u tekstu objavljenom početkom oktobra najavljuje veliko otkriće „trgovačke manipulacije” - Štarkova bananica nema ni trunku banane. U istom tekstu, međutim, novinari sami sebe demantuju tvrdeći da se banana i ne nalazi na spisku sastojaka na deklaraciji ovog proizvoda. Ovo je, inače, samo poslednji od mnogih tekstova kojima tabloidi u poslednje vreme napadaju „Atlantik grupu”, vlasnika brenda čoko „Bananica“.

Novinska agencija Asošijeted pres (AP) objavila je 3. decembra netačnu vest o dodeli novca migrantima u Nemačkoj koju su preneli brojni strani mediji poput Njujork Tajmsa i Foks Njuza, a dezinformacija je završila i u vestima domaćih agencija koje su doslovno prevele tekst AP-a. Objavljeno je da Nemačka nudi 3.000 evra migrantima koji se vrate u svoje zemlje. To, međutim, nije istina - pojedinci mogu da dobiju do 1.000 evra, a porodice do 3.000 evra, ali ne u kešu, već je pomoć isključivo za iznajmljivanje ili renoviranja stana kada se vrate u svoje zemlje.

Više od deceniju poreski obveznici Srbije finansiraju milionima evra fabričke hale i plate zaposlenih u kompanijama stranih investitora. Za to vreme država je šturo obaveštavala građane o visini subvencija, a medije često nije interesovala pozadina tih poslova. Tako je bilo i prilikom posete predsednika Aleksandra Vučića svečanom otvaranju novog pogona nemačke kompanije „Gruner“ u Vlasotincu u oktobru ove godine. Prodržavni tabloid Informer propustio je priliku da kaže koliko je u novi pogon nemačke fabrike u Vlasotincu uložila Srbija, ali nije propustio da pretera u broju zaposlenih radnika.

Objave portala „Srbin.info” na fejsbuku i tviteru, kojim su svoje pratioce obavestili da je Subotičanka, Nataša, rodila petorke brzo su postale popularne na mrežama. Preko hiljadu ljudi ih je lajkovalo, a tvit je imao stotine retvitova. U svojoj objavi redakcija je novopečenoj mami poželela sreću, kao i pratioci ovog portala u komentarima. Ovo je, međutim, izmišljena vest. Nataša iz Subotice zapravo je Ejmi Spikoki iz grada Masilon koji se nalazi u američkoj državi Ohajo, a petorke je rodila pre 7 godina, 3. avgusta 2010. godine.

Glavna vest sa sastanka radne grupe za bezbednost novinara na kojem je prisustvovala i republička tužiteljka Zagorka Dolovac bila je da je Više tužilaštvo uložilo žalbu na odbacivanje krivičnih prijava za napad na novinare tokom inauguracije predsednika Aleksandra Vučića, kako je to obajvilo Udruženje novinara Srbije (UNS) na svom sajtu. Ovo, međutim, nije moglo da se dogodi zbog toga što za to nema ni zakonske mogućnosti.

Iako je član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović u intervjuu za Dojče vele (DW) na pitanje hoće li BiH priznati Kosovo izjavio da se “nada” da hoće, Tanjug je to netačno citirao i naveo da je Izetbegović odgovorio sa “da”. Uprkos tome što se direktno u intervjuu može proveriti šta je tačno rečeno, domaći mediji i političari su narednih dana poveli kampanju protiv Izetbegovića.

Bez obzira na odgovor dobijen od Ministarstva kulture da se delo Petra Lubarde “Industrijalizacija” nalazi u Domu sindikata, novinari „Blica“ su na naslovnoj strani napisali da je slika nestala. Bez sumnje, priča o potencijalnom nestanku tako vrednog kulturnog dobra je priča od izuzetnog javnog interesa. Tim pre, novinari moraju doći do više izvora koji priču potvrđuju.